Povratnički talas emigracije 90-ih?

Još brojniji su oni koji su u inostranstvo otišli na školovanje i u tim zemljama ostali. Oni koji su se, međutim, i vratili, kao najčešći razlog povratka u svoju zemlju navode vezanost za porodicu i prijatelje.

Nakon završenog Fakulteta organizacionih nauka sa prosečnom ocenom 9,60, Mihajlo Popesku dobio je stipendiju jednog od najboljih univerziteta u Engleskoj, Notingema. Iako mu se posle master studija pružala mogućnost zaposlenja u nekoj od svetskih kompanija, Mihajlo je odlučio da se vrati u Srbiju jer, kako kaže, ovde se teško živi, ali se stvari pomeraju nabolje.

"Ni život na Zapadu nije lak, tamo ljudi jako puno rade. Ljudi na Zapadu imaju jako visoke plate, ali oni isto imaju ogromne troškove. I jedina prednost tog Zapada je što ste vi otprilike sigurni da ćete sa svojom platom uspeti da skrpite mesec, što se u Srbiji ne može reći, ovde je ipak preživljavanje, na neki način, umetnost", kaže on.

Tokom devedesetih godina prošlog veka u grupi onih koji su iz Srbije odlazili "trbuhom za kruhom" bila je i porodica Natana Albaharija, koji je 15 godina živeo u Kanadi, gde je završio Fakultet političkih nauka. Po dobijenoj diplomi Natan se vratio u Srbiju.

"Razlog mog vraćanja je najviše zato što sam, posle nekoliko dolazaka leti, video da postoji šansa da pomognem nastavak reformi i demokratizacije. Video sam ovde priliku koju sam gledao petnaest godina u Kanadi. Bilo bi lepo da ljudi ne moraju da idu iz Srbije da vide tako nešto, bilo bi lepo da i ovde postoji kvalitet života i plate kao na Zapadu", kaže Natan.

Lazar Krstić se, sa diplomom američkog Jejla, kao jedan od najboljih studenata u generaciji, vratio u Srbiju, gde radi u predstavništvu jedne strane kompanije.

"Moja je ideja da ostanem ovde, a ta je ideja povezana sa tim da ću moći da radim ovde što i tamo, i da to nije ograničavajući faktor. Dosadašnje iskustvo u ovih proteklih godinu dana, koliko sam ovde, jeste tako da samo pruža dalje ohrabrenje u tom smislu", kaže Lazar.

Uprkos činjenici da godišnje iz Srbije odlazi veliki broj mladih ljudi, ipak ima onih koji se u nju vraćaju. To su najčešće oni koji se nadaju da će moći da izgrade budućnost i ovde.