Uticaj svetske krize u Srbiji

Takođe, ministar ekonomije Mlađan Dinkić je na Biznis forumu na Kopaoniku ponovio optimističan stav da Srbija neće ući u recesiju. On smatra da Srbija može da očuva blagi privredni rast u prvom kvartalu i ako industrijska proizvodnja padne za 10 odsto. On je dodao da - kada ne bi bilo psiholoških efekata krize - Srbija ne bi morala da se ponovo zadužuje kod MMF-a.

Ministarka finansija Diana Dragutinović, u obraćanju učesnicima Biznis foruma, rekla je da očekuje da će drugi talas ekonomske krize biti jači od prvog. Srbija će morati još da se zaduži, ali to neće biti bez posledica, rekla je ministarka. Osim zaduživanja, Dragutinovićeva je navela i druge odgovore na ekonomsku krizu.

"Čini se da postoje mogućnosti koje treba ispitivati. To su međunarodne insitucije i međunarodna finansijska tržišta. Ali, Srbija mora biti spremna na višu cenu ovih zaduživanja. Poslednja opcija je privatizacija. Velika privatizacija, ali se ona ne može realizovati u kratkom roku", rekla je ona.

I ministar ekonomije Mlađan Dinkić smatra da Srbija nema alternativu, sem da se zadužuje, i to na inostranom tržištu kapitala.

Međutim, s obzirom na to da je procedura za dobijanje sredstava na inostranom tržištu duga, a Srbiji sredstva trebaju odmah, alternativa je zaduživanje i na domaćem tržištu kapitala, koje je mnogo skuplje.

On je rekao da će predložiti Vladi kao rešenje da se traži direktan kredit Evropske investicione banke za Fond za razvoj.

"Šta možemo od rashoda da smanjujemo? Pa, ne možemo da smanjujemo penzije i plate. S obzirom na to da su to stvari koje su nerezistentne na dole", kaže Dinkić.

"Kada jednom povećate, gotovo je. Da li je trebalo povećavati penzije pre na ovaj nivo koji sada imamo, to je drugo pitanje. Ali, kada su sada tu gde jesu, nema govora o njihovom smanjivanju", naveo je on.

Međutim, Dinkić je rekao da penzije u "dužem roku" ne mogu ni da se povećavaju, ali nije precizirao koji je to rok. Naglasio je da u uslovima krize nema mesta bilo kakvom povećanju poreskog opterećenja.

"U svakom slučaju, to znači da Srbija ne sme da podiže stopu poreza na dodatnu vrednost. Altrenativa je da - ako je podiže - onda smanji doprinose za zdravstvo, pa da iz tog povećanog PDV-a finansira zdravstveni fond", rekao je Dinkić.

"To je alternativa, da se ide više na posredne poreze i da se smanje porezi privredi", objasnio je on.

Tema ovogodišnjeg samita je uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije i rast u uslovima globalne recesije i finansijske krize. O izlaganju premijera Mirka Cvetkovića možete čitati u posebnoj vesti.

Političari o kontroli krize, privrednici zabrinuti

Referati i panel diskusije prvog dana rada bili su prilika za traženje odgovora o perspektivama razvoja Srbije ove godine, ključnim problemima i potezima države u sprečavanju eventualne recesije i masovnog otpuštanja zaposlenih, kao i o rebalansu budžeta.

Političari su uglavnom govorili o tome kako će efekti krize biti kontrolisani, ali se mogao steći utisak da privrednici ne dele njihov optimizam. Vlasnici i direktori velikih firmi, u kojima danas radi više od 50.000 ljudi, nisu krili zabrinutost zbog krize.

"Mere koje je Vlada donela su dobre, pomoći će, ali nisu dovoljne. Definitivno će privreda reagovati na način kao što reaguju i sve firme u svetu - povući će se u sebe, smanjiće obim investicija, a siguran sam da će deo privrede krenuti sa otpuštanjem", kaže vlasnik "MK komerca" Miodrag Kostić.

"U ovom momentu, ono što je najbitnije jeste da bi uopšte kompanija mogla da napravi neki plan poslovanja, s obzirom na sve ove uslove, jeste stabilnost, recimo, deviznog kursa. S tim da nije poenta da se traži fiksni devizni kurs, traži se da kurs bude stabilan, u smislu da ne bude ni potcenjen ni precenjen", rekla je Milena Pavičić iz kompanije "Sintelon".

Srbija nije u nezavidnom položaju kao Mađarska ili Ukrajina, ali smo daleko i od ekonomskog spokojstva, moglo se čuti na Forumu.

Jedno od najčešće postavljanih pitanja bilo je da li je moguć održivi razvoj i u uslovima krize.

"I mi se nalazimo u recesiji, manje-više predstavnici Vlade su to prećutno priznali, i sada je prvi zadatak kako da izađemo iz recesije. Jedan način, koji bi trebao da bude poželjan, da sutra ponovo imamo privredu koja raste i da to bude održivo", rekao je bivši potpredsednik Vlade i profesor pravnog fakulteta Miroljub Labus.

Industrijska proizvodnja u januaru bila je manja za 17 odsto, nego u istom mesecu prošle godine, a za čak 25 odsto manja u odnosu na prosek 2008. godine. Upravo za tu činjenicu na Kopaoniku se traži rešenje.

Dinkić: Možemo da izbegnemo recesiju

Ministar ekonimije Mlađan Dinkić ipak je optimista i veruje da privreda Srbije neće ući u recesiju.

Dinkić je, uključujući se u Vesti TV B92, rekao da očekuje da će u Srbiji biti ostvaren blagi privredni rast.

Ministar ekonomije kaže za B92 da neće biti povećanja PDV-a, kao ni smanjenja plata i penzija, a da će buduće mere države biti usmerene na očuvanje radnih mesta.

“Mi smo uveli kredite za građane i privredu, i ove mere će trajati u naredna 3 do 4 meseca. Već moramo da razmatramo naredne poteze države, nadajući se da će ove mere doneti željeni pozitivan efekat“, rekao je on.

Celo uključenje u Vesti B92, prilkom kojeg je ministar ekonomije obrazložio svoja predviđanja možete pogledati na Blip kanalu B92:

Cvetković i Dinkić sa Lukašenkom

Aleksandar Lukašenko i Mirko Cvetkoviæ (Beta)

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković najavio je da će državno-privredna delegacija Srbije krajem marta otputovati u Belorusiju da bi potpisala sporazum o slobodnoj trgovini.

Premijer je za B92 kazao je to dogovoreno na neformalnom sastanku sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, koji se odmara na Kopaoniku, gde borave i državni vrh Srbije i privrednici povodom Biznis foruma.

Zadaci delegacije jesu da se formalno potpiše sporazum o slobodnoj trgovini koji je tehnički dogovoren i da se uspostave kontakti između privrednika, koji bi razmatrali projekte koje bi realizovali u budućnosti, naveo je premijer.