EK: Nemamo saznanja o uvođenju viza

"Mi u Evropskoj komisiji nismo dobili nikakve poruke ili naznake da neke članice EU traže ponovno uvođenje viza za neku od zemalja Zapadnog Balkana, mada je jasno da su pojedine vlade EU veoma uznemirene zbog činjenice da broj zloupotreba 'lažnih azilanata' stalno raste", kažu funkcioneri u EK.

Zvaničnici u Briselu su takođe rekli i da se traže hitne mere za sprečavanje zloupotrebe tog režima.

Izvori u Briselu su ukazali i na to da je sadašnji postupak mogućeg ponovnog uvođenja viza veoma dug i složen, pa su neke članice EU, koje su najviše pogođene prilivom "lažnih azilanata", i zahtevale da se ubrzanim postupkom u Evropskom parlamentu usvoji "zaštitna klauzula". Kako navode, to bi bio mehanizam koji bi omogućio da se "u izuzetnim situacijama" relativno brzo privremeno stavi van snage režim bez viza za neku zemlju.

Pre nego što bude usvojen ovaj mehanizam, ništa se u kratkom roku ne može učiniti, a i kad "zaštitna klauzula" stupi na snagu, Evropska komisija će tek na osnovu podataka i dokaza pojedinih zemalja članica predložiti konkretne mere.

Zbog toga je šest zemalja EU, kako tvrde zvaničnici iz Brisela, i zatražilo od Evropske komisije da se na predstojećem zasedanju Saveta ministara za pravosuđe i unutrašnje poslove razmotri šta sama EU, ali i zemlje Zapadnog Balkana moraju preduzeti "da se smanji ono što najviše zabrinjava, a to je da broj onih koji zloupotrebljavaju režim bez viza stalno raste umesto da opada".

Funkcioneri EK su takođe rekli da znaju da su zemlje Zapadnog Balkana preduzele mnoge mere da se priliv "lažnih azilanata" spreči, ali su dodali i da je njihov broj, uprkos svemu, u stalnom porastu, zbog čega šest članica Unije, koje su najviše pogođene prilivom azilanata - Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija, Austrija i Luksemburg - smatraju da je to "potpuno neprihvatljivo i da je svakom strpljenju došao kraj".

Podsetimo, ministri unutrašnjih poslova tih šest zemalja EU zatražili su da se na zasedanju Saveta ministara EU 25. oktobra razmotre hitne mere za zaustavljanje naglog priliva "lažnih azilanata" sa celog Zapadnog Balkana, ali nije zatraženo ponovno uvođenje viza za državljane tih zemalja, precizirao je juče portparol u Evropskoj komisiji Mikele Čerkone.

Austrija: Nema zahteva za uvođenje viza

Iz Austrije, koja je takođe na listi šest zemalja EU pogođenih velikim prilivom lažnih azilanata, međutim, danas tvrde da nema nikakvog zahteva iz Beča da se Srbiji ukine bezvizni režim.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije Karl Hajnc Grundbek je dopisniku Tanjuga u Beču kazao da "ne može da potvrdi informacije koje su iznete u Briselu juče da se Austrija nalazi među zemljama koje se zalažu za ponovno uvođenje viza Srbiji".

"Austrija, za razliku od Nemačke, nije suočena sa povećanjem broja azilanata iz Srbije", naglasio je Grundbek.

Fajonova: Vraćanje viza korak nazad

Izvestiteljka Evropskog parlamenta (EP) za viznu liberalizaciju i evropska parlamenatrka Tanja Fajon izjavila je danas da bi ukidanje bezviznog režima sa Srbijom bilo korak unazad. Ona je dodala da broj podnosilaca zahteva za azil raste, ali da to još nije zastrašujuće.

"Ovo bi bio veliki korak unazad u kontekstu reintergacije zemalja pristupnica EU, kao i veliki udarac evropskoj viziji građana Zapadnog Balkana. Broj podnosilaca zahteva za azil je povećan, ali situacija nije tako zabrinjavajuća kao što neki tvrde i sigurno nije izmakla kontroli", kazala je ona.

"Mi moramo učiniti sve što je u našoj moći kako vizna liberalizacija ne bi bila ukinuta. Sloboda kretanja je jedno od najkonkretnijih dostignuća zemalja Balkana na putu prema EU. Bilo bi mnogo opasnije zatvoriti vrata i ostaviti region u izolaciji, nego uspostaviti bliski dijalog i pojačati zajedničke napore sa svim stranama u borbi s teškom ekonomskom situacijom koja primorava građane regiona da napuštaju svoje zemlje", kazala je Fajonova u saopštenju dostavljenom medijima.

Bateli: Uvođenje viznog režima bi negativno uticalo na ceo region

Predlog ministara unutrašnjih poslova šest zemalja članica EU da se ponovo uvede vizni režim za zemlje zapadnog Balkana negativno bi uticao na ceo region i bio bi "korak u pogrešnom pravcu", ocenio je specijalni predstavnik Parlamentarne skupštine OEBS-a za jugoistočnu Evropu Roberto Bateli.

"To bi definitivno bio korak u pogrešnom pravcu i negativno bi se odrazilo na ceo region, što konačno ne bi bilo u interesu EU, niti zemalja koje preduzimaju ovaj potez", rekao je Bateli, navodi se u saopštenju OEBS-a.

Bateli je ovu izjavu dao na marginama 14. cetinjskog parlamentarnog foruma u Crnoj Gori, komentarišući navode da su ministri unutrašnjih poslova Nemačke, Austrije, Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga predložili ovakvu promenu, koja bi mogla da bude odobrena na sledećem ministarskom sastanku EU, 25. oktobra.

Portparol evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem, Mikele Ćirkone, izjavio je juče da ministarski savet neće 25. oktobra tražiti uvođenje viza za zemlje Zapadnog Balkana.