Treći dan rasprave u Hagu

Belorusija i Azerbejdžan konstatovali su pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je deklaracija o jednostranoj nezavisnosti Kosova protivna međunarodnom pravu. Predstavnik Austrije, sa druge strane, ocenio da

"Belorusija smatra da ne postoje ubedljivi pravni argumenti u korist secesije Kosova od Srbije", rekla je zastupnica te zemlje Elena Gricenko u haškoj Palati mira.

Gricenko je naglasila da situacija na Kosovu nije zadovoljila uslove za samoopredeljenje manjinskih grupa i secesiju koji su propisani međunarodnim pravom.

Prema njenim rečima, secesija je po međunarodnom pravu bila dozvoljena u bivšim kolonijama ili slučajevima u kojima je manjinskom stanovništvu dugogodišnjom opresijom bilo uskraćeno učešće u vlasti.

"Situacija na Kosovu nije zadovoljavala kriterijume za tradicionalno tumačeno pravo na 'spoljno' samoopredeljenje", rekla je beloruska predstavnica, upozoravajući da u takvoj situaciji nije dozvoljeno rasparčavanje suverene države.

Podsećajući da je ustavom SFRJ iz 1974. Kosovo uživalo široku autonomiju i status federalne jedinice, Gricenko je podvukla da kasnije ograničavanje tog statusa "ne legitimiše pravo Albanaca na samopredeljenje".

Predstavnica Belorusije je ukazala da je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN bio potvrđen teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, te da su vlasti u Beogradu ponudile kosovskim Albancima značajnu autonomiju i samoupravu, zadovoljavajući njihovo pravo na "unutrašnje samoopredeljenje".

Zastupnik Azerbejdžana Agšin Medijev rekao je tokom rasprave da "činjenica da se međunarodno pravo ne bavi izričito secesijom ne znači da je ona dozvoljena", tim pre što su takvi pokušaji skoro uvek povezani sa nasiljem.

Prema rečima Medijeva, entiteti koji kršeći unutrašnje zakone države proglase secesiju, "ne mogu se smatrati državama".

"Svršen čin ne može biti tek tako prihvaćen...Moć nije pravo, a sila nije zakon", naglasio je predstavnik Azerbejdžana.

Malijev je podsetio da se UN od osnivanja protivi narušavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, kao temeljnog principa međunarodnog prava.

Napomenuo je da od 1945. godine svetska organizacija nije priznala nijednu jednostrano proglašenu nezavisnost kojoj se protivila matična država.

"Azerbejdžan veruje da je poštovanje međunarodnog prava od najveće važnosti za održavanje svetskog poretka i mira", zaključio je Malijev.

Pravni zastupnik Austrije Helmut Tihi ocenio je da u međunarodnom pravu ne postoji pravilo koje zabranjuje deklaracije o nezavisnosti, ni secesiju.

"Deklaraciju su usvojili izabrani predstavnici koji su izrazili volju naroda Kosova, a međunarodno pravo to ne zabranjuje", rekao je i istakao proglašavanje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti ni sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Stvaranje novih država secesijom, naznačio je austrijski predstavnik, u suprotnosti je sa međunarodnim pravom samo u slučaju nezakonite upotrebe sile spolja; kršenja međunarodnih ugovora, kao u slučaju Kipra, ili kad ih uspostavljaju rasistički manjinski režimi, na primer u nekadašnjoj Rodeziji.

Prema Austriji, jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije narušen ni princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, zato što se taj princip odnosi, kako je naglasio Tihi, samo na slučajeve ako druge države naruše integritet određene zemlje, a ne i entitet koji traži secesiju.

"Prema tome, teritorijalni integritet Srbije nije povređen zato što ga poštuju druge države“, sugerisao je zastupnik Austrije.

Legalnost deklaracije o nezavisnosti Kosova juče su podržale Albanija, Nemačka i Saudijska Arabija, dok je Argentina ocenila da je ta deklaracija flagrantno kršenje međunarodnog prava.

Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države.