Srbija i Hrvatska pred sudom 14. II

Kako saznaje Beta od izvora u Hagu, o organizacionim detaljima glavne rasprave pravni zastupnici Hrvatske i Srbije razgovaraće u petak, 23. novembra, s predsednikom najvišeg suda UN Petrom Tomkom iz Slovačke.

Hrvatska i Srbija zatražile su po šest sudskih sednica - od kojih svaka traje tri sata - za izlaganje svojih argumenata. Jedna od tema razgovora u petak biće i broj svedoka koje strane nameravaju da izvedu pred sudije tokom glavne rasprave.

Glavni pravni zastupnik Hrvatske u ovom sporu je Mirjan Damaška, a Srbiju zastupa Saša Obradović.

Tačan termin glavne rasprave, Međunarodni sud pravde utvrdiće i objaviti - ukoliko u međuvremenu ne dođe do vansudskog sporazuma dve
strane - u septembru 2013.

Srbija i Hrvatska su do sada pred sudom u dva navrata razmenile argumente o suštini spora u obimnim pisanim podnescima. Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1992, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.

Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije "Oluja" u avgustu 1995. u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu. Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.

Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.

Hrvatskim vlastima bi sud, prema tužbi Srbije, zbog toga trebalo da naloži da, u skladu sa svojom međunarodnom obavezom, kazni genocid
počinjen na njenoj teritoriji pre, za vreme i posle operacije Oluja. Srbija tužbom traži i da Hrvatska "plati puno obeštećenje" Srbima iz Kninske krajine za "sve gubitke i štete nanete izazvane delima genocida", kao i da "uspostavi neophodne pravne uslove i bezbednu okolinu za siguran i slobodan povratak" članova srpske zajednice u njihove domove u Hrvatskoj i za normalan život uz poštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.

Na pitanje kako će činjenica da je Haški tribunal oslobodio hrvatske generale Anta Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon Srba iz Kninske krajine uticati na kontratužbu Srbije, izvor Bete ocenio je da to "jeste udarac", ali da srpska pozicija nije gora nego što je bila.

Podsećajući da je prvostepenom presudom Gotovina bio osuđen za nezakonite artiljerijske napade smišljene na deportaciju Srba, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, sagovornik Bete je naznačio da to "nisu bili elementi genocida" navedeni u kontratužbi Srbije, iako je prvostepena presuda Gotovini bila citirana.

"Postavlja se, međutim, pitanje smisla, jer do sada niko nije osuđen za zločine u Oluji, ni u Hagu, ni u Hrvatskoj", kazao je sagovornik Bete, koji je insistirao na anonimnosti.