U Srbiji živi oko 100.000 izbeglica

Jedan broj mlađih ljudi je otišao u inostranstvo, a neki su uspeli da obezbede stalan smeštaj u Srbiji. Međutim, veliki je broj i onih koji 14 godina nakon operacije Oluja, i dalje žive u kolektivnim centrima. Više od decenije čekaju pomoć za integraciju ili povratak u svoje domove.

Dušanka i Milan Pjevalica su kao i mnogi drugi morali da počnu od nule.

Prvi put 1986. zemljotres im je srušio kuću, bez stana u Kninu ostali su tokom rata, kolektivni centar u Čortanovcima u kom su bili smešteni izgoreo je u požaru, a u Krnjaču su sa dva sina i bez ičega došli pre sedam godina.

Milan, bivši nastavnik biologije i hemije, tokom rata u Hrvatskoj bio je 45 dana u zarobljeništvu. Kada ne radi neki privremeni i povremeni posao, ide na pecanje, koje mu, kako kaže, služi kao psihoterapija. Nakon 14 godina izbegličkog života, penziju od 13.000 dinara počeo je da prima tek nedavno i to je jedini prihod na koji mogu da računaju. Upkos svemu Milan je nasmejan, a Dušanka sedi pored njega da mu pomogne kada nešto ne čuje pošto je u međuvremenu ostao i bez sluha.

“Čovek da bi opstao mora biti svestan realnosti. U ovoj situaciji imati megalomanske ideje je stvar koja te vodi u Dunav, ili u Padinsku Skelu, ili u Kovin. Da bi ostao normalan moraš biti realan”, kaže Milan Pjevalica.

Iako to ne pokazuju, Milana i Dušanku muči neizvesnost. Zahtev za povratak u Knin podneli su još pre 11 godina. Integracija ide sporo, a zbog ekonomske krize je i neizvesna.

Dušanka se nada da će im jednog dana u Hrvatskoj biti vraćeno stanarsko pravo ili nadoknađen oduzeti stan.

“Volim ja ovako pričati, ali boga mi, ja više mislim o tome šta ćemo sutra kada se ovo zatvori, a nikakvog izlaza nema. A godine? Ne mogu ja stvoriti nešto. I on kad bi išao raditi, ovako jadan, ali niko ga neće kada ne čuje”, kaže Dušanka Pjevalica.

U kolektivnom centru Pim Krnjača, u nekadašnjim radničkim barakama, danas živi 334 čoveka. U preostala 72 centra u Srbiji, od 600 koliko ih je bilo, još živi 5.522 prognana i raseljena.

Srbija zemlja sa produženim izbeglištvom

Srbija je i dalje prva zemlja na svetu po broju izbeglica i raseljenih lica, a u decembru je u Ženevi proglašena i jednom od pet zemalja sa produženim izbeglištvom, rekla je gostujući u vestima B92 savetnica u Komesarijatu za izbeglice Ivana Anić.

“U Srbiji je ostalo još 70 kolektivnih centara. Svako dosadašanje zatvaranje nekog od centara pratili su programi integracije”, rekla je Ivana Anić. Možete pogledati snimak gostovanja Ivane Anić u vestima TV B92.

Pupovac: Formirati fond solidarnosti

Srbija i Hrvatska treba što pre da, na najvišem nivou, postignu dogovor o rešavanju problema izbeglica, a nužno je formirati i fond solidarnosti, kaže za "Politiku" predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac. Prema njegovim rečima, trebalo bi, takođe, postići sporazum o tome kako će se rešiti preostala izbeglička pitanja, kao što su stanarska prava, suđenja za ratne zločine i prava iz radnog staža.

Vrlo je važno, naveo je on, da vlade u regionu jasno daju do znanja da su spremne sarađivati po tim pitanjima, da su spremne nastaviti politiku povratka kao deo svojih obaveza prema Evropskoj uniji.

"Vlade treba da pozovu Evropsku uniju, Ujedinjene nacije i Savet Evrope da im pomognu u formiranju fonda solidarnosti, koji bi na određeno vreme bio u funkciji rešavanja povratka još oko 100.000 izbeglih Srba", rekao je on.

On je naveo da će SDSS i Srpsko narodno veće učiniti sve da se potrebni uslovi ispune.

"Već sada razgovaramo s našom vladom o potrebi formiranja toga fonda solidarnosti. Uputili smo pismo još pre dva meseca zemljama članicama EU i Evropskoj komisiji, i ono što se sada očekuje jeste da naša vlada bude na potezu i od EU i njenih članica zatraži solidarnu pomoć u rešavanju preostalih pitanja", naveo je Pupovac.