Zabrinutost zbog talasa otpuštanja

Nešto više zaposlenih poslato je na prinudni godišnji odmor. I dok ekonomisti smatraju da će se posledice svetske ekonomske krize tek osetiti u Srbiji, zvaničnici poručuju da je ekonomska kriza izgovor i da razloga za otpuštanja nema.

Zato se i ne treba čuditi podatku da je upravo strah od gubitka posla u velikom broju istraživanja pravljenih u poslednjih mesec dana prvi na listi problema koji brinu građane.

Mnogi od njih smatraju da više nijedna privredna delatnost nije sigurna.

"Ma gde stabilno, normalno da se plašim, svaki dan".

"Svaki normalan čovek se plaši bez daljnjeg, ali bože moj, ja to shvatam kao neku višu silu. Valjda ćemo se snaći, naučili smo da se ceo život snalazimo".

Prva otpuštanja su počela jesenas, i to u Kikindi, gde je otkaze dobilo 150 radnika. Zatim je poslednjeg dana oktobra otpušteno 368 radnika Tehnološko-remontnog zavoda u Čačku.

U ponedeljak je uručeno 230 otkaza u fabrici ulja "Vital", a u sredu isti koverat je dobilo i 107 radnika uljare "Sunce".

U međuvremenu je i u fabrici koja proizvodi delove za auto-industriju "Drekslmajer" na prinudni odmor poslato oko 1.000 radnika. Osim u Tehnološko-remontnom zavodu, i vojska planira da otpusti još oko 330 ljudi.

Međutim, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić smatra da je nedopustivo koristiti svetsku ekonomsku krizu kao razlog za otpuštanje, kao i da u Srbiji trenutno za otpuštanja nema razloga.

Kako ekonomisti najavljuju, prave posledice globalne krize u ekonomiji osetiće se početkom iduće godine. Očekuje se smanjenje proizvodnje, ali i osetan pad životnog standarda stanovništva.

Procenjuje se da će najveći udar pretrpeti mala i srednja preduzeća, i to ona koja su poslovno vezana za velike gigante.

"Pod uticajem ove finansijske krize isplivavaju veći broj viškova, što je sasvim logično jer dolazi do smanjenja poslovnih porudžbina i poslovnih aktivnosti", kaže ekonomski analitičar Saša Đogović.

"Do otpuštanja ljudi s posla svakako će doći u većim preduzećima, u većim kolektivima, ako ne odmah, gde postoje određeni slučajevi sigurno tokom 2009. godine. I ono što treba naglasiti - da će svakako doći do pada kupovne moći stanovništva tokom 2009. godine", dodaje Đogović.

Iako niko ne želi da predviđa do kada bi kriza mogla trajati, kao ni koliko će biti duboka, većina ekonomista smatra da će se najviše osetiti u 2009. godini, a naročito u sektorima građevinarstva, industrije građevinskog materijala i bele tehnike.

Kada su plate realno manje, ljudi prvo zadovoljavaju osnovne potrebe, a u privredi koja je u recesiji često za više i ne ostaje.