U svetu 20000 srpskih doktora nauka

Većina njih je osnovne studije završila u Srbiji.

Izvršni direktor Grupe Jovan Filipović, koji je napravio bazu podataka srpskih doktora nauka "rasejanih" po svetu, u intervjuu Tanjugu rekao je da naših naučnika ima svuda, ali najviše u SAD i to na istočnoj i zapadnoj obali, ali i na severu, uz Kanadu, te da je činjenica da je u njihovo školovanje najviše uložila Srbija.

Kako je rekao, baza podataka pokazala je da ih podjednako ima u svim oblastima, najviše ih se bavi inženjerskim disciplinama, privrednim naukama, ali i društvenim i prirodnim naukama, poput prava i medicine.

"Osim u Evropu i Australiju, naši doktori nauka sve češće odlaze u Južnoafričku Republiku, a poslednjih godina i u Kinu i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, posebno u Rusiju", objasnio je Filipović.

On je kazao da se trend odlaska najboljih iz Srbije nastavlja i dodaje da će biti veoma teško zaustaviti ga, jer dok su devedesetih odlazili svi, u poslednjoj deceniji to čine mahom oni sa fakultetskom diplomom.

"Naši ljudi stalno odlaze i koliko god vredno radili, mi ćemo skupljati 'rasute bisere' po svetu. Treba nam neki način da taj odliv pretvorimo u nešto pozitivno, dakle da te ljude zadržimo u našem miljeu i da ih se ne odreknemo trajno", napomenuo je Filipović.

Prema njegovim rečima, Srbija ne treba da se trudi da fizički vrati doktore nauka, već treba da ih poveže i da iskoristi njihova poznanstva sa drugim naučnicima.

"Moramo da shvatimo da su ti naši ljudi veza sa svetom. Ne treba da se trudimo da ih fizički vratimo već da sa njima stvorimo milje u kome će oni naći svoje mesto", istakao je Filipović.

Kako je objasnio, većina naučne i akademske javnosti u Srbiji svesna je toga da mi ne možemo da ponudimo projekte koji bi zadovoljili te mlade ljude i naterali ih da se vrate.

O tome kakva je korist Srbije od baze podataka naučnika, Filipović kaže da će je biti samo kada se za to stvore politički okviri.

Na pitanje zašto država nije napravila takvu bazu podataka, Filipović kaže da za to nije postojalo dovoljno volje, a iako ima i entuzijasta u državnom aparatu, oni koji bi i hteli time da se bave zaustavljeni su zbog različitih uglavnom političkih interesa.

Upitan šta država mora i treba da uradi kako bi pomogla najboljima, rekao je da treba da stvori uslove da se spoji raskoš talenta iz Srbije sa talentovanima koji su iz nje otišli.

"Kada će se ti uslovi stvoriti zavisi od političkog okruženja. Pozivam i ljude u svetu da pomognu da se stvore uslovi za društveni i politički preobražaj koji bi uvažio značaj spajanja intelektualnog kapitala u Srbiji i našeg intelektualnog kapitala u svetu", napomenuo je Filipović.

On je pozvao sve intelektualce, naučnike i ljude iz akademskog okruženja da počnu da se bave politkom, jer će se u suprotnom, kako je kazao, "politika baviti njima".

"Živećemo onda sve lošije, naš glas će se sve manje čuti imaćemo situaciju u kojoj će političari, koji su se drznuli da upravljaju različitim resorima, jednoga dana rešiti i da operišu", rekao je Filipović.