Službe u slušalici zbog pisara Pere

Zaštitnik građana Saša Janković je najavio pokretanje postupka pred Ustavnim sudom, jer je skupštinski odbor odbacio njegov amandman na taj Zakon.

Predloženim amandmanom bi se službama bezbednosti onemogućilo da, bez odluke suda, imaju uvid u komunikacije građana telefonom ili i-mejlom.

I dok opozicija u parlamentu tvrdi da je reč o samovolji vladajuće većine, vlast ima opravdanja za svoje postupke.

Na početku je bila sporna procedura koju je ombudsman koristio kako bi Skupštini uputio amandman na Predlog zakona o elektronskim komunikacijam.

Par dana kasnije, juče na sednici Skupštinskog odbora za saobraćaj i veze procedura nije ni pominjana - amandman ombusmana je odbijen.

Poslanik DS-a Srđan Milivojević je opravdanost odbijanja ombudsmanovog amandmana ilustrovao primerom nedavno uhapšenih članova zemunskog klana u Hrvatskoj.

“Imali bismo situaciju, evo da nedavno pohapšeni članovi zemunskog klana iz Hrvatske dođu u situaciju da telefoniraju nekom u Srbiju i najave mogućnost ilegalnog prelaska granice”, kaže on.

“Ako ovo prebacimo sudu, moramo da se obratimo predsedniku suda, predsednik suda možda tužiocu, tužilac mora da ode u pisarnicu, pa da zavede, pa danas ne radi pisarnica, onda mora da se pisar Pera pohvali kako zna da slušaju telefone ne znam kome i onda to bude degradacija efikasnosti jedne bezbednosne službe”, ocenjuje on.

I da ne bi sve zavisilo od Pere pisara, amandman nije usvojen. Znači, službe bezbednosti i ubuduće mogu bez odluke suda da proveravaju s kim, kada i koliko građani razgovaraju.

Ombudsman Saša Janković ponavlja da je takva mogućnost suprotna Ustavu, koji svim građanima garantuje privatnost. Ništa drugo ne preostaje nego da se obrati Ustavnom sudu.

“Zaštitnik građana je, ipak, Ustavom utvrđen državni organ nadležan da se stara o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i nije za očekivati, odnosno ne bi trebalo da se dešava, pogotovo ne preterano često, da se stav državnog organa ovog tipa mora dokazivati iznova pred drugim državnim organima, čija je funkcija manje-više paralelna”, smatra Janković.

Međutim, prema mišljenju šefice poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, Nade Kolundžije, kršenja Ustava nema.

“Ovim zakonom se nedvosmisleno kaže da je zabranjeno zadirati u sadržaj informacija, dakle nema nikakve reči o prisluškivanju”, tvrdi ona.

“Dakle, mediji su puni priče o tome da se ovim omogućuje neovlašćeno prisluškivanje, dakle nema nikakve mogućnosti da se na osnovu ovog zakona vrši prisluškivanje koje nije u skladu sa zakonom kojim se to definiše i koje nije u skladu sa odredbama Zakona, koji kažu da se to može raditi samo uz saglasnost suda”, navodi Kolundžija.

Ivan Andrić iz Liberalnodemokratske partije podržava stav ombudsmana.

“Prosto mislim da bi svaki sud dao nalog da se pretraži kompjuter Miloša Simovića ili šta god. Radi se o još jednom kiksu, ako tako mogu da kažem, u političkom smislu vladajuće koalicije i nažalost mi nećemo imati prilike da se o tom amandmanu izjašnjavamo u plenarnom zasedanju”, kaže Andrić.

Međutim, u ovom slučaju opozicija je bila nemoćna. Na sednici odbora jednostavno su preglasani, što potvrđuje i predsednik Odbora Velimir Ilić.

“Vladajuća većina nije želela da se prihvati amandman, oni žele jednostavno da se prisluškivanje nastavi, da se to može koristiti i u sudskim sporovima i mi smo tražili da to ne bude, ali sa šest prema tri oni su nas preglasali iz vladajuće koalicije”, objašnjava on.

“Mi mislimo da je to korak unazad, da je to povratak u neko mračno vreme kada će se i montirati i pratiti, i sastavljati i rastavljati, a to nikome danas ne treba”, ocenjuje lider Nove Srbije.

Saša Gajin, asistent na Pravnom fakultetu Union, smatra da se odbijanjem ombudsmanovog amandmana nastavlja samovolja vladajuće većine. Ovo, međutim, nije prvi slučaj te vrste.

“Samovolja vladajuće većine je, čini se, već ušla u tradiciju njhovog postupanja u parlamentu. Mi smo imali prilike da vidimo u nekim ranijim situacijama, recimo kod izbora poverenika za zaštitu ravnopravnosti kako izgleda ta politička samovolja na delu, kada su izabrali lice koje ne ispunjava zakonom propisane uslove”, podseća Gajin.

“Politička samovolja se karakteriše odsustvom svesti o tome da je potrebno razgovarati sa partnerima, odnosno drugim članovima političke zajednice o tako krupnim janvim problemima i da je potrebno naravno naći kompromis za svako pitanje koje izaziva kontroverze u javnosti”, ocenjuje on.

Zbog odluke Odbora protestovali su Društvo sudija Srbije i Udruženje novinara Srbije. U saopštenju UNS-a ocenjeno je da je zakonsko rešenje pretnja pravu novinara da štite tajnost svojih izvora.