Snažan zemljotres pogodio Čile

A šest meseci posle katastrofalnog zemljotresa, Haiti se vrlo sporo oporavlja od tragedije i još sporije obnavlja srušeno.

Potres je 12. januara izazvao smrt 230 hiljada ljudi. Oko 300 hiljada njih je bilo povređeno, a skoro svi preživeli su postali beskućnici.

Uništena predsednička palata u centru Port-o-Prensa simbol je spore i mukotrpne obnove zemlje od zemljotresa koji je 12. januara srušio skoro sve. Najsiromašnija zemlja u obe Amerike je jednim zemljotresom postala i mesto velike tragedije i nevolje za preživele.

Odavno su tela žrtava uklonjena i sahranjena, ali gotovo da nije pomeren ni kamen miliona kubnih metara ruševina. Port-o-Prens je neprohodan, a ono malo kamiona koji odnose šut kao da nose po zrno peska s plaže.

Humanitarni radnici s pravom tvrde da je važnije bilo da ljudi opstanu, da se porave od šoka, objašnjava Najdžel Fišer, koordinator i predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

“Tokom poslednjih meseci smo, pre svega, pokušavali da ovim ljudima vratimo životni ritam, da im olakšamo preživljavanje. Sada moramo da pronađemo rešenje, jer ne možemo da sve izgradimo kako je nekada bilo. Potrebno je da se izmeni projekat grada, da se unapredi kvalitet stanovanja”, kaže Fišer.

Nešto takvo se odvija na obodima prestonice Haitija, gde američka vladina organizacija US AID razgrće ruševine, čekajući početak prave obnove.

“Ovde ima na milione kubnih metara otpada. Samo treba koordinisati napore da se sve skupi kod nas”, rekao je Vinsent Biskomb, upravnik gradilišta koje pomaže US AID.

Prioritet je izgradnja puta, a otpad se skuplja kao materijal za temelje budućih građevina. I tako ruševine, koje bi mogle biti korisne, ometaju kretanje ljudi koji još žive u šatorima.

Stanovnici Port-o-Prensa vode život beskućnika dok pokušavaju da dođu do komada zemlje na kojem bi izgradili budući dom.

Ljudi zauzmu zemljište i počnu da ga čiste, ali nisu sigurni da li smeju da ga koriste, žali se stanovnik Port-o-Prensa sa četvoro dece i bez krova nad glavom Luj St. Lik.

“Niko ne zna čije je. Ovo je pustinja. Mi, ili bilo ko, dođe i zauzme komad zemlje. Niko ne zna da li je državno ili privatno. Niko ne zna”, objašnjava stanovnik glavnog grada.

Bezvlašće postaje beznađe, jer ljudi više ne žele da čekaju da im se izgradi novi smeštaj. Bez krova nad glavom je preko milion i 600 hiljada ljudi. Grade sami, kako god znaju.

Veći deo humanitarne pomoći očekivano je bio usmeren na osnovne potrepštine. Pomoć i dalje stiže pristiže, ali se jedan deo po pravilu nađe na crnoj berzi. Uprkos odazivu humanitaraca bez presedana, posledice katastrofe na Haitiju tek počinju da se ublažuju. Prvo treba da se raščisti, pa tek tada da se postave temelji.