Grnčarstvo i dalje opstaje

Ova tradicija duga tri veka održala se na ovim prostorima, pa je i to bio jedan od razloga da ministarstvo kulture u Sirogojnu i Kremnama počne promociju Srbije kao zemlje bogate nematerijalnim kulturnim nasleđem.

Milan Savić je jedan od najstarijih zlakuških grnčara. Ovim starim zanatom, koji se vekovima prenosi sa kolena na koleno, bavi se preko 70 godina. Njega će naslediti sin i unuk.

Deda Milan kaže da je kriza navela mnoge da se vrate svojim korenima.

„Mi ne odustajemo od toga. Neki ima, koji su radili neđe po preduzećima, pa napuštili, a radio mu deda ili otac, on dolazi sad na ideju da bi to radio. I počeli i oni malo. Tako da nas sad ima više, nego što je nekad bilo“, rekao je Savić.

Većina grnčara u Zlakusi kaže da se od tog posla može zaraditi, ali jedino ako ima neki stalan posao.

Borko Sarvan je jedan od najmlađih grnčara i prvi čovek njihovog Udruženja, koji živi isključivo od te proizvodnje.

On smatra da su najveći problem plagijati iz drugih krajeva Srbije, koji nemaju svojstva zlakuškog originala.

„Prednost ovog zlakuškog lonca je što može da kuva na otvorenoj vatri. Možemo isto da napravimo lonac od 100 litara. To ne može niko u Srbiji da uradi“, kaže Sarvan.

U cilju zaštite grnčarskog zanata, mr Biljana Đorđević već šest godina realizuje Projekat „Etno arheološko istraživanje tradicionalnih tehnologija keramičara“.

„Iako su nekada lončari baš ovoga kraja bili najmnogobrojniji u Srbiji, danas ih ima samo u Zlakusi. Ali toga ima još uvek i u Bosni i nešto malo u Hrvatskoj. Kad je o Bakanu reč-i na Pirinejskom poluostrvu. Sve u svemu, to su poslednji tragovi ovakvog načina rada u Evropi“, izjavila je Đorđevićeva.

Ministarstvo kulture će nakon usvajanja Konvencije o očuvanju nematerijalnog nasleđa, odvajati više sredstava za projekte, koji teže negovanju starih zanata, kaže ministar Nebojša Bradić.

„Takvi programi će imati prioritet na našim konkursima i dobijaće značajna sredstva u narednom periodu. Kada govorimo o potencijalima, koji postoje u ovom kraju, oni su izuzetni, bilo u očuvanju običaja naroda koji ovde žive, bilo o starim zanatima ili u izvođačkim umetnostima, koje se ovde neguju“, rekao je ministar Bradić.

A da će ovaj zanat još dugo živeti, najbolje govori podatak da je sve više domaćih i stranih turista, koji u Zlakusu dolaze zbog grnčarije, ali i Potpećke pećine, Terzića avlije, brojnih ribnjaka i paraglajding kluba.