Nemačka preispituje bezvizni režim?

U Bavarskoj se razmišlja o privremenom ukidanju vizne slobode i zahteva skraćenje postupka na 48 sati za odluke o azilantima.

''Ne radi se o tome da se politički proganjanima izbegne i uskrati pružanje neophodne pomoći. Ovde se na pravo na azil pozivaju oni koji, pre svega, žele da dobiju socijalnu pomoć'', rekao je Bozbah nemačkom listu ''Velt''.

On je upozorio i na slične probleme ako Rumunija i Bugarska uđu u ''šengenski prostor''.

Bozbah, koji je član nemačkih demohrišćana, kritički je reagovao na odluku u pokrajinama Baden-Virtemberg, Severna -Rajna Vestfalija i Rajnland-Pfalc o obustavi proterivanje azilanata za vreme zimskih meseci.

Dnevnik ''Velt'' piše da je povećan broj zahteva za azil iz Srbije i Makedonije i da je razlog za to socijalna pomoć. Podnošenje zahteva za azil za građane Makednije i Srbije je, prema ovom listu, atraktivno, jer je ''prosečna realna zarada u obe balkanske zemlje ispod nivoa nemačke socijalne pomoći''.

List ocenjuje da za navalu azilanata postoje dva razloga - nemački Savezni ustavni sud je 18. jula doneo odluku o povećanju socijalnih primanja za podnosioce zahteva za azil, a, pored toga, podseća ''Velt'', građani i Srbije i Makedonije smeju da od decembra 2009. godine bez viza putuju u zemlje Evropske unije.

'Političari su tada ukidanje vizne obaveze slavili kao veliki uspeh evropske politike prema Balkanu. Sada, ipak, stiže otrežnjenje. U Bavarskoj su, na primer, prepunjeni azilanski centri u Minhenu i Cirndorfu, piše ''Velt''.

''Moramo poslati signal protiv zloupotreba u pitanju azila i socijalnih primanja'', rekao je ovom listu bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije, ''sestrinske'' partije svenemačke Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel.

Herman je zahtevao da se odluka o azilantima iz Srbije i Makedonije, u okviru jednog pravnog postupka ''donosi u roku od 48 časova'', prema uzoru na Švajcarsku, gde je takav postupak uveden od avgusta.

''Ono što jedna priznata pravna država, kao što je Švajcarska, može i mora, takođe može i Nemačka", rekao je Herman.

U Švajcarskoj pri Saveznom zavodu za migrante postoji hitan postupak, gde se o zahtevu za azil može u okviru 48 sati odlučiti u prvoj instanci, piše ''Velt'', navodeći da je u Nemačkoj postupak za podnosioca zahteva za azil iz Srbije i Makedonije skraćen na oko tri meseca, što, prema oceni bavarskog ministra, nije dovoljno.

''Ne možemo prihvatiti da zemlje, koje teže EU, budi glavne za podnošenje zahteva za azil. Trebalo bi više da razmišljamo o privremenom ukidanju vizne slobode'', rekao je Herman, ukazujući da u Srbiji i Makedniji ne postoje nikakvi progoni koji su relevantni za postupak za dobijalnje azila.

Statistički podaci pokazuju da su, recimo, građani Srbije u julu ove godine podneli 324 zahteva za azil u Nemačkoj, što je više nego u junu, kada je nemačkim nadležnim vlastima upućeno 199 zahteva. Srbija je u junu bila na šestom mestu, a u julu na petom po ukupnom broju zahteva, posle Sirije, Avganistana, Iraka i Irana, pokazuju podaci službe za migracije, koje je objavilo savezno Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Kosovo, koje se analizira odvojeno od Srbije, pokazalo je letos, međutim, tendenciju pada broja zahteva za azil u Nemačkoj. Građani Kosova su u julu podneli 152 zahteva i time je ono našlo na devetom mestu. Broj zahteva za azil građana sa Kosova je u junu bio 156 i tada je ono bilo na sedmom mestu.