"Oluja nije prilika za slavlje"

"Ne želimo da gledamo u tuđe dvorište, ali svakako smatramo da ovo nije prilika da neko slavi progon svojih građana. Mi ne želimo da delimo lekcije, ali je to svakako prilika da se ova poruka uputi i to je na nekim drugima da razmišljaju'', rekao je Stefanović.

On je istakao da je dan kada se obeležava godišnjica progona Srba iz Hrvatske "težak i tužan" dan dodajući da Srbija mora da povede računa o tim ljudima kako bi se ostvarila njihova prava.

''Moramo da razmišljamo o ovom narodu kako da ih još bolje integrišemo, kako da im obezbedimo njihova prava na imovinu, povratak onima koji to žele, a onima koji su odlučili da se ovde trajno nastane da obezbedimo da imaju više posla i sve ono što imaju svi drugi građani Srbije'', rekao je Stefanović.

Foto: Beta

Parastosu je prisustvovao i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, koji je od međunarodne zajednice tražio da se Hrvatskoj zabrani obeležavanje Oluje.

"Naša koalicija je zatražila od međunaodne zajednice da traži od Hrvatske da ne slavi progon Srbe, da se procesuiraju svi odgovorni za zločine protv Srba, da se reši pitanje nestalih i vrate oduzeta prava, kao i da se obezbede uslovi za održiv povratak proteranih Srba'', rekao je Linta dodajući da je s područja Hrvatske za vreme rata proterano više od pola miliona Srba.

Kako je rekao, od tog broja trenutno više od 300.000 ljudi živi u Srbiji, više desetina hiljada širom sveta, a svega oko 50.000, uglavnom starijih ljudi, vratilo se na svoja ognjišta.

''Proterani Srbi, ali i Srbi povratnici, se suočavaju sa velikim brojem problema - pitanjem nestalih lica, nije rešeno pitanje obeštećenja porodicama žrtava, sudski postupci dugo traju i visoki su troškovi parnica'', rekao je Linta i dodao da u Hrvatskoj nema političke volje da se ekshumiraju posmrtni ostaci Srba koji se nalaze na poznatim grobnim mestima,

Foto: Beta

Poseban problem, kako je rekao, jeste i veliki korpus oduzetih imovinskih, stečenih prava - imamo 40.00 oduzetih stanarskih prava, više od 50.000 penzionera kojima se duguju zaostale neisplaćene penzije...

Parastos je služio vladika Jovan Slavonski, a pored velikog broja građana, parastosu je prisustvovao i zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović.

Nakon toga položeni su venci na spomen-ploču stradalim Srbima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1990. do 2000. godine.

Parastosu su, pored građana, prisustvovali ministar policije Nebojša Stefanović i zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, kao i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, koji je od Saveta Evrope tražio da se Hrvatskoj zabrani obeležavanje Oluje. Oluja se u Hrvatskoj obeležava kao Dan pobede.

Danas se, naime, navršava 19 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" u kojoj je, prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", poginulo i nestalo 1.853 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

Foto: Beta

Do sada je, s registrovanih lokacija, ekshumirano 875 žrtava "Oluje", a još 215 žrtava te akcije čeka na ekshumaciju.

U akciji "Oluja" avgusta 1995. koja je započela 4. avgusta vellikom vojnom akcijom oružanih snaga Hrvatske, uz podršku NATO-a, kao i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršena je agresija na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno na sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.

Do agresije je došlo uprkos činjenicama da se ta oblast nalazila pod zaštitom UN-a, kao sektori "Jug" i "Sjever", kao i da su predstavnici RSK u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju.

Među stradalima, prema podacima Veritasa, nalazi se 1.196 (65 posto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 544 (29 posto) žena, od kojih su oko četiri petine bile osobe starije od 60 godina.

Takođe, prema podacima Veritasa, od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 951 lica, dok se na evidenciji nestalih još vode 894 osobe, među kojima su 632 civila (315 žena).

Foto: Beta

U akciji "Maestral", koja je bila produžetak "Oluje", hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom Armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika s područja 13 opština u BiH.

Odluka o početku akcije "Oluja" je, na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug, hrvatskog generala Ante Gotovine, doneta na Brionima 31. jula 1995.

Na tom sastanku u Titovoj vili na Brionima, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je jasno definisao cilj operacije poručivši da treba naneti "takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora".

U prvostepenoj presudi Haškog tribunala, aprila 2011, bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, s tadašnjim predsednikom Tuđmanom na čelu, čiji je "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima".

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora.

Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi.

Akcija "Oluja" se nalazi i pred Međnarodnim sudom pravde (MSP) u sporu o genocidu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije, o čemu je glavni pretres održan u Palati pravde u Hagu od 3. marta do 1. aprila ove godine.

Srbija u kontratužbi insistira na tome da tokom ratova devedesetih godina na području Hrvatske (odnosno bivše RSK) isključivo akcija "Oluja" može da se potpuno odredi kao genocid po definiciji iz Konvencije UN-a o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja". Pokret socijalista poručio je danas da nikad neće prestati da se zalaže za sve proterane i sve žrtve "Oluje", ističući da je put evrointegracija - put očekivanja pravde za sve prognane, raseljene i postradale tokom ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.

Na tom putu, kako se navodi, svaka članica EU treba da raskrsti sa zločinima koji su se događali u ovom delu Evrope, tako što će uvek biti na strani žrtava i prognanih, navodi se u saopštenju i ukazuje da na današnji dan pre 19 godina Srbi nisu sami sebe proterivali sa svojih vekovnih ognjišta.

Svi prognani i postradali u političkom delovanju Pokreta socijalista mogu prepoznati i svoju borbu, za žrtve i patnju, za oteto i zapaljeno, za neprikosnoveno pravo svojine, koje im je oduzeto.

Aleksandar Vulin i svi članovi Pokreta socijalista, a i oni koji će to biti, nikad neće zaboraviti ovaj tragičan dan i nikad neće prestati da se zalažu za sve proterane i sve žrtve Oluje, navodi se u saopštenju.

Srpski pokret obnove očekuje od Hrvatske da ne slavi godišnjicu zločina nad srpskim stanovništvom u operaciji „Oluja", već da, kao članica Evropske unije, u potpunosti primeni evropske standarde u zaštiti prava nacionalnih manjina, izjavio je potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić.

"To, pre svega, znači da nadležni organi Hrvatske učine sve da eliminišu atmosferu nesigurnosti i straha kod pripadnika srpske zajednice, da im omoguće održivi povratak u kuće i stanove iz kojih su prognani, da im vrate oduzetu imovinu i stanarska prava i da ukinu tajne optužnice na osnovu kojih hapse Srbe povratnike", naveo je Čotrić u izjavi dostavljenoj medijima.

Čotrić, koji je član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini, istakao je da se nigde u civilizovanom svetu ne slavi i ne uzdiže zločin proterivanja sopstvenih građana i ubistva na hiljade starih ljudi, žena i dece.

On je podsetio da po poslednjem popisu stanovništva u Hrvatskoj živi četiri stotine hiljada Srba manje nego 1991. godine.

Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije saopštila je da porodice žrtava hrvatske akcije "Oluja" ni danas, 19 godina kasnije, nisu dobile bilo kakvu satisfakciju za svoj gubitak.

"Hrvatska je za zločine tokom Oluje, za 19 godina, pravosnažno osudila samo jednu osobu, što jasno govori da nije i ne namerava ozbinjno da sudi za ove i sve druge ratne zločine počinjene nad Srbima, piše u saopštenju.

Haški Tribunal je konačnom drugostepenom presudom oslobodio hrvatske generale za udruženi zločinački poduhvat u Oluji, iako je prvpostepenom presudom Antu Gotovinu osudio na 24 godine zatvora, a Mladena Markača na osamnaest.

Ovom presudom u Medjunarodnoj zajednici i službeno je ozvaničen dvostruki kriterijum kada su u pitanju zločini učenjeni nad srpskim žrtvama, navodi se u saopštenju.

Takodje, Koordinacija podseća da i danas postoji 215 poznatih grobnih mesta, srpskih žrtava iz "Oluje" koje Hrvatska nije u stanju da ekshumira.

Porodice žrtava pozivaju javnost u Srbiji da digne glas i mole za podršku da bi srpske žrtve dobile jednak tretman kao hrvatske, albanske, bošnjačke i druge.

Štrbac: Očekujemo presudu da je u Oluji počinjen genocid

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio je da očekuje da Međunarodni sud pravde donese presudu da su Hrvati počinili genocid nad Srbima u vojnoj akciji "Oluja" u leto 1995. godine.

"Ove godine imamo suđenje pred Međunarodnim sudom pravde u međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske ko je nad kim počinio genocid. Očekujemo presudu do kraja ove ili u prvoj polovini naredne godine i o tom pitanju smo umereni optimisti", rekao je Štrbac posle polaganja venaca na groblju u Banjaluci povodom 19 godina od egzodusa Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine.

On je naveo da su rođaci civila poginulih u "Oluji" pre mesec dana pred Evropskim sudom za ljudska prava tužili Hrvatsku zahtevajući za naknadu štete.

"Sud je u 21 slučaju zatražio od Vlade Hrvatske da odgovori kakve su sve mere preduzeli za otkrivanje ubica", rekao je Štrbac.

On je još kazao da je "Veritas" zatražio od Međunarodnog suda pravde da Hrvatskoj bude naređeno da iz svog zakona izbaci proslavu Dana pobede i domovinske zahvalnosti i prolsavljanje godišnjice "Oluje".