Dačić i Vučić sa Lagumdžijom

Dačić i Lagumdžija su danas ocenili da su dobri odnosi između dve zemlje jedan od stubova regionalne stabilnosti i saradnje.

Na sastanku je rečeno da nastojanje Srbije da mirnim putem i dijalogom dođe do pravednog rešenja za probleme na KiM doprinosi građenju trajne stabilnosti u regionu, navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Dačić i Lagumdžija su konstatovali i da postoje dobri uslovi za unapređivanje ekonomske saradnje i mogućnost zajedničkog regionalnog nastupa na drugim tržištima.

Lagumdžija, koji je i ministar spoljnih poslova BiH, boravi u jednodnevnoj poseti Srbiji, a prethodno se sastao sa šefom srpske diplomatije Ivanom Mrkićem.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa Lagumdžijom o saradnji i evrointegracijama dve zemlje.

"Vlada Srbije posvećena je uspostavljanju tešnje regionalne saradnje, kako bi što efikasnije i potpunije ostvarila svoje nacionalne prioritete i istovremeno ispunila zahteve i standarde neophodne za proces pridruživanja našeg regiona Evropskoj uniji", rekao je Vučić.

On je naglasio: "Bliska saradnja ojačaće svaku zemlju i na taj način unaprediti čitav region, a uspeh na regionalnom nivou poboljšaće i perspektivu pojedinačnih zemalja".

Lagumdžija je kazao da "i Srbija i BiH žele da postanu članice EU, istakavši da je to "naš zajednički cilj i da na tom putu treba da se pomažemo".

Lagumdžija, koji je zamenik predsedavajućeg Savetu ministara BiH, boravi u jednodnevnoj poseti Begradu. Danas se sastao i sa šefom diplomatije Ivanom Mrkićem.

"I Srbija i Bosna i Hercegovina žele da postanu članice EU. U tom procesu ima malo zastajkivanja, a moj je osećaj da nismo mi uvek najodgovornija strana", rekao je Mrkić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Lagumdžijom.

Foto: Tanjug

On je naveo da je sa Lagumdžijom razgovarao o sprovođenju Akcionog plana o evropskim integracijama na osnovu Memoranduma potpisanog 27. decembra prošle godine tokom njegove posete Sarajevu.

Kako je dodao, na tu temu biće još sastanaka. "Srbija i BiH jedna drugoj žele što brzi put ka EU", rekao je Lagumdžija.

On je dodao da dve zemlje treba da se okrenu sebi, a zatim jedna drugoj "tako što će se trkati ka Briselu".

Mrkić je na to dodao da Srbija i BiH u procesu evrointegracija treba ne samo da se trkaju, već i da se, "ruku pod ruku", ispomažu.

"Naši odnosi su vrlo dinamični i pokazuju da mi želimo da stvorimo nešto što će nas tako isprožimati da na kraju nećemo moći jedni bez drugih", rekao je Mrkić, podsetivši da je u proteklih osam meseci održano više susreta državnih zvaničnika Srbije i BiH.

Prema njegovim rečima, dve zemlje sarađuju u svim oblastima, Bosna je vrlo važan privredni partner Srbije, a na političkom planu žele što bolje međusobne odnose.

Lagumdžija je ocenio da je u protekla četiri meseca mnogo toga urađeno na planu bilateralne saradnje, ali da su odnosi između Srbije i BiH u javnosti često prisutni kroz takozvane "krupne teme", probleme koji su rezultat nataloženih 20 godina naše istorije.

"Proces pomirenja i kažnjavanja ratnih zločinaca još nije okončan i sa dosta turbulencija se odvija", rekao je on, podsetivši da je krajem januara potpisan protokol o saradnji dva tužilaštva u domenu ratnih zločina.

Taj protokol treba da pokaže da dve zemlje zaista mogu sarađivati i da, na kraju, svi ratni zločinci treba da odgovaraju, "sa imenom i prezimenom", kako pred Međunarodnim sudom pravde, tako i pred domaćim sudovima, a kroz to treba da se otvori i proces pomirenja ljudi, rekao je Lagumdžija. On je, među velikim zajedničkim problemima, naveo i borbu protiv sistemske korupcije.

Lagumdžija je, kako je naveo, sa Mrkićem razgovarao i o primeni sporazuma o sukcesiji i o pokretanju sporazuma o granici između Srbije i BiH, u čijem je parafiranju učestvovao pre 11 godina, a otvorili su i ekonomska pitanja.

Prema njegovim rečima, do kraja godine bi trebalo da se održi sednica dve vlade, koja je dogovorena još u decembru, a i predstavnici Predsedništva BiH će doći u Beograd.

"Učinićemo sve da odagnamo strah od dogovora", istakao je on, dodavši da "niko nema prava na strah od pregovora, razgovora i dogovora" i da se treba posvetiti rešavanju konkretnih problema.