Kanadski šef diplomatije u Srbiji

"Kanada je ohrabrena demokratskim i ekonomskim transofrmacijama Srbije i njenom posvećenošću da postigne veći stepen integracije i saradnje sa EU i njenim institucijama", izjavio je uoči svoje prve posete Beogradu ministar Berd.

Očekuje se da će kanadskog ministra primiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Osim razgovora sa spskim državnicima predvidjene su i druge aktivnosti koje potenciraju srpsko-kanadske veze uključujući i odavanje pošte pred spomen-pločom u Kliničkom centru kanadskim bolničarkama koje su lečile srpske vojnike, a povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata.

To će biti prva poseta jednog visokog kanadskog zvaničnika Srbiji od 2010, kada je jedan dan u Beogradu boravio (tadašnji) ministar odbrane Piter Mekej (Peter MacKay).

Berdova poseta deo je evropske turneje koju je započeo 22. avgusta tokom koje posećuje Norvesku, Dansku i Austriju, a na Balkanu, osim Srbije u kojoj će zaključno sa ponedeljkom najduže boraviti, još i Hrvatsku i Albaniju.

On će promovisati neke od prioriteta kanadske spoljne politike kao što su jačanje medjunarodne bezbednosti i razvoj bilateralnih odnosa za dvosmernu trgovinsku razmenu i investiranje u Evropi.

Džon Berd (45) je dugogodišnji stanovnik Otave u čijem je zapadnom delu deset godina (1995-2005) biran za poslanika provincijske skupštine Ontarija. Tri puta je bio ministar provincijske vlade u Torontu.

Za poslanika federalnog parlamenta u Otavi prvi put je izabran 2006. Ubrzo potom naimenovan je u prvi kabinet premijera Harpera u kome je, izmedju ostalog, bio ministar za zaštinu životne sredine i ministar saobraćaja. Posle majskih izbora 2011. na kojima su konzervativci osvojili većinu Berd je postao ministar spoljnih poslova i trgovine.

Berd: IS pretnja čitavom civilizovanom svetu

Kanadski šef diplomatije upozorava na opasnost priželjkivanja kraha SAD kao vodeće sile i ocenjuje da je "Islamistička država" (IS) pretnja po čitav civilizovan svet.

On je, u intervjuu bečkom dnevniku "Prese", objasnio da medjunarodna zajednica mora shvatiti da se nad SAD nalazi senka rata u Iraku, što se videlo i pre godinu dana u američkim debatama posle masakra otrovnim gasom u Siriji.

"Postoji snažna izolacionistička struja u SAD", smatra Berd.

On je kazao da Kanada ceni američko vodstvo i da želi da SAD dalje šire svoje vrednosti.

"Ko priželjkuke američki krah trebalo bi da bude obazrih šta želi, jer posledice niko ne želi", podvukao je Berd.

Ukazavši da IS predstavlja pretnju po ceo civilizovan svet Berd je, upitanm da li Bašar Asad može biti partner u borbi protiv ove grupe ekstremista, kazao da se trenutno pokušava naći odgovor na to.

"Medjutim ne sme se zaboraviti da je Asad čovek koji je gasom trovao sopstveni narod", istakao je on.

Vezano za Iran Berd je naglasio da Kanada ima niz suštinskih problema sa tom zemljom.

"Kao prvo Iran finansira medjunarodni terorizam. Kao drugo krši ljudska prava, a treće ima zabrinjavajući nuklearni program. Ako Iranci žele da koriste nuklearnu energiju u mirnodopske svrhe ne moraju bogatiti uranijum, nije im potrebna niti jedna centrifuga", objasnio je on.

"Kanada spremna na konfrontaciju s Rusijom oko Arktika"

Kanada je spremna za konfrontaciju sa Rusijom ukoliko zvanična Moskva proširi svoje ambicije vezano za region Arktika, izjavio je Džon Berd.

On je u intervjuu za danski list "Berlingske" rekao: "Mi smo veoma zabrinuti, ali i odlučni da branimo suverenitet Kanade na Arktiku. Za nas je to strateški prioritet, prenela je Raša tudej.

"Vezano za militarizaciju tog područja kojoj smo mogli da svedočimo, više bismo voleli da napetost bude ublažena, ali jasno je da ćemo braniti naš suverenitet", istakao je Berd.

Rusija je prošle godine ponovo otvorila dugo vremena zatvorenu vojnu bazu u Novosibirskom arhipelagu, uz severoistočnu obalu Rusije. Moskva je u tu bazu kasnije poslala i ratne brodove i ledolomce, koji sada čine stalni odbrambeni sistem.

Moskva i Otava su početkom leta već jednom razmenile oštre reči kad se, prema navodima kanadskih vlasti, ruski bombarder previše približio kanadskom vazdušnom prostoru, pa je vlada u Otavi morala da pošalje borbene avione.

"Već decenijama svedočimo ruskim provokacijama na Arktiku, tako da to nije ništa novo", rekao je Berd i dodao: "Mislim da ne treba da budemo previše mirni, pošto smo od dolaska predsednika Rusije Vladimira Putina na vlast videli postepeno povećanje agresivnosti njegove vlade prema susedima i postepeni rast vojne odlučnosti te zemlje."