Tadić: Društvena odgovornost firmi

Tadić je rekao da se to posebno odnosi na one koji su bogatstvo stekli u "sivoj zoni" i neregularnim uslovima poslovanja 90-ih godina prošlog veka.

Tadić je, obraćajući se učesnicima konferencije o Medijima, kompanijama i društvenoj odgovornosti, rekao da se, čak i u uslovima krize, ne smeju voditi hajke protiv bogatih ljudi kao takvih, jer oni doprinose razvoju društva.

Iako je protokolom, bilo predviđeno sa predsednik Tadić da uvodno izlaganje o medijima, kompanijama i društvenoj odgovornosti, on je reč ustupio direktorima i glavnim urednicima medija.

Predsednik nije odgovorio na pitanje da li bi država mogla da oslobodi poreza kompanije koje izdvajaju sredstva u humanitarne svrhe, ali je i danas govorio o nepristojno bogatim ljudima, zahtevajući da se deo stečenog vrati društvu.

"Izraz nepristojno bogatstvo je nešto što naš narod često upotrebljava kada ljudi imaju veliko bogatstvo a ono nije posledica rada tih ljudi, i kada se to bogatstvo manifestuje arogantno, kada takvi ljudi misle samo o sebi i svojim užicima a ne o društvenoj odgovornosti", objasnio je Tadić.

Stepen društvene odgovornosti neke kompanije, takođe, prema njegovim rečima, mora zavisiti i od njene delatnosti, tako da se ne treba iste filantropske zahteve postavljati pred proizvođače kuhinjskog posuđa i duvanske gigante.

Mediji, kako je ocenio, jesu ti koji, prateći dobrotvorstvo kompanija, moraju od slučaja do slučaja procenjivati da li je je njihov motiv bezinteresno učešće u filantropskoj aktivnosti ili promocija vlastite vrline.

Predsednik Tadić se osvrnuo i na imerativ društveno odgovornog ponašanja medija, ističući da oni, osim što vrše kontrolnu funkciju, moraju imati i partnerski položaj u društveno korisnim nastojanjima.

"Mediji vrše kontrolnu funkciju, pri čemu ne postoji samo konfliktni odnos između medija i države, već i partnerstvo, i ne vidim u kom društvu je nešto moguće postići ako nema tog partnerstva", poručio je Tadić.

"Ako zajedno ne razumemo šta su nam ciljevi, vrednosti i pravila igre, nećemo biti u stanju da unapredimo društvo nego ćemo neprestano kliziti nadole", rekao je Tadić.

Ko su "bezobrazno bogati"?

Bogatstvo koje nije stečeno radom i na transparentan način je "nepristojno bogatstvo", a nepristojno bogati ljudi su oni koji nemaju društvenu odgovornost, i novac koriste samo za lične užitke, pojasnio je predsednik Boris Tadić svoju izjavu.

On je rekao da se bogatstvom, koje nema pravo poreklo mora pozabaviti tužilaštvo, a oni koji su bogatstvo stekli pošteno moraju biti zaštićeni.

Dan posle ocene da ima bezobrazno bogatih ljudi u Srbiji predsednik Boris Tadić je podrobnije objasnio da ne treba da bude hajke na one koji su poslujući zaradili veliki novac, ali i da dražvni organi treba da se bave svim nezakonitim radnjama i postupcima.

"Tužilaštva neka rade svoj posao, sudovi neka rade svoj posao, moje je bilo da to kažem, jer sam siguran da građani to osećaju, ali nisam imenovao ljude jer ja nisam sudija, nisam presuditelji, neka budu sudije oni koji su izabrani u reformi pravosuđa“, rekao je Tadić.

Važeći poreski propisi u Srbiji, smatraju stručnjaci, pružaju mnogo mogućnosti da se sakrije i uzme veliki novac. Nova, bolja i pravednija, rešenja su u pripremi i do kraja godine trebalo bi da se nađu pred poslanicima.

Da li će se poruka predsednika Tadića da je potrebno ispitati poreklo imovine "nepristojno bogatih ljudi u Srbiji" sprovesti u delo - mišljenja u parlamentu su različita. Neki poslanici imaju i konkretne predloge, čiju imovinu prvo ispitati.

"To su imena koja inače stalno vidimo i zaista su onako drastični primeri kršenja zakona, ali još drastičniji primeri kako državne institucije za njihove potrebe, za njihove privatni interes krše zakone i poništavaju opšti odnosno državni interes. Tu bi svakako mogao da misli na Miškovića, Beka, Danka Đunića, Vlahovića, Hamovića, Lazarevića, Kostića i verovatno ih ima još", rekla je za B92 Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

U Srbiji, prema dostupnim podacima, ima oko 700.000 imućnih, ali je onih ekstremno bogatih nekoliko stotina. Ipak, porez na dohodak plaća samo oko 20.000 ljudi.

Bogatstvo koje u razvijenom svetu stiču generacije kod nas su mnogi zaradili u vreme sankcija i tranzicije. Koje vreme je napravilo naše "nepristojno bogate građane"?

"Period sankcija je stvorio uslove za pojavu preduzetničke patologije. I to je bilo podsticano na razne načine i od države, jer je država morala da funkcioniše i u peridou sankcija. Značajan broj ljudi je dobio povoljne pozicije koje je iskoristio, dobio novac koji je kasnije upotrebljavao u raznim privatizacijama", kaže Aleksandar Denda, ekonomski analitičar.

Oporezivanjem milionera u Srbiji popuni se tek oko deset odsto budžeta. U zemljama Evropske unije taj prosek je između 25 i 30 odsto.