Obama: Verovanje u "američki san"

On je naveo da će se za ostvaranje tog cilja boriti protiv opstrukcije republikanaca u Kongresu i Senatu.

Obama se u godišnjem govoru, koji je najvećim delom bio posvećen rešavanju ekonomskih problema u Americi, založio za novu poresku politiku u kojoj će oni koji zarađuju najviše plaćati najveće poreze kao i za smanjenje poreza za kompanije koje otvaraju nova radna mesta u Sjedinjenim Američkim Državama.

Američki predsednik je kazao i da će biti osnovana operativna grupa koja će pratiti kršenja propisa u trgovinskoj razmeni sa Kinom.

Najvažnije pitanje našeg vremena je da održimo živim veru da ova država ne pruža šansu samo nekima, već pruža perspektivu svima. Možemo imati zemlju gde samo jedan mali deo ljudi dobro živi, dok najveći deo Amerikanaca jedva preživljava, ili ekonomiju gde svi imaju fer šansu i svi igraju po istim pravilima, istakao je Obama.

To nisu vrednosti demokrata ili vrednosti republikanaca, to su vrednosti Amerike i mi moramo da ih povratimo, dodao je američki predsednik.

On se založio za smanjenje korporativnih poreza za američke kompanije koje vrate proizvodnju na tlo SAD, dok bi kompanije koje to ne urade izgubile dosadašnje poreske olakšice.

Obama se direktno obratio Kongresu rečima: "Pošaljite mi predlog poreskih reformi i odmah ću ih potpisati".

Prema navodima Obamine administracije, u poslednja 22 meseca otvoreno je 3,2 miliona novih radnih mesta u privatnom sektoru u Americi, auto-industrija oživljava sa novih 100.000 zaposlenih prošle godine, a proizvodnja nafte u SAD je na najvišem nivou od 2003. godine.

Tokom govora, Obama je pomenuo i temu ilegalne imigracije, koja će biti jedno od glavnih pitanja u predizbornoj kampanji, rekavši da bi deca ilegalnih imigranata koja upišu koledž u Americi ili služe u vojsci SAD mogli da dobiju državljanstvo.

Predsednik SAD je, govoreći o spoljnoj politici, kazao da prvi put u poslednje dve decenije vođa Al Kaide Osama Bin Laden više nije pretnja za Ameriku, kao i da su se posle devet godina američke trupe povukle iz Iraka.

Većina vodećih ljudi Al Kaide su poraženi, uspon talibana je zaustavljen i deo trupa iz Avganistana je počeo da se vraća kući, dodao je američki lider.

U osvrtu na krizu sa Iranom, Obama je naglasio da su SAD odlučne da spreče Teheran da dođe do nuklearnog oružja i da za ispunjenje tog cilja nijedna opcija nije skinuta sa dnevnog reda.

Mirno rešenje problema je i dalje moguće, ako Iran promeni kurs i prihvati svoje međunarodne obaveze, kazao je Obama i dodao da je režim u Iranu izolovaniji nego ikada do sada i da pritisak neće prestati dok ne ispune svoje obaveze.

Povodom krize u Siriji, predsednik SAD je rekao da će Asadov režim uskoro shvatiti da promene ne mogu da se zaustave i da je na ljudima u tom regionu da odluče o svojoj budućoj sudbini.

Ubrzo nakon Obaminog govora oglasili su se i republikanski kandidati za predsedničku nominaciju Njut Gingrič i Mit Romni, ocenivši da se radi samo o lepim rečima, bez pravog plana kako rešiti ekonomske probleme u SAD.

Predsednik je uradio ono što najbolje radi, održao je lep govor, ali nije pominjao kolika je nezaposlenost u zemlji, već je za sve optužio Kongres, rekao je Romni.

Nekadašnji predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa Njut Gingrič je kazao da će, ako bude bio izabran za predsednika, prvog dana potpisati nalog da se otpusti 40 odsto Obamine administracije.

Idi u Evropu ili Venecuelu, to su mesta gde vole politiku koju vodiš. Amerikanci zaslužuju predsednika koji ih poštuje, jer u suprotnom on nije vredan mesta u Beloj kući, rekao je Gingrič.