EU - Neki bi napolje, a neki u nju

Kao dokaze za te tvrdnje agencija, između ostalog, navodi demonstracije protiv vlasti u Kijevu i nastojanje balkanskih zemalja da se pridruže Uniji.

Od kada su ukrajinske vlasti odbile da potpišu sporazum o pridruživanju sa Briselom, o kojem su godinama pregovarale, opozicija je na ulicama, maše evropskim zastavama i traži nastavak približivanja Uniji, odnosno smenjivanje predsednika Viktora Janukoviča, koji je popustio pod pritiscima Rusije, navodi dalje u analizi Frans pres.

Evropska unija je model, izvor inspiracije po demokratiji, pravnoj državi, a tu su i otvaranje tržišta i željeni rast životnog standarda, rekao je jedan evropski izvor. Za Ukrajince sporazum o povezivanju sa EU je "simbol", "ključ koji im otvara put ka Evropi", rekao je evropski diplomata i dodao da Ukrajinci više ne mogu da podnesu autoritarnu vlast, postkomunistički mentalitet, političku nepravdu i ekonomsko propadanje.

Navodi se i da je, uprkos teškoćama pri integraciji, proevropsko osećanje jako i na Balkanu, koji se takođe oslobodio komunizma pre no što je zapao u rat tokom devedesetih. "Te zemlje i dalje imaju živo sećanje na sukobe, traže stabilnost, a jedini put ka tome je evropski projekat", rekao je jedan evropski izvor.

Balkanske zemlje kucaju na vrata EU već nekoliko godina i Srbija tako čeka zvaničan početak pregovora o pristupanju narednih nedelja, naveo je izvor Frans presa.

Suprotno tome, u brojnim državama EU, a posebno u zemljama najteže pogođenim krizom, podrška evropskoj građevini je znatno opala poslednjih godina i strahuje se od porasta uticaja evroskeptičnih partija na predstojećim izborima za Evropski parlament iduće godine.

Ljudi iz Zapadne Evrope, koji skoro 70 godina žive u demokratiji i otvorenoj privredi, smatraju te slobode očiglednim i ono što "podstiče njihove susede na istoku njih ostavlja hladnim", rekao je Jan Tešo, iz centra Karnegi Jurop.

Ali privlačna snaga Evrope takođe donosi rizik neuspeha evropskog projekta, navodi Frans pres i dodaje da se strahuje od toga šta donose uzastopna proširenja.

Tešo iz Karnegi centra je naveo više razloga za nepoverenje građana Unije prema proširenju - u očima mnogih istočne i balkanske zemlje su udaljene od srca Evrope, kriza pothranjuje povlačenje u sebe i odbacivanje drugih, proširenje se češto povezuje s nepopularnom idejom globalizacije, donosi osećaj da se Unija razvodnjava i slabi.

Svi ti razlozi objašnjavaju sve veći otpor evropske javnosti i evropskih vođa prema prijemu novih članova, navodi agencija Frans pres i dodaje da je u anketi evrobarometra, objavljenoj proletos, 52 odsto Evropljana reklo da je protiv novog proširenja članstva.

Iz straha od dolaska radne snage sa istoka - takozvanog "poljskog vodoinstalatera" koji po niskoj ceni otima posao zapadnom kolegi, evropska javnost je nepoverljiva prema proširenju, navodi francuska agencija.

Tačno je da je Hrvatska ušla u Uniju 1. jula, ali opšte uzev, proširenje je, izgleda, na mrtvoj tački, navodi još Frans pres i dodaje da proces približavanja balkanskih zemalja EU ide "brzinom puža", a da se i ne govori o pregovorima sa Turskom koji su dugo blokirani.

Što se tiče bivših sovjetskih republika, sa izuzetkom tri male baltičke zemlje, koje su ušle u EU 2004. godine, Evropljani im nisu nikad ni ponudili tu perspektivu, navodi francuska agencija.