Grčka: Zvaničnik vratio deo mita

On je priznao da je za više od deset godina primio blizu 16 miliona dolara mita, danas je vratio oko 10 miliona dolara (sedam miliona evra) državi, javile su danas agencije, pozivajući se na grčko Ministarstvo finansija.

Kantas, koji je od 18. decembra u pritvoru do početka suđenja zbog uzimanja provizije po ugovorima, preko advokata je položio na specijalni račun Banke Grčke u ime grčke države više od sedam miliona evra, javila je grčka agencija ANA, pozivajući se na izvore iz Ministarstva finansija.

Iz Ministarstva je najavljeno da će taj novac, prema odluci vlade, biti upotrebljen za zdravstvo i obrazovanje.

Kantas je prvi grčki zvaničnik koji je otvoreno priznao da je uzeo mito u vezi sa velikim ugovorima o naoružanju sa stranim kompanijama iz zemalja, među kojima su Nemačka, Francuska, Rusija, Brazil i Švedska, preneo je Rojters.

"Radimo sve što je moguće da vratimo narednih dana ostatak novca", naveli su Kantasovi advokati u saopštenju koje je prenela britanska agencija.

Istražni sudija je pronašao 13,7 miliona evra u jednoj singapurskoj banci, a na osnovu svedočenja Kantasa, koji je bio na dužnosti između 1997. i 2002, pokrenute su široke istrage u kojima su dve osobe optužene i pojaviće se na sudu narednih dana.

Jedan od dvojice optuženih, predstavnik nemačke kompanije "Kraus-Mafaj Vegman" Dmitris Papahristos (78) uhapšen je u ponedeljak, a njegov advokat je rekao da će Papahristos sarađivati u istrazi, ali da pati od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući amneziju.

Prema Kantasovom svedočenju, Papahristos je Kantasu platio 750.000 evra dok je bio direktor kao proviziju za isporuku 24 nemačke samohodne oklopne haubice PZH 2000 i drugi odbrambeni materijal, navodi ANA.

Grčka agencija dodaje da je ugovor, vredan 195.709.774 evra, potpisan 5. jula 2001. sa tom nemačkom kompanijom kada je ministar odbrane bio Akis Cohacopulos, sada u zatvoru posle skandala sa ugovorima o naoružanju i optužbi za uzimanje provizije i pranje novca.

Rojters navodi da je Grčka protekle decenije imala najveće rashode za odbranu u EU u odnosu na proizvodnju i da su njeni vojni troškovi bili blizu četiri odsto bruto domaćeg proizvoda 2009, kada je počela grčka dužnička kriza.

Većina ugovora dodeljena je stranim kompanijama, navodi britanska novinska agencija.