Povratnički talas emigracije 90-ih?

Nakon sedam prelepo provedenih godina po americi, kanadi i evropi vratio sam se u Srbiju i testirao do maximuma sve surogate neceg sto bi trebalo da cini zivot veoma ugodnim. To su uglavnom stavari koje se ne odnose na primanja, licne ili socijalne mogucnosti Vas, Vasih blizih i daljnjih i drustva u celini.
Tokom takvog visegodisnjeg testiranja trudite se da budete siroki i
zanemarite u manjoj ili vecoj meri neke stvari, koje su ocigledno naopako postavljene kod nas, i dosli bi ste do zakljucka da ni kod nas nije bas tako lose. Elem, onda dobijete decu i dodje vreme vrtica, skola, sportskih aktivnosti i onda iznenadjujuce brzo predjete u osobu bez spremnosti na imalo kompromise. Pocinjete da shvatate da ste na ne bas tako ugodnom zivotnom ekvalibriumu. Sve vise i vise Vas takvog nekompromisnog nervoza zaokuplja oko skoro svega i svacega, i zakljucujete da je kod nas zivot zapravo itekako namcorast. Ili preciznije tezak i los. Da li gresim? Hm, pa ajde da pobrojimo dnevne stvari koje nas okruzuju a na koje tesko da bi se mogao naci adekvatno objasnjenje zasto su tu koko nas: za pocetak okruzeni ste sa 40% radikalno usmerenih. Politicki ili ne, radi se o ne sumnjivo radikalnim granicama ponasanja gomile ljudi.
Nepostenje je socioloski nekaznjivo, generalno postoji indiferencija prema tom pitanju i ako hocete prihvatljivo. Pa vecina ugledni biznismena privrednika, politicara i ministara su ljudi sa sumnjivim ili dokazanim kriminalnim rekordima, pa sta? Vrlo vazno. Problem zapravo i nije u samom kriminalu, jer ga zaista ima svagde, ali jeste u tome sto je to socioloski prihvatljivo. Laz je takodje socioloski prihvatljiva. Ubica jednog ili mase ljudi nije nista losije rangiran kod mnogih. Opet govorim o 40%, znaci od nas pet dvojica sigurno tako misle.
Mozes pokusati da ubijes coveka na javnom mestu, da se branis recima da nisi znao da je policajac nego navijac, i da nakon toga fudbaleri njapopularnijeg kluba, 'svetskog sampiona' kao nagradu nose poruke podrske tebi i tvom postupku.
Mozes da cujes zvuke rasizma, sovinizma raznih uvreda svake druge srede ili malo redje (samo zbog neuspesnosti domaceg sporta). Mozes da citas grafite antisemitske sadrzine svakih nekoliko meseci. Mozes da potplatis policajca da te pijanog pusti da vozis gde i kako hoces. Mozes da vidis po zidovima ili u saobracaju nivo sveopste kulture ljudi sa kojima zivis. Moras da cekas na licnu kartu ili pasos u redu besomucno. Moras da molis da te puste na letovanje, moras da radis za 100 evra kod velikog privrednika, moras da podmicujes da ti prime dete u obdaniste, moras da strepis ko i kako ce da te primi u bolnici, moras da cutis pred medicinskom sestrom koja i nije bas ljubazna, moras da budes spreman da te zaustavljaju i legitimisu kad i ko hoce, moras konstantno da trazis fiskalni racun jer te konstantno iz dana u dan vara za 18%, moras da imas kuma da te zaposle, moras i moras i moras i stalno nesto moras ...konacno shvatas da nista ili gotovo nista nije sredjeno kako treba i da sve moras.
Dete nece da ti primi na bazen jer nije 1.10m visoko?! Rodni list i drzavljanstvo ti nije dobro jer je staro 184 dana?! U sloveniju ti neda ako nisi platio porez na lovacku pusku?! I tako redom, iz nebuloze u nebulozu. lista bi bila predugacka za ovu rubriku.
Nazalost moras i da razmislis kako i gde da bezis ako bezati mozes, jer i za bezanje da cekas moras.
A ako ne uspes da pobegnes, onda se slazem da i nije tako lose od nas.

Ovako vam to ide kada mladi bracni par ode vani:

- Samo da dobijemo - drzavljanstvo
- Samo da nam deca zavrse njihove skole
- Dete nam se zeni/udaje pa da im se nadjemo pri ruci
- Dobili smo unuce pa da ga cuvamo dok deca rade
- Poslo unuce u skolu pa da pomognemo deci
- Samo da nam se unuce uda/ozeni

itd
itd

i na kraju:
- sahranite me u Srbiji

А što se vraćaju uglavnom menadžeri, političari, šta je sa inženjerima, naučnicima, onima koji najviše doprinose razvoju?

Ono što ogromna većina ljudi u Srbiji ne shvata je da je OVO pravo vreme da se čovek obogati u Srbiji. Ljudi koji su napolju to bolje vide.

U Srbiji, ljudi većinom samo traže razloge zašto je "nemoguće" napraviti nešto od sebe. Nema te zemlje na ovom svetu gde može čovek da se obogati radeći za šefa.

A u Srbiji je ljudski rad jeftin, regulacija je slaba, porezi niski, državni aparat je dezorganizovan, korumpiran i kroz vene mu ide papir, kao pre 100 godina.

Problem je u tome što će za 10 godina svi znati da je ovo današnje doba bila ta "zlatna groznica" u Srbiji, i dok su oni kukali, drugi su preuzimali inicijativu i bogatili se više od najluđih snova. Ali lako je biti dobar general nakon što se bitka završi.

To je još jedan od razloga zašto se sposobni, iskusni ljudi sa nekim kapitalom i vezama u inostranstvu vraćaju u Srbiju.

Mogli da nadju posao, ali eto nisu, no su se vratili u Srbiju... yeah, right!
Ne znam sta je svrha ove vesti, ali je realnost sasvim drugacija od onoga sto ona prikazuje. Na jednog koji bi se vratio ima bar 1000 njih koji ne bi i isto toliko njih, ako ne i vise, koji bi da izadju. Dajte, uradite anketu i pitajte studente koji su blizu diplomiranja, ili one koji su nedavno diplomirali, da li bi napustili zemlju ako bi im se ukazala prilika. Verujem da bi rezultati bili porazavajuci...

Kako patetičan tekst! Pa najviše onih koji su se vratili se gorko pokajalo, a mahom su se vratili stariji ljudi sa stranom penzijom koji mogu pristojno da žive ovde. Mladi se ne vraćaju, jer su mladi obrazovani i vide kakva je ovde situacija! Kako država vodi brigu o mladima nije ni čudo. I ja sam jedan od hiljada studenata kojima ne pada na pamet da ostanu da žive ovde.

Nakon povratka iz Srbije, gde sam proveo godisnji odmor (uzgred - bilo mi je lepo), jedne noci sam imao kosmaran san. Vratio se u Srbiju i radim u svojoj bivsoj firmi! Ne mogu vam opisati sa kakvim olaksanjem sam docekao budjenje!

E pa ne da ne razmisljam da se vratim nego mi ni na kraj pameti nije. Imam para ko salate, pola ode na sve moguce troskove a sa pola ne znam gde cu. Ne radim od jutra do mraka (to je mit kojim se zapadni svet prikazuje u losijem svetlu da bi domaca scena izgledala bolje) vec od 9-5 ili od 8-4 po zelji, i odmaram mozak od politike u zemlji u kojoj se ne bacaju kletve za govornicom parlamenta a ljudi su tolerantni i operisani od agresije. Ja sam ovde srecna! Najbolji potez koji sam ikada u zivotu povukla! Ma prosto ne znam odakle bih pocela kada bih i htela da nabrajam sve prednosti u odnosu na Srbiju. Ja tako, a ko hoce da se vrati neka zna da je stres ubica broj jedan, a Srbiji sve fali samo stresa ima za izvoz.

Na svakih 100.000 ljudi koji ode, vrati se 5.000 ljudi, super brojka zar ne... ;)

Ne verujem da se iselilo 5000 doktoran nauka jer je to priblizno ukupnom broju doktora nauka u Srbiji ili mozda cak i vise. Takodje ne verujem da se iselilo 100.000 ljudi sa diplomom, taj broj je mozda predstavlja ukupan broj ljudi koji se iselio,ali nikako samo one sa fakultetskom diplomom. Ovde nedostaju pravi statisticki podaci.

Ljudi se iseljavaju i vracaju iz raznih razloga. Pogresno je praviti generalizacije tipa da je samo jedno ili samo drugo OK, a takvih komentara ce sigurno biti. Sa druge strane sam siguran da ako si duboko nezadovoljan sredinom u kojoj zivis i tu ne nalazis srecu niti mislis da mozes imati srecan zivot u buducnosti onda treba da je promenis, i to je dobar razlog za emigraciju ili za povratak. Ali nikako zato sto "tako treba" ili zato sto je to neko drugi uradio.

Ma divota jedna...ovaj Poesku se vratio jer se na zapadu jako puno radi,jel...a ovaj drugi se vratio i ni 5 ni 6 zaposlio se u predstavnistvu strane firme,2000-3000 evra i prst u uvo...i to je taj povratnicki talas,a? Jedna lasta ne cini prolece.
Sto se ne zaposlise u nekoj domacoj fabrici mucenici?
Mozda su se ova dvojica vratili,a ja licno znam njih 5 koji su pre par meseci napustili zemlju,a sprema se jos nekoliko njih.
Ne brinem ja za buducnost Srbije,kada ti povratnici vide sta je i kako je u Srbiji vratice se nazad u drugu domovinu. Samo dok malo osete srpski mentalite i nacin upravljanja, posto su zaboravili, verovatno. Misle da ako je izglasan SSP, da to utice na oporavak mentalnog stanja nacije.
Uzdravlje i sa srecom...ja se ne vracam. I ne samo sto se ne vracam nego cu da pomognem prijateljima da predju ovamo.

..."Gradjani drugog reda na zapadu" su samo oni koji zbog svog kompleksa nize vrednosti ili neznanja jezika ne uspeju da se integrisu... to se ne resava diplomom niti parama niti znanjem struke nego samo sirokim vidicima. Svi smo mi gradjani sveta a ne Britanci, Srbi ili Francuzi. "GASTARBAJTER" je mentalna a ne geografska kategorija.

Problem je sto ljudi misle da je jedinina razlika izmedju Srbije i razvijenih zemljalja u velicini plate.

Vratitti se u zemlju Srbiju...
Kada u novinama procitam sledece vesti dana:
1) Mladic i Hadzic u Hagu
2) Procesi protiv kompletene politicke i vojne/paravojne vrhuske iz 90-tih
3) ministarstvo prosvete o novim udzbenicima istorije za osnovno obrazovanje:"Uticaj i odgovornost Srbije i Srpske kulturne i politicke elite za dogadjaje na tlu bivse SFRJ" (naprimer, genocid u Srebrenici, ubijanje Sarajeva, Vukovara, aparthejd politika i zlocini prema drzavljanima Srbije na Kosovu itd,itd,itd,itd
4)Lustracija!!!
5)Ministar vlade Srbije podneo ostavku na sve funkcije zbog ne placanja TV pretplate/licence u toku 2004,2005 i 2006
6)Resultati izbora: SRS 8% SPS 4% DSS 4% DS 25% Koalicija LDP, SDP, manjine 55%
7) Odrzana Gay parada: 30000 ucesnika i preko 100000 posmatraca na ulicam Beograda
8)Regionalni razvoj Srbije: sve vise ljudi se nastanjuje u sirem regionu Beograda i putuje dnevno do posla za ca 30-45 minuta regionalnim brzim vozovima. Upoznajte kvalitet zivota u Obrenovcu, Vinci, Indjiji, Sapcu, Sremskoj Mitrovici, Smederevu itd, itd. Ista slika i u Kragujevcu, Nisu, Uzicu, Krusevcu, Boru...
9) Regionalna saradnja Pristina-Sarajevo-Zagreb-Beograd... Regionalni razvoj u okviru EU
10)Prvi homoseksualni brak uz blagoslov crkve: Nikola i Nemanja i zvanicno u braku!!
11) Barak Obama: "Ugledati se na Srbiju kao lokomotivu regiona i u kulturnom i privrednom pogledu"
12) Srbija grabi ka vrhu u pogledu tolerancije, ljudskih prava i sloboda, borbe protiv korupcije, privrednog kriminala... Uzor za zemlje u regionu...... itd, itd, itd....
Pozdrav iz Stockholma

ima nas i inzenjera koji smo se vratili ... i jos uvek se kajemo

Svako ko se snasao u inostranstvu ima velike sanse da se i u srbiji snadje ali nije sve u novcu i u "radnom mestu u poznatoj svetskoj kompaniji.."
Mnogo veci uslovi za povratak su demokratizacija drustva, vladavina prava, otvorenost prema svetu, ljudske slobode, nestanak korupcije, stvaranje jednog normalnog civilizovanog drustva...
Srbija je na dobrom putu... i onda, odjednom, ceo fudbalski tim izadje sa majcama u znak podrske mladicu koji je pokusao da ubije policajca na stadionu!!! I sad neko ocekuje da se ljudi vrate nazad??? Neozbiljno...

Ne znam ko se vraca, ali meni je troje drugara otislo u poslednjih 6 meseci, a sad planira i jedna drugarica. Ako u veselim devedesetim...

Primoran sam da posaljem komentar jer ovo nije prva vest slicne sadrzine objavljena na vodecim medijima. Ocigledno je da ministarstvo za dijasporu pokusava da sprovede neke programe i privuce ljude da se vrate. Moje misljenje je da objavljivanjem polu-informacija to ne treba da rade. Evo zasto - procenat ljudi, od tih neverovatnih 100000 koji se vracaju je mizeran, vrlo je moguce da su ova trojica jedini, sto cini 0.003%. Kad se budu pojavili komentari na vest, videcete da preko 90% ljudi nema ni najmanju nameru da se vraca i da ne veruje uopste u oporavak srpske privrede za njihova zivota. Ministarstvo za dijasporu i drzava Srbija treba da ucine mnogo vise od objavljivanja ovakvih prica u koje niko ne veruje. Postoje nacini, konkretni, Srbiji to treba da bude interes, ali za sada se sve svodi na traljave pokusaje popout ovog.

Bila sam napolju, vratila se iz "porodichnih i prijateljskih razloga", potpuno se razocharala i evo, krajem oktobra, odlazim ovog puta zauvek. Ako ikad budem imala dete, necu dozvoliti ni da krochi nogom u Srbiju, niti da zna gde je Srbija!

Cuj, Nottingham jedan od najboljih univerziteta u UK! Bolju salu nisam cuo vec duze vreme... Oxford, Cambridge, LSE, UCL kaskaju iza...

Uz malo srece je medju prvih 30 i to negde na dnu liste...

Al' cim ga je Poesko zavrsio odma mu je rejting porastao na najbolji unverzitet na svetu :)))

Ne bih da omalovazavam pomenutu gospodu povratnike, ali i ja bih se vratila da sam sa nekog FON-a ili "politicke skole" - za politiku i "organizaciju" uvek mesta u Srbiji. Kao vrli primer, tako i nas gospodin Ministar za Kosovo, pardon, inostranih poslova se vratio da nas Srbe spasi. Blago nama...

Povratništvo je interesantna tema kada bi joj se pristupalo objektivno, ali po ovoj "vesti" mi se pre čini da ministarstvo za dijasporu ili već neko u vladi pod uticajem Šapera & co. polako shvata šta je to PR i počinje da to, makar i vrlo nevešto, primenjuje. Nesporno je da apsolutnoj većini emigranata ne pada na pamet da se vrate, ali kod onih koji tako nešto makar planiraju ili, čak, sprovedu u delo, preovlađujuća su tri razloga. Jedna grupa jednostavno, zbog nekonkurentne profesije, nedostatka sposobnosti, probojnosti, jezičke "opreme", kulturnog "know-how" ili nečeg drugog nikada nije uspela da se zaista snađe na Zapadu, i radi poslove za koje, s pravom ili ne, misli da su ispod njenih sposobnosti, iako im, naravno, zbog razlike u opštem standardu, i takav posao omogućava da žive mnogo bolje nego u Srbiji, ali se osećaju frustrirano i potcenjeno. Druga grupa su ljudi koji, doduše, imaju odlične poslove i dobro zarađuju, ali nikada nisu uspeli da se u pravom smislu uklope i asimiliraju u društvo u kome žive (što je nekad posledica ksenofobije zemlje-domaćina i odbijanja stranaca - Švajcarska, Austrija, Francuska i neke druge romanske zemlje su dobar primer za ovaj problem vrlo raširen u nacionalističkoj Evropi - nekad realno dosadnog, primitivnog ili ograničenog životnog stila u tom društvu koji, mimo socijalne i/ili finansijske sigurnosti, ne nudi ništa atraktivno čoveku naviklom na kvalitetan život - što je, recimo, za mnoge ljude, slučaj u skandinavskim i baltičkim zemljama, Rusiji ili većini novih članica EU - a nekad, jednostavno, posledica inherentnog primitivizma velikog dela naših emigranata i nemogućnosti da se prilagode društvima koja su možda daleko sofistikovanija, zanimljivija i perspektivnija, ali i mnogo zahtevnija i nulto-tolerantna na ceo patrijarhalno-šovinističko-seksističko-burazerski socijalni interfejs mnogih domaćih balkanoida). U trećoj grupi (u koju se i sam, delimično, ubrajam - meni, doduše, ni u ludilu ne pada na pamet da se u Srbiju "vraćam" u smislu neke trajne životne perspektive ili čak stalno živim u njoj na neki duži period, ali u njoj, iz poslovnih razloga, danas provodim barem deset puta više vremena nego pre sedam-osam godina kada sam svraćao na nedelju-dve i gledao da što pre pobegnem) nalazimo naše poslovne ljude kojima kriminalna atmosfera devedesetih nije odgovarala, a koji danas, kada se ekonomija otvara i društvena, privredna i pravna klima normalizuju, u Srbiji prosto vide odličnu priliku za ekspanziju posla, kvalitetne investicije i visoke profite sa mnogo manjim pratećim rizicima (barem za ljude domaćeg porekla, ne znam kako to percipiraju "pravi" stranci) od slično konjunkturnih zemalja dalje na istoku. Za sve ostale, bojim se, a naročito za moju generaciju (to jest onaj "najzapadniji" srpski produkt, godišta između otprilike 1963-4 i 1972-3 koja ne pate ni od samoupravno-titoističke nostalgije starije "dece komunizma" ni od turbo-patriotskih tripova docnijih dizelaških pokoljenja), vreme za nekakav povratak bi moglo da bude tek kada i ako Srbija, u nekom dobrom scenariju, postane ponovo prijatna zemlja za život, sa pravom građanskom klasom i nekom kritičnom masom finog i kulturnog sveta, to jest za najmanje dvadesetak ili tridesetak godina. To jest, nikad, jer se ne radi o gastarbajterima, već o manje-više normalnim ljudima, dobro uklopljenim u svoje nove sredine i kulturno asimiliranim, pa im perspektiva zidanja kućerine u rodnom selu (tj. u krugu dvojke ili na Vračaru :) ) i krckanja inostrane penzijice među ljudima isto toliko stranim kao i oni među kojima su proveli ceo aktivni vek, čini otprilike isto toliko atraktivna kao dvadeset godina u nekom sibirskom gulagu u ulozi trešnje na životnoj torti... :)

Ja sam, licno, u slicnoj situaciji. Napustio sam Srbiju kada ju je zadesilo ono zlo. Nakon zavrsetka skole, poceo sam da radim u vrlo respektabilnoj kompaniji i sada, uporedo sa radom, zavrsavam i magistraturu.
Srbija je, u zadnje vreme, krenula dobrim putem (doduse nesto mnogo ide nekim zaobilaznim putem) i, zbog toga, sve cesce razmisljam o eventualnom povratku. Medjutim, moram da priznam da je Srbija, ma koliko je voleo, ipak daleko od onoga sto bi me odvuklo od zivota kakvog imam ovde na zapadu, tako da je to razmisljanje o eventualnom povratku samo to...razmisljanje.

Eto, ja sam se nakon 8 godina provedenih u inostranstvu vratio i sa nesto malo kapitala osnovao firmu, takoreci firmicu, koja uposljava i hrani moju porodicu.
Tamo preko sam imao dobro placen posao u srednjem menadzmentu koji sam ostavio, supruga (takodje fakultetski obrazovana) je ostavila posao, spakovali smo kofere i sa decom, je li, dosli svojoj kuci i tu smo evo dve godine.
To nam je bio najbolji potez u zivotu i dan danas smo prezadovoljni sto smo tu.
Za razliku od mnogih koji pricaju i mastaju o zapadu, bili smo, videli, opet za razliku od mnogih koji po inostranstvu rade svasta, uz mnogo truda dosli do dobro placenih i cenjenih poslova i na kraju zakljucili da sve to moze i ovde...
U Srbiji vlada jedna ucmalost, ljudi cekaju da se neko pobrine za njih umesto da se pobrinu sami za sebe...

na zapadu se mnogo radi, skrpite mesec? ne znam gde je dotični gospodin radio i šta je radio, ali ja (sa doktoratom) uštedim nekih 1500€ nakon odbijanja svih troškova (stan, školarina za dete, kola, hrana). Probao sam da pronađem mesto u Srbiji, i uverio se da tu ne da ne bih mogao da radim u svojoj struci, ne bih mogao da preživim sa platom, morao bih da živim u Beogradu. Svima, koji imaju hrabrosti da se vrate želim sreću i uspeha, ali ipak mislim da je Srbija još uvek nudi jako nepovoljne uslove za normalan (po standardima zapadne Evrope ili EU) rad i život.

Iz Notingema nema ko se ne bi vratio...

Dvoje nas je, ja i brat, sa fakultetskim diplomama u Nemackoj i ne nameravamo da se vratimo jos barem deset, petnaest godina - Toliko ce proci dok u Srbiji ne postanu vidljive promene sistema i nacina zivota. Oduvek me je izludjivala bahatost, nemoralna i kriminalna sredina koja je unistila i unistava zivote vecini normalnih i postenih gradjana. Nikada novac nije bio motiv za odlazak, vec sloboda, red, lepota, kultura, prosvecenost, civilizovano drustvo.

Da je u Srbiji sad vreme da se prave pozicije ko je za "veliki biznis" - jeste. Ali vecina nas je i otisla ne da bismo postali Rokfeleri nego da bismo lepo ziveli od svoje plate; gde bi se cenilo nase znanje i sposobnost jer to je velika stvar, za mnoge veca i od para. Nije sramota ne zeleti velike pare i (p)ostati srednja klasa; velike "uspehe" prepustam malogradjanima. Od normalne (i redovne!) plate na Zapadu moze se ziveti lepo i putovati, a radis posao za koji se se skolovao/la i cenjen si pri tome. Ne moras da se, sa diplomom ozbiljnog fakulteta, bavis trange-frange da bi bio "uspesan biznismen".
O mentalitetu i opsteprihvacenom nemoralu u Srbiji ne bih ni da trosim reci, lepo je to neko vec iskomentarisao.
Kad u Srbiji bude bilo mesta za srednju klasu a ne samo za politicare, FON-ovce, ljude sa vezama i polupismene bizmismene, tada ce ljudi oazbiljno razmisliti (ako im deca ne budu vec prevelika).

Kasno. Sve brodove sam spalio za sobom...

Da je nasa drzava bila mudra, kao sto nije, bar po pitanju mladih kadrova i talenata, svi oni bi ovde imali mesta i svoja znanja bi usmerili na dobrobit nase drzave i naroda. Ovako su prinudjeni da rade za one koji nas ne postuju i ruse. Da se umesto politike zaposljavanja stranackih vojnika zaposljavaju doktori nauka, pre svega mladi ljudi, i da im se obezbedjuju sredstva za rad na sopstvenim projektima, nasa drzava bi imala svetliju buducnost. Njihova pojedinacna snalazenja su takodje dobra, ali, ne i odlucujuca.

Nakon sto sam se u Srbiji prijavio na 85 radnih mesta, i nikada nisam ni na intervju pozvan, bez obzira na sve silne specijalizacije i druge treninge koje sam zavrsio, plus dosta godina iskustva sam odlucio konkurisati u jednu firmu u EU, gde jesam primljen, i sada sam i radnu dozvolu dobio pre koji dan.
Meni je zaista nejasno kako su ti ljudi uspeli naci posao, ili su imali dobru vezu pa se sve lako "resilo"?

Na jednom mestu su mi rekli da sam "overeducated", i dodali da je to radno mesto ionako rezervisano za stranackog kadra. Ja sam iz celog mog drustva zadnji koji je jos u Srbiji, a uskoro idem i ja.

Meni se vest ucinila kao da oni ne govore u istoj zemlji u kojoj se i ja jos uvek nalazim.

Prosto cu vam i plasticno opisati. Ja sam generacija '80, maturirali smo '99 u Beogradu. Od nas 32 iz razreda iz srednje skole nas 14 je jos u Srbiji. Ali u pravom smislu reci od Aljaske (ima jedan tamo) do Australije.

ovaj popesku kuka da se mnogo radi,a ovaj se zaposlio u stranoj firmi u Srbiji.
Pa sto se rodjace ne zaposli u domacoj firmi,kada si se vratio jer ti je u inostranstvu lose.
Dva se vratila 5 mojih otislo....opasan je taj povratnicki talas.
Ne brinem ja...emigirace oni opet,samo da osete jos malo "poslovni mentalitet" u srbiji na koji su zaboravili.

Zivim u inostranstvu vec dve godine i mislim da kvalitet zivota u Srbiji je na visokom nivou.

Kako mi je drago sto nas ima vise! I ja sam se vratila a imala sam dobre ponude da ostanem u inostranstvu. Svi prijatelji su mi govorili da sam luda i da ne treba to da radim. Ali nisam se pokajala ni trenutak!

Vratice se rode.

Sta je ovo, vest iz Politike? Ja se ne vracam. U Srbiji mogu mnogo lagodnije da zivim nego sto ovde trenutno zivim, ali sam okruzena normalnim ljudima i imam normalan zivot...U toj Srbiji sve ludo...

Ziveo sam u Torontu sa familijom 13 godina, zavrsio sam ETF, imao dobar posao, udobno mesto za stanovanje, sve kako treba, ali sam se vratio sa porodicom u Bgd, i ne kajem se. U Torontu je sve bolje (standard, plata, automobili, ljubazni ljudi, ...) ali je nekako dosadno, nista me tangira, ni dobro ni lose sto se dogodi u tom gradu i u toj zemlji. I dalje volim Toronto, i nisam zatvorio vrata za sobom kao ni pre 14 godina kad sam odalzio, ali za sada nameravam da ostanem u Srbiji i da nastavim da spajam dva dobra iz dva sveta. Naravno da se nisam vratio u staru firmu da radim za 300 evra, ali takve firme i izumiru, zar ne. Nas imigrante mogu podeliti u tri grupe. Oni koji su otisli i zaboravili odakle su, oni su uglavnom vrlo srecni (30%), otisli a stalno se osvrcu nazad, citaju B92 tri puta dnevno, pljuju po svemu u novoj domovini cim im se nesto i najmajne ne svidi, pljuju po Srbiji da bi sebi opravadali svoj odlazak iako ih niko nizasta ne krivi i vratice se samo da ih sahrane ovde (60%, prilicno nesrecni ljudi), 10% koji smo se vratili, ili idu tamo-ovamo ,...Nisam nezadovoljan svojim bivstvovanjem, dokle god ostanem sirokog vidika.
Ako razmislajte o iseljavanji ili vracanju, vidite u kojoj grupi pripadate, ali nikako ne ocekujte da cete pobeci iz svoje koze i da ce vam neko ili neka vlast namestiti sve potaman.

Poznajem dosta ljudi koji su otišli, ali i dosta njih koji su se vratili. Napuštanje siromašnih zemalja je normalna pojava, a isto tako i povratak u zemlje koje su u ekonomskom usponu (čak i naseljavanje stranaca). Moji preci po očevoj ženskoj liniji bili su Švajcarci koji su krajem devetnaestog veka došli i ostali u Beogradu, jer je u to vreme Srbija bila dinamično mesto. Duboko verujem u preporod Srbije, pregurali smo najgore i nije nam potreban defetizam koji širi određeni broj komentatora (uz dužno poštovanje). Takav stav nije ni zdrav niti može da deluje vaspitno na omladinu. Deluje kao izbacivanje negativne energije, istresanje frustracija i sl. Mladim ljudima uvek treba reći istinu a to je - da je naša zemlja siromašna, ali da je pred nama velika šansa da svi zajedno doprinesemo njenom usponu. Samo hrabro i bez malodušnosti!

Postovana Gospodo,
Zanimljiv i redak teks za danasnje prilike ali i komentari su krajnje razliciti pa bi bilo zanimljivo i moje iskustvo. Ja se licno posle sest godina boravka u Skandinaviji vracam u Bg familijarno. Odlazak i zivot u inostranstvu je vrlo komlexno i individualno pitanje. Gledajuci zivot i istoriju vecine nasih ili nazovi ih tako ljudi ovde mislim da je puniji promasaja iz dana u dan. Glupo je porediti ljude sa razlicitim obrazovanjem i karakerima poreklom itd koji ko zna kako nazalost odu iz Srbije. Mislim da smo daleko od nekih uredjenih drzava i drustava ali smo ipak civilizacija za mnoge. Ja sam dipl ing ETF i sa mojom strukom verovatno nije problem u vecini sveta snaci se a i u Bg isto tako. Ja citam o nekim strasnim platama i drago mi je ako je bar pola istina mada sumnjam i vecina bar sada a i u skoroj buducnosti ce ovde na Zapadu bar sto se tice Evrope ziveti i zaradjivati za racune mesecno tj prezivljavati. Covek nazalost ne bira gde ce se roditi pa ako ima srece treba ako je moguce pravilno izabrati pravu iseljenicku destinaciju. Ja licno se vracam na svoje i ono sto me cini srecniji a za ostatak cu se pobrinuti. Mislim da ce se vrednim i pametnim ljudima svugde posreciti i to u onoj meri sto zavisi od njih. Moje misljinje je licno i voleo bih da se sto vise ljudi vrati i da sami i zajednicki resavamo gore pomenute probleme jer ih umesto nas niko nece resiti. Ja sam prakticar i to je korak blize realnosti a ona je nekad surova nazalost. Srecno svima gde god daste samo nezaboravite nikad bar ono malo vrednog i dobrog iza VAS. Srecno

Ja koliko znam vracaju se najvise oni koji su na kraju zivotnog veka - znaci penzioneri.
Omladina se slabo vraca mada znam desetine parova koji su se vratili u Srbiju, ali su nakon 1 -12 meseci ponovo izasli nazad jer su dok su bili vani postali i drzavljani te zemlje pa sada mogu kako hoce,

A ima ih koji uzimaju i duple penzije

a zasto da se vratim? da nekome ko zarko ceka posao i porodicu i bolji zivot to uskratim uzevsi mu radno mesto zbog mog "svetskog iskustva"?
ne mislim da bi moj povratak znacio nesto za moju zemlju jer znam da u srbiji ima zaista puno pametnih ljudi. a da nemam nostalgiju imam i to ogromnu...ljudi samo napred bez komplexa i straha, uopste nismo losi, naprotiv.

Mislite da se vratimo i otvorimo svoje proizvodne pogone da bi nam drzava zaracunala carinu iako su stranci koji otvaraju filijale oslobodjeni te carine? I na taj nacin od nas automatski napravila privrednike drugog reda? Kome se prodaju price o domacoj privredi kad stranac koji ulazi na trziste Srbije ima odmah prednost od 20tak posto... Pa nismo ni mi vise naivni gospodo u Vladi. Samo zaista zalim sto obican narod ne vidi sa kakvim se licemerjem unistava srpska privreda i srpski privrednik. Hvala

Vrlo interesantna vest. Bilo bi dobro da Nacionalna TV ili TV B92 info, naprave emisiju sa Mihajlom Popesku, Natanom Albaharijem i Lazarom Krsticem, sa mogucnoscu da gledaoci postavljaju pitanja kako bi se moglo iz prve ruke saznati istina o mrkotrpnom ziotu izvan Srbije, da se ne bi ljudi maltretirali ispred ambasada, a jos gore od svega je tesko razocarenj kada se nastane u nekoj drzavi van Srbije, a sve zbog dorobiti nasih ljudi

Text je totalno promasio temu.Treba postaviti pitanje : "gde da se vrate ti strucnjaci i naucnici iz inostranstva"?, mozda u javna preduzeca i institute koje vode stranacki kadrovici bez imalo pojma o poslu i sa laboratorijama iz vremena socrealizma. Nemojte da ste smesni pa ko zeli da opusten, pristojan, normalan zivot zameni dzunglom u Beogradu. Pa dovoljno je reci da se npr. sa N.Beograda do instituta u Vinci putuje 2 sata (ako imate srece).
Mi smo otisli pre dve godine kada vise nismo mogli da (pre)zivimo a i tada se obecavalo "1000 stanova mladim strucnjacima" ali po ceni koja je visa nego ovde u Salzburgu.
Neka Srbija dobro razmisi o ukidanju viza jer niko sem "biznismena" i penzionera u njoj nece ostati, a ruku na srce, i netreba.

Davne '87 sam gledajuci u izlog jedne beogradske piljare nadomak zeleznicke stanice ustanovio da sa mojom mesecnom inzenjerskom platom mogu da kupim celu kutiju ananasa. Onda sam izracunao da, izrazeno u ananasu, ne zaradjujem vise od egzoticnog gospodina sa suknjicom od lisca, sa oboda amazonske prasume. Sledece godine sam bio u Australiji. Ne znam kave su sada cene ananasa tamo. Ovde u Melburnu vise nikad nisam imao volju za njim.

O hvala ti Gospode,da cujemo i nesto kontra od ruznog...

To je vrlo diskutabilno zbog cega ce ljudi vracaju. Covek zdravog razuma ne moze tek tako da se odluci da se vrati u Srbiju, kada zna sta ga tamo ceka. Ti ljudi koji se vracaju su ili dostigli svoj maksimum na zapadu i dosli do zakljucka da nemaju kapaciteta da se izbore sa zapadnom konkurencijom, jer ne zaboravite da na zapadu ima nasih ljudi i bez zavrsenog fakulteta, cak to ne treba ni uzimati kao bitan faktor, jer postoje fakulteti mnogo bolji od nasih. Drugo sto moze postati razlog povratka je muljavina sa prijavom poreza i onda kad ih drzava otkrije oni postanu veliki povratnici u Srbiju sa idejom sirenja demokratije i sl.

Od 1991. godine vise od 50 mojih prijatelja je napustilo zemlju. Niko se od njih nije vratio, niti namerava.

Odlazak obrazovanih ljudi ne dozivljavam kao losu vec dobru stvar jer i sam sam fakultetski obrazovan, zaposlen sam i zivim u Srbiji.Ukoliko budem menjao posao u interesu mi je da ima 100.000 obrazovanih kandidata za posao manje, odnosno da postoji manjak konkurencije.
Ukoliko njih 100.000 pocnu da se vracaju u Srbiju, sa sve znanjima i radnim iskustvima iz inostranstva, lose se pise ljudima koji jure neki pristojniji posao ovde.
E tako se voli Srbija!!!

Gde je u svemu tome drzava. Sve su to pojedinacni slucajevi koji nisu pravilo vec izuzetak. Dok se sistemski ne resi to pitanje, samo ce se poneka lasta vracati svome jatu.
Neka mi neko u Srbiji kao doktoru elektrotehnickih nauka ponudi dobru platu i uslove, vracam se za nedelju dana. Pozdrav.

Jedan sam od tih 100 hiljada, ali nigde u tekstu ne videh talas povratnika. Nevedeno je par pojedinacnih slucajeva, kojih itekako ima, ali daleko od toga da je talas po sredi kao sto se u naslovu implicira.
Ljudi ce se sve vise vracati kako Srbija bude hvatala korak za razvijenijim delovima Evrope.
Svima nam zelim da kad tad osetimo radosti povratka!

nisam sigurna da ovakav optimistican tekst oslikava realno stanje...otisla sam iz zemlje -89 i kad god pomislim da bih se vratila, desavanja kod nas me razuvere...medju prijateljima i rodbinom u srbiji sve cesce cujem - e da mogu da odem odavde, odmah bi to uradio...mozda se bolje zivi tamo sada uz pomoc kredita, ali je ostala gomila gluposti, veliki nerad, drskost,negativna selekcija...puno praznih obecanja...pomrcina u tunelu i dalje... srbija mi postaje omiljena destinacija za kraci odmor, ne i za svakodnevni zivot, na zalost...

Tim ljudima sto zavrsavaju takve fakultete bice dobro gde god da zive u svetu. Za ostale prosecne ljude ostaje samo da zive i rade i dalje u inostranstvu, jer ovde nemaju nikakve perspektive.

Ako čovek stekne visoko obrazovanje u inostranstvu, normalno je da tamo i ostane. Tačno je da su zarade na zapadu velike i da su troškovi visoki, ali mislim da je to bolje nego da su zarade male a troškovi visoki. Zalud priča da se naši ljudi vraćaju u zemlju. Oni koji su otišli, nemaju potrebe da se vrate. Oni koji se vrate, uzalud su išli...mislim..biti diplomac Jejl univerziteta, a raditi u Srbiji je kao kad bi Stiv Džobs, Bil Gejts ili neko sličan..zbog prijatelja, odlučio da vozi polovnog fiću..što je mnogo, mnogo je..nemojmo se z..

I ja sve vise razmisljam da uzmem kartu u jednom pravcu za Srbiju

Ovi stalno pricaju istu pricu, i beze od realnosti. Realnost je da se mali broj ljudi vraca. Ja sam jedan od tog malog broja ljudi. Vratio sam se pre par godina. Pun entuzijazma. Pokusao da pokrenem biznis (na zalost, uvoz/prodaja, jer niko nije hteo da plati znanje/iskustvo, u ovoj drzavi). Tada sam shvatio da ja moram platiti carinu + porez, dok neki (doticni je bio blizak sa tadasnjim 'domacinskim' ministrom) nisu morali placati ni carinu ni porez, i mrtvi-ladni su prodavali stvar za kes, bez racuna, itd. Prijave nisu urodile plodom, njemu niko nista nije smeo. I tako, zatvorio sam firmu, jer je tesko boriti se protiv takve nelojalne konkurencije.
Potom sam pokusao naci posao u ovoj rupi. Poslao nekih 50 CV-a na razne adrese (velike firme i slicno), nisam dobio nijedan odgovor. Potom sam preko nekih licnih kontakta dobio uveravanja da ce me "uglaviti negde, ako njihovi dobiju vlast na izborima". Mislim da je time sve receno - sve sto treba da se zna o ovoj drzavi.
Gadi mi se rodjena drzava, ja opet idem napolje, jer ovde ne mogu ni posao naci (verovatno sam "nesposoban", jel'?), a napolju nemam takvih problema. Ovde nema buducnosti za ljude koje interesuje normalan zivot i rad, koji nisu politicki angazovani, i koji nemaju kumova/rodjaka/komsija na "vaznim" mestima.

Ostajte ovdje!...Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Veliki A. Santic je jos pre skoro 120 godina ovo znao i pretocio u prelepu pesmu. Da li se nesto promenilo? Tesko! A ko nije sam iskusio, ne moze ni da zna.

Pricaju o pvratnickom talasu kao da je u najmanju ruku u pitanju cunami. A ono talas kao kad bacite kamicak u vodu.

Da mozemo da sredimo papire ovde, tesko da bismo se ikada vratili u Srbiju. Eto, toliko o tekstu...

Evo ovde u firmi u Beogradu ima nas 20-ak programera i svi planiraju da odu, niko ne vidi svoju buducnost ovde mada smo (za nase uslove) dobro placeni.

Moj brat i sestra su u Canadi, ja sam u proceduri i cim dobijem vizu idem sa porodicom.

Znam da ce ovde biti bolje za 20 godina i da ce se za 30 godina ziveti sasvim pristojno ali ja to ne mogu da cekam, imam dete od 3 godine...

Neka se vracaju, evo kod mene u firmi imace posao za 500 - 700 evra, stalno otvoren konkurs...

Iz mog lutalackog iskustva sreo sam dosta Grka koji su se vratili posle pada hunte. A neki su se vratili sad nedavno pootvarali hotele restorane i ide nekako. Sad sam u Skandinaviji, u Danskoj. Ovde je preporucljivo otici negde van i provesti par godina sto skolovati se sto skupiti iskustvo nauciti jezik. Cak na upisu za neke skole dobija se poen vise ako se provelo neko vreme u inostranstvu. A za posao se takodje trazi internacionalno iskustvo vecina kompanija i posluje po citavoj evropi. Hocu da kazem ljudi idu gore dole nastanjuju se. Godisnje prebogatu Dansku napusti oko 30 000 ljudi sto zbog posla sto zbog sunca nista nije tragicno niti spektakularno. Otici iz Srbije je tesko pa se tu stvara lazna dilema oko velikih odluka koje su danas tako normalne u vecini evropskih zemalja...

Nemojte da zaboravite da mi u Srbiji ne umemo da cenimo i postujemo znanje.Svi nasi veliki naucnici,ljudi su se dokazali u inostranstvu i njih su itekako cenili svuda u svetu samo u Srbiji NE.Navikli smo da se razbacujemo sa pametnim mozgovima i to i dalje radimo.Sve cemo da nadoknadimo brzo ali ovaj katasrofalan odliv mozgova u veoma dalekoj buducnosti mozda

e moj Popesku...

Primetio sam da se ljudi vracaju u Srbiju (i Crnu Goru) iz nekih sasvim iracionalnih razloga, nakon sto su proveli 10-15 godina na nekim lepsim mestima po svetu. Ja im svima savetujem da zaborave ovu crnu rupu i da svojoj deci daju bar neku sansu u zivotu.

Ko zadnji gasi svetlo!!!

Fight The Power

Odlicna tema ,ali za ozbiljan serijal:ne zivi se isto u Vankuveru i Torontu a kamo li
Londonu i Notingemu....
Prvo,negatvna slika zaposljavanja partijskih kadrova (DS,G-17,SPS)mnogih i bez visih skola na visoke poziicije,te postavljanje nepismenih urednika u novine i na TV prvo se uocavaju....
Zatim, gradjevinska, energetska, novinska, secer-, telekomunikaciona mafija
koja drzi sav kapital u rukama--jasno odbija skolovane kadrove.
Sve velike drzave pate vise od 40 godina od "odliva mozgova". Britanija narocito.
Ali, to su zakoni ponude i potraznje.
Samo jedno je sigurno , gastarbajteri, pa bili i sa doktoratom, uvek su gradjani drugog reda u anglo-saksonskim i frankofonim drustvima.
Voila!

Vratio se Vlade Divac, Duda Ivkovic, Svetislav Pesic, Dragoslav Stepanovic...Sergej Trifunovic.....

Država nema tačne podatke ni koliko je ljudi otišlo, ni koliko ih se vraća. Ako im se strategija za sprečavanje odliva mozgova svodi na ovakve nedorečene neproverene izjave (da ne kažem "propagandu"), onda žali bože para bačenih na dotično ministarstvo.

E. mislim, stvarno - pa sad na svaka dva dana citamo egzaltirane izjave nasih zvanicnika u stilu "vratite se, dragi nasi, u nasem raju samo jos vi nedostajete". Zar onima koji to rade nije jasno da ce za peljusanje visokoobrazvane dijaspore ipak morati dobro da se pomuce i smisle nesto mnogo originalnije od "ho-ruk" patriotizma?

Nesumnjivo je da kod mnogih koji su van postoji zelja da se vrate, ali ovi navedeni primeri nisu nimalo ilustrativni. Hajde navedite primer nekoga ko se vratio bez da je vec imao obezbedjen posao u nekoj stranoj firmi ili da nije imao kontakte u Srbiji koji mu omogucuju da ne gazi po blatu u kojem se nalazi veliki deo naseg stanovnistva. Istina je da postoje u Srbiji neke sanse da se razvije biznis, idemo ka EU, ali te sanse ipak cuvaju za sebe, svoju decu i prijatelje, politicari i tajkuni. Ostatku populacije preostaje da im se pridruzi, ili da ode. Inace i moje je iskustvo da i dalje mladi i perspektivni ljudi u mnogo vecoj meri napustaju Srbiju nego sto se u nju vracaju.

Pojedinci se vraćaju da pomognu razvoj demokratije i privredu Srbije???? Ostavljaju plate od preko 2.000€? Ili su možda prali sudove tamo? Zdravom razumu je ovo drugo bliže
Da nije smešno bilo bi tužno.

primeri koje ste naveli nisu uopste reprezentativni, a i ne predstavljaju pravo stanje stvari.
navodite kao primer coveka koji je zavrsio Yale, koji je extra cenjen u celom svetu, koga je tesko upisati, finansirati i sl. tesko je dobiti stipendiju, pa je vrlo moguce da je decko iz imucne porodice. gde se zaposlio taj momak? da nije mozda u magnohromu iz kraljeva, fap-u iz priboja? ne on se zaposlio u stranom predstavnistvu.
pa naravno. nema bolje zemlje za zivot od srbije, ali ako imas mesecna primanja 3-4,000 evra. onda se moze mnogo, a i medju svojima si.
uglavnom se vracaju mamini i tatini sinovi koje ovde ceka nesto, ili oni kojima je nostalgija jaca od razuma...
problem emigracije je u prosecnim ljudima, koji rade tamo prosecne poslove, a zive kao oni koji ovde imaju vec spomenute pare. i takvi se vracaju (npr. moja drugarica sa porodicom), ali je takvih malo i svakako ne mogu da budu osnova za neki trend.

Vratite se, dragi naši, dok vas još nisu amerikanizovali i pretvorili u mašine za pravljenje profita, bez osećanja za ljubav i pripadnost. I dok još imate emocije!

Uvek ima naivčina koje nasednu na ko zna kakve priče, onih koji iz porodičnih i drugih razloga *moraju* da se vrate iako to ne žele i onih koji ne uspevaju da se uklope i prilagode novoj sredini, pa im se čini da će se povratkom u Srbiju otarasiti svih svojih razočarenja i frustracija. Takvi se najčešće vrlo brzo posle povratka otrezne i gorko pokaju. Trebalo bi i njih obuhvatiti statistikom da bi slika bila realnija.
Osim toga, kao što je već napomenuto, treba detaljnije pogledati strukturu i kvalifikacije onih koji su se vratili.
Ali kako god bilo, ni u kom slučaju se ne može govoriti o nekakvom "talasu povratka" ...

Srbija nema dovoljno nezaposlenih visokoobrazovanih ljudi, nego su nam još potrebni oni koji su pobegli?
Znači oni koji su bez posla u Srbiji da odu u inostranstvo da traže posao, a ovi koji su završili fakultete po inostranstvu da se vrate u Srbiju da rade. To se u šahu zove valjda rokada.

Sigurno, jos kad' cuju rezultate u borbi protiv korupcije, nagrnuce ovamo!

Ako je zemlja u stabilnom stanju (ne vode se ratovi) savim mi je svejedno gde ću živeti. Bilo to Srbija bilo neka druga...
S' vremena na vrema, kada razmišljam da odem iz Srbije, to je zbog primitivnosti i sebičnosti njenih građana, zbog mržnje koju osećaju prema manjinama.
Kao homoseksualac, muka mi je da slušam sa svih strana pretnje kako se homoseksualcima nikada neće dopustiti osnovna društvena prava (npr. na brak) i da će se pre Srbija cela zapaliti ako treba, ali ekstremisti i klero-fašisti ni crkva to neće dozvoliti. Neverovatno kakav je ovo oblik devijacije.
Muka mi je, muka mi je, muka...

Imam sedmoro drugara koji su trenutno van Srbije (svi sa diplomama), niko od njih ne govori o povratku... Mozda jednog dana...

Svaka "vest" ovog tipa zaziva iste komentare, vec je dosadno i potpuno izlisno trositi vreme na pisanje i citanje istih.

Evo citam danasnje naslove ostalih vesti na ovom sajtu: Korupcija i dalje problem u Srbiji, Smrzavanje u ucionicama, Osuda napada na gej festival, Impulsi skuplji od Nove godine, Bez smanjivanja vojske Srbije. Pa ko je lud da se vrati?

Da, da, kako da ne...
Pa normalno da se vracaju, jer ce sa debelim kapitalom, koji su stekli, na tom zapadu "tamo gde se mnogo radi" (a gde bi ja rado da odem sa svojom porodicom) u ovom korumpiranom drustvu moci da zarade jos vise para.
Jer ovde i dalje vazi ona stara...para vrti di burgija nece...

Lepa vest. Dijaspora mora da pomogne Srbiji da prodje kroz tranziciju sto brze i bezbolnije. To moze da uradi ulaganjem i povratkom strucnih kadrova. Jadno je to sto su porodica i prijatelji jedini razlog za povratak, jer to nije dovoljno za vecinu.

"A mozgovi svi pale odavde da se ne vrate, dugo bili visak, a sad ih satro trebate."

Pre neki dan diskutujem sa drugaricom iz Beograda na slicnu temu. Nesto smo komentarisale cene u Srbiji. I kaze ona meni: "Nije ovde tako lose, ima dosta kanala i nacina da se snadjes".
E rekoh, to i jeste glavni problem - ja ne zelim da mi zivot bude snalazenje! Dosta sam se snalazila, ja hocu zivot da zivim!
I zato ne razmisljam da se uskoro vratim.

Ja se vracam samo za godisnji odmor i na kraju u sanduku. Broj komentara mi ukazuje da vas vise cita emigracija nego domaca publika. Sto se teksta tice, tacno je da se poneko i vrati, ali je to mali broj ljudi. Valja pomenuti da vecina povratnika dolazi sa stranim pasosima u dzepu, mnogim potencijalnim beneficijama, i pre svega mogucnoscu da odu nazad u svet kada god im se prohte. Meni je ovde plata preko 4 soma evra, ali mogu razumeti ideju da neko sa 2-3 somica mesecno ima tamo slican zivotni stil kao ja, pogotovo ako ima i strano drzavljanstvo. Doduse, valja onda i zenu uposliti negde slicno, naci deci dobru skolu, nije to bas sve tako prosto...

Postoji izreka: "Kuca je tamo odakle zelis da pobjegnes kad si mlad i gdje zelis da se vratis kad ostaris!"
Sto se mene tice tim je sve receno po pitanju (e)/
(i)migracije uopste. Za one medju nama kojima ovom izrekom nije sve receno, zelio bih da kazem jos i sljedece.
Nepobitno je da u svima nama postoji emotivna veza sa "rodnim" krajem. Kod nekoga je ona manje ili vise izrazena, neki toga nisu ni svjesni (jer zaboga ovdje na Zapadu nam je tako dobro) ali ona nepobitno postoji..
Kad odes, drago ti je sto si otisao, srecan sto si se iskobeljao iz sredine koja te je sputavala na sve moguce nacine, ljut na tu istu sredinu koja te je primorala da se uputis u nepoznato, gord jer si odlucan da se uhvatis u kostac sa svim (jezickim, finansijskim, kulturnim) preprekama i ponosan kad uspijes. Vremenom (mjerenim godinama boravka u inostranstvu) sva navedena osjecanja su izgubila na ostrini i zatupila. Odavno si vec pronasao, manje-vise uspjesno, svoje mjesto u novoj sredini. Umjesto zadovoljstava kada ti “domaci” daju pohvalu na odlicno savladanom jeziku, to prerasta u ravnodusnost ili cak pocinje da iritira. I pored toga sto si ucinio sve kako se nebi osjecao strancem, zakljucujes kako ces to, ipak, uvijek biti i ostati pa neznam koliko puta njihovim drzavljaninom bio. Neko bi rekao, to je vrijeme kad racionalno ustupa mjesto iracionalnom. Ja se ne bih sa tom konstatacijom potpuno slozio ali bih dodao da je to zasigurno vrijeme kada se mi na “strani” okrecemo opet sami sebi i prolazimo svojevrsnu katarzu koja se zavrsava otreznjenjem od “Zapada”.
Naravno da svi koji prodju ovu katarzu (ukljucujuci i mene) ne pakuju odmah kofere i kupuju karte u jednom smjeru u pravcu Srbije. To bi bilo za olako zakljuciti. Stecena sigurnost se nenapusta na precac. Svako od nas ima svoje razloge zbog cega to (jos) ne cini ili nikad nece uciniti. Hocu samo da kazem da vecina nas na ovaj ili onaj nacin koketira sa mislju o povratku, a ocigledno ima dosta onih koji izmedju ostalih motivisani i ovim razlogom cine korak dalje i vracaju se u Srbiju.
Sigurno je da za mnoge od nas prije ili kasnije dodje vrijeme kada je biti “medju svojim narodom”, makar dio tog naroda bio i prost i radikalan, a drustvo daleko od idealnog, postaje vaznije od “lagodnosti zivota” koje pruza Zapad. Naravno, ne po svaku cijenu (elementarni uslovi moraju da postoje), ali po znatno snizenim kriterijumima..
Vjerovatno je ovaj rezon tesko objasniti nekom ko nije zivio na strani, ali eto ja sam to barem pokusao. Sto se mene tice, pitanje nije da li cu se vratititi nego kako i kada?

Dve su stvari najbitnije za povratak emigracije. Dobra zarada i stabilni uslovi zivota. Ovaj prvi se za mnoge od nas koji imaju obrazovanje i iskustvo i moze ostvariti, ali ovaj drugi ne. Ovde, u danasnjim vestima ima naslov o problemu korupcije i kriminala u Srbiji za koji svako u dijaspori zna i bio bi jako naivan ako zaista naseda na "afirmativne" tekstove o povratku. Za mene licno nesigurnost je osnovni razlog sto ne razmisljam o povratku a iste komentare cujem i u lokalnoj zajednici nase imigracije.

Od pocetka devedesetih je proslo gotovo dve decenije. Za to vreme ljudi koji su tada napustili zemlju su stvorili porodice, dobili ili odgajili decu, postigli nesto u karijeri i ustedeli odredjenu kolicinu para. Sada jedan deo emigrantskog talasa devedesetih, sada vec u srednjim godinama, se polako vraca u zemlju i to je cinjenica. Jednostavno, njihova situacija i pogled na stanje u Srbiji su veoma drugaciji od ljudi koji tek planiraju da emigriraju, koji su uglavnom mladji i sem svog znanja nemaju nista vise...

Evo, trčim da se vratim, al' sve se nešto saplićem ...

kakvi optimisti!

Mojoj porodici i meni trenutno ni u ludilu ne pada na pamet da se vratim u ovakvu Srbiju. A da ce biti u skorije vreme drugacija, u to isto ne verujemo, tako da...hvala lepo.

Мислили смо да се вратимо. Али корупција у здравству је врло велика. Нама је то у интересу. И што сад ми да се грчимо као блесави у Србији, отварамо приватно, а онај брат у државној болници узима за операцију 400 евра, излази са посла и ради приватно, сигурна пензија, здравствено осигурање сигурно и има исту или већу плату као приватник!? Овде у САД знаш да ако неко више има то је зато што поштено подместио леђа. А о сујети и да не причам која постоји у здарвсту. Чекамо и даље...не хвала.

Evo ja sam se vratila u Beograd, s tim da sam ovde dobila toliko dobru ponudu da je bilo nemoguce odbiti je, i sta da vam kazem, najvise se druzim s ljudima koji su isto ziveli negde pa se vratili, najbolje komuniciramo, jer nit' smo tamo nit' ovamo, ali nema savrseno, svuda nesto fali, tako da treba odrediti prioritete i delovati u skladu s tim.

Moj je utisak da se i od malog broja ljudi koji su se vratili vecina ubrzo razocarala i pokusala ponovo da ode. Do sada je, cini mi se, tako bilo, a radovalo bi me da je sada nesto drugacije.
Kada bi protok ljudi bio slobodan onda bi sigurno veci broj ljudi vratio makar na godinu dve da ponovo proba da zivi kod nas (naravno i da ode) ali za sada je povratak za mnoge preveliki rizik jer posle mozes da se namucis da se ponovo iskobeljas (cak i turisticki da odes nazad u svet moze da bude problem a da ne govorim ko zeli ponovo da prolazi kroz procedure studentskih ili radnih viza, da ponovo juri silne garancije poslodavca na nevidjeno itd.

Progamer, 10 godina samo to radim.
Kakav talas povratnika, pa mi imamo veliki manjak programera, uskoro cemo morati da uvozimo programere iz Indije, Bugarske...

Od kad "talas" cine 3 osobe kao primer??
Dragi ljudi, zar vama dve vesti kao ona o korupciji u Srbiji i ova o povratnicima deluju logicno jedna sa drugom?
Zar neko zaista ima zelju da se vrati u zemlju koja ima toliki stepen korupcije? A pritom joj to nije jedini problem!

Ma super, neka se vrate ... a ja bas razmisljam o odlasku. Vidim da svi navode primanja kao osnovni razlog, ali ja i ovde imam dobru platu. Ono sto mene muci je mentalitet ljudi na koje moram da naletim kad izadjem iz svoje kuce. Ne mogu da se ulizujem salterskim sluzbenicima da bi ih umolio da rade svoj posao, ne mogu da branim kriminalce zato sto su Srbi, ne mogu vise da anticipiram koja budala ce koji sledeci suludi potez da napravi u saobracaju, ne mogu da slusam nevaspitane i zle ljude ...
Sve u svemu ... nije ovo vise zemlja u kojoj sam rodjen i ovaj narod nije ni nalik onome sa kojim sam odrastao, a nikada nisam ziveo van Beograda (ako izuzmemo letovanja i poslovne puteve u inostranstvo ... i na moju veliku zalost - JNA).

Jos nisam nigde ni otisla iako stalno razmisljam o tome jer zavrsavam internacionalni fakultet. Ali ako mi se ovde otvore mogucnosti kakve se nude na zapadu sto se tice zaposljavanja (a ima ih dosta) rado cu ostati ovde. Problem je u tome sto ja ne vidim da se mnogo radi na pomaku iz praznih prica da se ljudima obezbede uslovi za posten zivot i rad. Nezaposlenost je velika a tek poslednjih godina se popularizuje otvaranje sopstvenih biznisa. Da ne kazem kroz koje sve teskoce verovatno prolazi svako ko bi samo da zivi od svog posla i rada. Neka ova i svaka sledeca vlada poradi na pravim uslovima za otvaranje novih radnih mesta i nema problema. Drugi je problem u kojoj zemlji neko hoce da zivi i da li mu je muka da ga neko polupismen maltretira pa jos za male pare.

Vratice se onaj ko voli Srbiju. Ko ne mari, nece se vratiti a ako je u Srbiji, otici ce napolje.

Veruje se da je Srbiju napustilo mnogo vise visokoskolaca. U zemlju se vracaju samo oni koji nisu sami pripremali ispite vec su na neki nacin kupili-dobili diplome. Takvih ima i sada. Kada dobiju posao za koji nisu kvalifikovani onda nemaju drugog izlaza vec da se vrate u zemlju i da pokusaju da rade politiku koja im je diplome dala.

Ja sam ne-hriscanin, i vraticu se ja, vraticu se, samo kada u Srbiji ne bude bilo vise ovakvih vesti:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=24&nav_category=12&nav_id=320326
Nije sve u parama i vecoj plati.

Ja vec pet godina zivim u inostranstvu(Engleska). Radim kao lekar i meni je fino. U Srbiju volim da dodjem i uvek se lepo provedem. Ne razmisljam o povratku jos jer sam se nekako navikla na 'sigurnost' (sta god to znacilo).

Citajuci clanak, setih se Ljubivoja Rsumovica, i "fazona i fora", pa cu reci "dobra fora!". A sad malo politicke pozadine, vidim ovde se pominju neki "multi-kulti" likovi. Prvo neki Makedonac ili Bugarin, pa onda Persijanac, i na kraju Lazar pa jos Krstic...jos i djak generacije...I ja bih se rado vratio, porodica, prijatelji, svetlo zelena travica doma mog. Ali kad sam gledao secu prsta Srdjanu Todorovicu (rode), ili Cvijanovica sa Batom (tranzicija) ispred ambasada, presela mi Srbija. E zato treba otici, napraviti odstupnicu iz Geta, pa doci dole mozda da radis, na odmor, ili u penziju, cak i na duplu ako si u obe drzave placao porez! Koliko znam dvojno drzavljanstvo nije protivzakonito u Srbiji. Zivela mi!

Punim 18 godina u Kanadi. Integracija u ovaj sistem je bila dosta naporna ali se isplatila. Zadnjih godina provodim dosta vremena u Srbiji, u proputovanju ili ti rekreativnim posetama. Ozbiljno sam razmisljao o povratku, cak sam i radio par meseci za jednu od jacih firmi u Srbiji, jer kako mi mnogi rekose, stvari idu nabolje. Verujte mi da za sada nema ekonomskog razloga da se jedan iskusan inzenjer vrati u Srbiju a da ima inzenjerski posao na zapadu.
Kada inzinjeri iz Srbije budu mogli sebi i porodici priustiti rekreativnu posetu Kanadi da bi usput "osmotrili" mogucnosti za zaposljavanje i unapredjenje, onda ce biti prilika i za obrnuto. Zato se pitam koji su pravi motivi ljudi koji se vracaju..ekonomski verovatno nisu.

Bilo bi nas i vise ali nepada mi napamet da prvo sluzim vojsku 9 meseci za platu od $20 mesecno, kada ovde to zaradim za sat. da nije te vojske razmislio bih

Mnogo godina kasnije od nostalgije za rodnim krajem ostaje samo "zal za mlados" koja je prisutna kod manje vise svih ne vise tako mladih ljudksih bica. Niko ne moze da se vrati u vreme i prostor svoje mladosti jer oni vise odavno ne postoje. Odlazak ne pogorsava situaciju u tom smislu. Neki to shvate tek kad se vrate.

Vratitti se u zemlju Srbiju...
Kada u novinama procitam sledece vesti dana:
1) Mladic i Hadzic u Hagu
2) Procesi protiv kompletene politicke i vojne/paravojne vrhuske iz 90-tih
3) ministarstvo prosvete o novim udzbenicima istorije za osnovno obrazovanje:"Uticaj i odgovornost Srbije i Srpske kulturne i politicke elite za dogadjaje na tlu bivse SFRJ" (naprimer, genocid u Srebrenici, ubijanje Sarajeva, Vukovara, aparthejd politika i zlocini prema drzavljanima Srbije na Kosovu itd,itd,itd,itd
4)Lustracija!!!
5)Ministar vlade Srbije podneo ostavku na sve funkcije zbog ne placanja TV pretplate/licence u toku 2004,2005 i 2006
6)Resultati izbora: SRS 8% SPS 4% DSS 4% DS 25% Koalicija LDP, SDP, manjine 55%
7) Odrzana Gay parada: 30000 ucesnika i preko 100000 posmatraca na ulicam Beograda
8)Regionalni razvoj Srbije: sve vise ljudi se nastanjuje u sirem regionu Beograda i putuje dnevno do posla za ca 30-45 minuta regionalnim brzim vozovima. Upoznajte kvalitet zivota u Obrenovcu, Vinci, Indjiji, Sapcu, Sremskoj Mitrovici, Smederevu itd, itd. Ista slika i u Kragujevcu, Nisu, Uzicu, Krusevcu, Boru...
9) Regionalna saradnja Pristina-Sarajevo-Zagreb-Beograd... Regionalni razvoj u okviru EU
10)Prvi homoseksualni brak uz blagoslov crkve: Nikola i Nemanja i zvanicno u braku!!
11) Barak Obama: "Ugledati se na Srbiju kao lokomotivu regiona i u kulturnom i privrednom pogledu"
12) Srbija grabi ka vrhu u pogledu tolerancije, ljudskih prava i sloboda, borbe protiv korupcije, privrednog kriminala... Uzor za zemlje u regionu...... itd, itd, itd....
Pozdrav iz Stockholma

Bila sam napolju, vratila se iz "porodichnih i prijateljskih razloga", potpuno se razocharala i evo, krajem oktobra, odlazim ovog puta zauvek. Ako ikad budem imala dete, necu dozvoliti ni da krochi nogom u Srbiju, niti da zna gde je Srbija!

Ma divota jedna...ovaj Poesku se vratio jer se na zapadu jako puno radi,jel...a ovaj drugi se vratio i ni 5 ni 6 zaposlio se u predstavnistvu strane firme,2000-3000 evra i prst u uvo...i to je taj povratnicki talas,a? Jedna lasta ne cini prolece.
Sto se ne zaposlise u nekoj domacoj fabrici mucenici?
Mozda su se ova dvojica vratili,a ja licno znam njih 5 koji su pre par meseci napustili zemlju,a sprema se jos nekoliko njih.
Ne brinem ja za buducnost Srbije,kada ti povratnici vide sta je i kako je u Srbiji vratice se nazad u drugu domovinu. Samo dok malo osete srpski mentalite i nacin upravljanja, posto su zaboravili, verovatno. Misle da ako je izglasan SSP, da to utice na oporavak mentalnog stanja nacije.
Uzdravlje i sa srecom...ja se ne vracam. I ne samo sto se ne vracam nego cu da pomognem prijateljima da predju ovamo.

Nakon sedam prelepo provedenih godina po americi, kanadi i evropi vratio sam se u Srbiju i testirao do maximuma sve surogate neceg sto bi trebalo da cini zivot veoma ugodnim. To su uglavnom stavari koje se ne odnose na primanja, licne ili socijalne mogucnosti Vas, Vasih blizih i daljnjih i drustva u celini.
Tokom takvog visegodisnjeg testiranja trudite se da budete siroki i
zanemarite u manjoj ili vecoj meri neke stvari, koje su ocigledno naopako postavljene kod nas, i dosli bi ste do zakljucka da ni kod nas nije bas tako lose. Elem, onda dobijete decu i dodje vreme vrtica, skola, sportskih aktivnosti i onda iznenadjujuce brzo predjete u osobu bez spremnosti na imalo kompromise. Pocinjete da shvatate da ste na ne bas tako ugodnom zivotnom ekvalibriumu. Sve vise i vise Vas takvog nekompromisnog nervoza zaokuplja oko skoro svega i svacega, i zakljucujete da je kod nas zivot zapravo itekako namcorast. Ili preciznije tezak i los. Da li gresim? Hm, pa ajde da pobrojimo dnevne stvari koje nas okruzuju a na koje tesko da bi se mogao naci adekvatno objasnjenje zasto su tu koko nas: za pocetak okruzeni ste sa 40% radikalno usmerenih. Politicki ili ne, radi se o ne sumnjivo radikalnim granicama ponasanja gomile ljudi.
Nepostenje je socioloski nekaznjivo, generalno postoji indiferencija prema tom pitanju i ako hocete prihvatljivo. Pa vecina ugledni biznismena privrednika, politicara i ministara su ljudi sa sumnjivim ili dokazanim kriminalnim rekordima, pa sta? Vrlo vazno. Problem zapravo i nije u samom kriminalu, jer ga zaista ima svagde, ali jeste u tome sto je to socioloski prihvatljivo. Laz je takodje socioloski prihvatljiva. Ubica jednog ili mase ljudi nije nista losije rangiran kod mnogih. Opet govorim o 40%, znaci od nas pet dvojica sigurno tako misle.
Mozes pokusati da ubijes coveka na javnom mestu, da se branis recima da nisi znao da je policajac nego navijac, i da nakon toga fudbaleri njapopularnijeg kluba, 'svetskog sampiona' kao nagradu nose poruke podrske tebi i tvom postupku.
Mozes da cujes zvuke rasizma, sovinizma raznih uvreda svake druge srede ili malo redje (samo zbog neuspesnosti domaceg sporta). Mozes da citas grafite antisemitske sadrzine svakih nekoliko meseci. Mozes da potplatis policajca da te pijanog pusti da vozis gde i kako hoces. Mozes da vidis po zidovima ili u saobracaju nivo sveopste kulture ljudi sa kojima zivis. Moras da cekas na licnu kartu ili pasos u redu besomucno. Moras da molis da te puste na letovanje, moras da radis za 100 evra kod velikog privrednika, moras da podmicujes da ti prime dete u obdaniste, moras da strepis ko i kako ce da te primi u bolnici, moras da cutis pred medicinskom sestrom koja i nije bas ljubazna, moras da budes spreman da te zaustavljaju i legitimisu kad i ko hoce, moras konstantno da trazis fiskalni racun jer te konstantno iz dana u dan vara za 18%, moras da imas kuma da te zaposle, moras i moras i moras i stalno nesto moras ...konacno shvatas da nista ili gotovo nista nije sredjeno kako treba i da sve moras.
Dete nece da ti primi na bazen jer nije 1.10m visoko?! Rodni list i drzavljanstvo ti nije dobro jer je staro 184 dana?! U sloveniju ti neda ako nisi platio porez na lovacku pusku?! I tako redom, iz nebuloze u nebulozu. lista bi bila predugacka za ovu rubriku.
Nazalost moras i da razmislis kako i gde da bezis ako bezati mozes, jer i za bezanje da cekas moras.
A ako ne uspes da pobegnes, onda se slazem da i nije tako lose od nas.

Zivim u inostranstvu vec dve godine i mislim da kvalitet zivota u Srbiji je na visokom nivou.

ovaj popesku kuka da se mnogo radi,a ovaj se zaposlio u stranoj firmi u Srbiji.
Pa sto se rodjace ne zaposli u domacoj firmi,kada si se vratio jer ti je u inostranstvu lose.
Dva se vratila 5 mojih otislo....opasan je taj povratnicki talas.
Ne brinem ja...emigirace oni opet,samo da osete jos malo "poslovni mentalitet" u srbiji na koji su zaboravili.

E pa ne da ne razmisljam da se vratim nego mi ni na kraj pameti nije. Imam para ko salate, pola ode na sve moguce troskove a sa pola ne znam gde cu. Ne radim od jutra do mraka (to je mit kojim se zapadni svet prikazuje u losijem svetlu da bi domaca scena izgledala bolje) vec od 9-5 ili od 8-4 po zelji, i odmaram mozak od politike u zemlji u kojoj se ne bacaju kletve za govornicom parlamenta a ljudi su tolerantni i operisani od agresije. Ja sam ovde srecna! Najbolji potez koji sam ikada u zivotu povukla! Ma prosto ne znam odakle bih pocela kada bih i htela da nabrajam sve prednosti u odnosu na Srbiju. Ja tako, a ko hoce da se vrati neka zna da je stres ubica broj jedan, a Srbiji sve fali samo stresa ima za izvoz.

Ne verujem da se iselilo 5000 doktoran nauka jer je to priblizno ukupnom broju doktora nauka u Srbiji ili mozda cak i vise. Takodje ne verujem da se iselilo 100.000 ljudi sa diplomom, taj broj je mozda predstavlja ukupan broj ljudi koji se iselio,ali nikako samo one sa fakultetskom diplomom. Ovde nedostaju pravi statisticki podaci.

Ljudi se iseljavaju i vracaju iz raznih razloga. Pogresno je praviti generalizacije tipa da je samo jedno ili samo drugo OK, a takvih komentara ce sigurno biti. Sa druge strane sam siguran da ako si duboko nezadovoljan sredinom u kojoj zivis i tu ne nalazis srecu niti mislis da mozes imati srecan zivot u buducnosti onda treba da je promenis, i to je dobar razlog za emigraciju ili za povratak. Ali nikako zato sto "tako treba" ili zato sto je to neko drugi uradio.

Ne bih da omalovazavam pomenutu gospodu povratnike, ali i ja bih se vratila da sam sa nekog FON-a ili "politicke skole" - za politiku i "organizaciju" uvek mesta u Srbiji. Kao vrli primer, tako i nas gospodin Ministar za Kosovo, pardon, inostranih poslova se vratio da nas Srbe spasi. Blago nama...

Povratništvo je interesantna tema kada bi joj se pristupalo objektivno, ali po ovoj "vesti" mi se pre čini da ministarstvo za dijasporu ili već neko u vladi pod uticajem Šapera & co. polako shvata šta je to PR i počinje da to, makar i vrlo nevešto, primenjuje. Nesporno je da apsolutnoj većini emigranata ne pada na pamet da se vrate, ali kod onih koji tako nešto makar planiraju ili, čak, sprovedu u delo, preovlađujuća su tri razloga. Jedna grupa jednostavno, zbog nekonkurentne profesije, nedostatka sposobnosti, probojnosti, jezičke "opreme", kulturnog "know-how" ili nečeg drugog nikada nije uspela da se zaista snađe na Zapadu, i radi poslove za koje, s pravom ili ne, misli da su ispod njenih sposobnosti, iako im, naravno, zbog razlike u opštem standardu, i takav posao omogućava da žive mnogo bolje nego u Srbiji, ali se osećaju frustrirano i potcenjeno. Druga grupa su ljudi koji, doduše, imaju odlične poslove i dobro zarađuju, ali nikada nisu uspeli da se u pravom smislu uklope i asimiliraju u društvo u kome žive (što je nekad posledica ksenofobije zemlje-domaćina i odbijanja stranaca - Švajcarska, Austrija, Francuska i neke druge romanske zemlje su dobar primer za ovaj problem vrlo raširen u nacionalističkoj Evropi - nekad realno dosadnog, primitivnog ili ograničenog životnog stila u tom društvu koji, mimo socijalne i/ili finansijske sigurnosti, ne nudi ništa atraktivno čoveku naviklom na kvalitetan život - što je, recimo, za mnoge ljude, slučaj u skandinavskim i baltičkim zemljama, Rusiji ili većini novih članica EU - a nekad, jednostavno, posledica inherentnog primitivizma velikog dela naših emigranata i nemogućnosti da se prilagode društvima koja su možda daleko sofistikovanija, zanimljivija i perspektivnija, ali i mnogo zahtevnija i nulto-tolerantna na ceo patrijarhalno-šovinističko-seksističko-burazerski socijalni interfejs mnogih domaćih balkanoida). U trećoj grupi (u koju se i sam, delimično, ubrajam - meni, doduše, ni u ludilu ne pada na pamet da se u Srbiju "vraćam" u smislu neke trajne životne perspektive ili čak stalno živim u njoj na neki duži period, ali u njoj, iz poslovnih razloga, danas provodim barem deset puta više vremena nego pre sedam-osam godina kada sam svraćao na nedelju-dve i gledao da što pre pobegnem) nalazimo naše poslovne ljude kojima kriminalna atmosfera devedesetih nije odgovarala, a koji danas, kada se ekonomija otvara i društvena, privredna i pravna klima normalizuju, u Srbiji prosto vide odličnu priliku za ekspanziju posla, kvalitetne investicije i visoke profite sa mnogo manjim pratećim rizicima (barem za ljude domaćeg porekla, ne znam kako to percipiraju "pravi" stranci) od slično konjunkturnih zemalja dalje na istoku. Za sve ostale, bojim se, a naročito za moju generaciju (to jest onaj "najzapadniji" srpski produkt, godišta između otprilike 1963-4 i 1972-3 koja ne pate ni od samoupravno-titoističke nostalgije starije "dece komunizma" ni od turbo-patriotskih tripova docnijih dizelaških pokoljenja), vreme za nekakav povratak bi moglo da bude tek kada i ako Srbija, u nekom dobrom scenariju, postane ponovo prijatna zemlja za život, sa pravom građanskom klasom i nekom kritičnom masom finog i kulturnog sveta, to jest za najmanje dvadesetak ili tridesetak godina. To jest, nikad, jer se ne radi o gastarbajterima, već o manje-više normalnim ljudima, dobro uklopljenim u svoje nove sredine i kulturno asimiliranim, pa im perspektiva zidanja kućerine u rodnom selu (tj. u krugu dvojke ili na Vračaru :) ) i krckanja inostrane penzijice među ljudima isto toliko stranim kao i oni među kojima su proveli ceo aktivni vek, čini otprilike isto toliko atraktivna kao dvadeset godina u nekom sibirskom gulagu u ulozi trešnje na životnoj torti... :)

Vratite se, dragi naši, dok vas još nisu amerikanizovali i pretvorili u mašine za pravljenje profita, bez osećanja za ljubav i pripadnost. I dok još imate emocije!

Kako patetičan tekst! Pa najviše onih koji su se vratili se gorko pokajalo, a mahom su se vratili stariji ljudi sa stranom penzijom koji mogu pristojno da žive ovde. Mladi se ne vraćaju, jer su mladi obrazovani i vide kakva je ovde situacija! Kako država vodi brigu o mladima nije ni čudo. I ja sam jedan od hiljada studenata kojima ne pada na pamet da ostanu da žive ovde.

Kako mi je drago sto nas ima vise! I ja sam se vratila a imala sam dobre ponude da ostanem u inostranstvu. Svi prijatelji su mi govorili da sam luda i da ne treba to da radim. Ali nisam se pokajala ni trenutak!

I ja sve vise razmisljam da uzmem kartu u jednom pravcu za Srbiju

Primetio sam da se ljudi vracaju u Srbiju (i Crnu Goru) iz nekih sasvim iracionalnih razloga, nakon sto su proveli 10-15 godina na nekim lepsim mestima po svetu. Ja im svima savetujem da zaborave ovu crnu rupu i da svojoj deci daju bar neku sansu u zivotu.

Ko zadnji gasi svetlo!!!

Fight The Power

O hvala ti Gospode,da cujemo i nesto kontra od ruznog...

Ono što ogromna većina ljudi u Srbiji ne shvata je da je OVO pravo vreme da se čovek obogati u Srbiji. Ljudi koji su napolju to bolje vide.

U Srbiji, ljudi većinom samo traže razloge zašto je "nemoguće" napraviti nešto od sebe. Nema te zemlje na ovom svetu gde može čovek da se obogati radeći za šefa.

A u Srbiji je ljudski rad jeftin, regulacija je slaba, porezi niski, državni aparat je dezorganizovan, korumpiran i kroz vene mu ide papir, kao pre 100 godina.

Problem je u tome što će za 10 godina svi znati da je ovo današnje doba bila ta "zlatna groznica" u Srbiji, i dok su oni kukali, drugi su preuzimali inicijativu i bogatili se više od najluđih snova. Ali lako je biti dobar general nakon što se bitka završi.

To je još jedan od razloga zašto se sposobni, iskusni ljudi sa nekim kapitalom i vezama u inostranstvu vraćaju u Srbiju.

А što se vraćaju uglavnom menadžeri, političari, šta je sa inženjerima, naučnicima, onima koji najviše doprinose razvoju?

Ja sam, licno, u slicnoj situaciji. Napustio sam Srbiju kada ju je zadesilo ono zlo. Nakon zavrsetka skole, poceo sam da radim u vrlo respektabilnoj kompaniji i sada, uporedo sa radom, zavrsavam i magistraturu.
Srbija je, u zadnje vreme, krenula dobrim putem (doduse nesto mnogo ide nekim zaobilaznim putem) i, zbog toga, sve cesce razmisljam o eventualnom povratku. Medjutim, moram da priznam da je Srbija, ma koliko je voleo, ipak daleko od onoga sto bi me odvuklo od zivota kakvog imam ovde na zapadu, tako da je to razmisljanje o eventualnom povratku samo to...razmisljanje.

Kasno. Sve brodove sam spalio za sobom...

Ostajte ovdje!...Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Veliki A. Santic je jos pre skoro 120 godina ovo znao i pretocio u prelepu pesmu. Da li se nesto promenilo? Tesko! A ko nije sam iskusio, ne moze ni da zna.

Država nema tačne podatke ni koliko je ljudi otišlo, ni koliko ih se vraća. Ako im se strategija za sprečavanje odliva mozgova svodi na ovakve nedorečene neproverene izjave (da ne kažem "propagandu"), onda žali bože para bačenih na dotično ministarstvo.

Mogli da nadju posao, ali eto nisu, no su se vratili u Srbiju... yeah, right!
Ne znam sta je svrha ove vesti, ali je realnost sasvim drugacija od onoga sto ona prikazuje. Na jednog koji bi se vratio ima bar 1000 njih koji ne bi i isto toliko njih, ako ne i vise, koji bi da izadju. Dajte, uradite anketu i pitajte studente koji su blizu diplomiranja, ili one koji su nedavno diplomirali, da li bi napustili zemlju ako bi im se ukazala prilika. Verujem da bi rezultati bili porazavajuci...

Ja koliko znam vracaju se najvise oni koji su na kraju zivotnog veka - znaci penzioneri.
Omladina se slabo vraca mada znam desetine parova koji su se vratili u Srbiju, ali su nakon 1 -12 meseci ponovo izasli nazad jer su dok su bili vani postali i drzavljani te zemlje pa sada mogu kako hoce,

A ima ih koji uzimaju i duple penzije

Ovako vam to ide kada mladi bracni par ode vani:

- Samo da dobijemo - drzavljanstvo
- Samo da nam deca zavrse njihove skole
- Dete nam se zeni/udaje pa da im se nadjemo pri ruci
- Dobili smo unuce pa da ga cuvamo dok deca rade
- Poslo unuce u skolu pa da pomognemo deci
- Samo da nam se unuce uda/ozeni

itd
itd

i na kraju:
- sahranite me u Srbiji

Svako ko se snasao u inostranstvu ima velike sanse da se i u srbiji snadje ali nije sve u novcu i u "radnom mestu u poznatoj svetskoj kompaniji.."
Mnogo veci uslovi za povratak su demokratizacija drustva, vladavina prava, otvorenost prema svetu, ljudske slobode, nestanak korupcije, stvaranje jednog normalnog civilizovanog drustva...
Srbija je na dobrom putu... i onda, odjednom, ceo fudbalski tim izadje sa majcama u znak podrske mladicu koji je pokusao da ubije policajca na stadionu!!! I sad neko ocekuje da se ljudi vrate nazad??? Neozbiljno...

na zapadu se mnogo radi, skrpite mesec? ne znam gde je dotični gospodin radio i šta je radio, ali ja (sa doktoratom) uštedim nekih 1500€ nakon odbijanja svih troškova (stan, školarina za dete, kola, hrana). Probao sam da pronađem mesto u Srbiji, i uverio se da tu ne da ne bih mogao da radim u svojoj struci, ne bih mogao da preživim sa platom, morao bih da živim u Beogradu. Svima, koji imaju hrabrosti da se vrate želim sreću i uspeha, ali ipak mislim da je Srbija još uvek nudi jako nepovoljne uslove za normalan (po standardima zapadne Evrope ili EU) rad i život.

To je vrlo diskutabilno zbog cega ce ljudi vracaju. Covek zdravog razuma ne moze tek tako da se odluci da se vrati u Srbiju, kada zna sta ga tamo ceka. Ti ljudi koji se vracaju su ili dostigli svoj maksimum na zapadu i dosli do zakljucka da nemaju kapaciteta da se izbore sa zapadnom konkurencijom, jer ne zaboravite da na zapadu ima nasih ljudi i bez zavrsenog fakulteta, cak to ne treba ni uzimati kao bitan faktor, jer postoje fakulteti mnogo bolji od nasih. Drugo sto moze postati razlog povratka je muljavina sa prijavom poreza i onda kad ih drzava otkrije oni postanu veliki povratnici u Srbiju sa idejom sirenja demokratije i sl.

Text je totalno promasio temu.Treba postaviti pitanje : "gde da se vrate ti strucnjaci i naucnici iz inostranstva"?, mozda u javna preduzeca i institute koje vode stranacki kadrovici bez imalo pojma o poslu i sa laboratorijama iz vremena socrealizma. Nemojte da ste smesni pa ko zeli da opusten, pristojan, normalan zivot zameni dzunglom u Beogradu. Pa dovoljno je reci da se npr. sa N.Beograda do instituta u Vinci putuje 2 sata (ako imate srece).
Mi smo otisli pre dve godine kada vise nismo mogli da (pre)zivimo a i tada se obecavalo "1000 stanova mladim strucnjacima" ali po ceni koja je visa nego ovde u Salzburgu.
Neka Srbija dobro razmisi o ukidanju viza jer niko sem "biznismena" i penzionera u njoj nece ostati, a ruku na srce, i netreba.

..."Gradjani drugog reda na zapadu" su samo oni koji zbog svog kompleksa nize vrednosti ili neznanja jezika ne uspeju da se integrisu... to se ne resava diplomom niti parama niti znanjem struke nego samo sirokim vidicima. Svi smo mi gradjani sveta a ne Britanci, Srbi ili Francuzi. "GASTARBAJTER" je mentalna a ne geografska kategorija.

Gde je u svemu tome drzava. Sve su to pojedinacni slucajevi koji nisu pravilo vec izuzetak. Dok se sistemski ne resi to pitanje, samo ce se poneka lasta vracati svome jatu.
Neka mi neko u Srbiji kao doktoru elektrotehnickih nauka ponudi dobru platu i uslove, vracam se za nedelju dana. Pozdrav.

Nakon povratka iz Srbije, gde sam proveo godisnji odmor (uzgred - bilo mi je lepo), jedne noci sam imao kosmaran san. Vratio se u Srbiju i radim u svojoj bivsoj firmi! Ne mogu vam opisati sa kakvim olaksanjem sam docekao budjenje!

a zasto da se vratim? da nekome ko zarko ceka posao i porodicu i bolji zivot to uskratim uzevsi mu radno mesto zbog mog "svetskog iskustva"?
ne mislim da bi moj povratak znacio nesto za moju zemlju jer znam da u srbiji ima zaista puno pametnih ljudi. a da nemam nostalgiju imam i to ogromnu...ljudi samo napred bez komplexa i straha, uopste nismo losi, naprotiv.

Lepa vest. Dijaspora mora da pomogne Srbiji da prodje kroz tranziciju sto brze i bezbolnije. To moze da uradi ulaganjem i povratkom strucnih kadrova. Jadno je to sto su porodica i prijatelji jedini razlog za povratak, jer to nije dovoljno za vecinu.

Srbija nema dovoljno nezaposlenih visokoobrazovanih ljudi, nego su nam još potrebni oni koji su pobegli?
Znači oni koji su bez posla u Srbiji da odu u inostranstvo da traže posao, a ovi koji su završili fakultete po inostranstvu da se vrate u Srbiju da rade. To se u šahu zove valjda rokada.

Odlicna tema ,ali za ozbiljan serijal:ne zivi se isto u Vankuveru i Torontu a kamo li
Londonu i Notingemu....
Prvo,negatvna slika zaposljavanja partijskih kadrova (DS,G-17,SPS)mnogih i bez visih skola na visoke poziicije,te postavljanje nepismenih urednika u novine i na TV prvo se uocavaju....
Zatim, gradjevinska, energetska, novinska, secer-, telekomunikaciona mafija
koja drzi sav kapital u rukama--jasno odbija skolovane kadrove.
Sve velike drzave pate vise od 40 godina od "odliva mozgova". Britanija narocito.
Ali, to su zakoni ponude i potraznje.
Samo jedno je sigurno , gastarbajteri, pa bili i sa doktoratom, uvek su gradjani drugog reda u anglo-saksonskim i frankofonim drustvima.
Voila!

Da je u Srbiji sad vreme da se prave pozicije ko je za "veliki biznis" - jeste. Ali vecina nas je i otisla ne da bismo postali Rokfeleri nego da bismo lepo ziveli od svoje plate; gde bi se cenilo nase znanje i sposobnost jer to je velika stvar, za mnoge veca i od para. Nije sramota ne zeleti velike pare i (p)ostati srednja klasa; velike "uspehe" prepustam malogradjanima. Od normalne (i redovne!) plate na Zapadu moze se ziveti lepo i putovati, a radis posao za koji se se skolovao/la i cenjen si pri tome. Ne moras da se, sa diplomom ozbiljnog fakulteta, bavis trange-frange da bi bio "uspesan biznismen".
O mentalitetu i opsteprihvacenom nemoralu u Srbiji ne bih ni da trosim reci, lepo je to neko vec iskomentarisao.
Kad u Srbiji bude bilo mesta za srednju klasu a ne samo za politicare, FON-ovce, ljude sa vezama i polupismene bizmismene, tada ce ljudi oazbiljno razmisliti (ako im deca ne budu vec prevelika).

Eto, ja sam se nakon 8 godina provedenih u inostranstvu vratio i sa nesto malo kapitala osnovao firmu, takoreci firmicu, koja uposljava i hrani moju porodicu.
Tamo preko sam imao dobro placen posao u srednjem menadzmentu koji sam ostavio, supruga (takodje fakultetski obrazovana) je ostavila posao, spakovali smo kofere i sa decom, je li, dosli svojoj kuci i tu smo evo dve godine.
To nam je bio najbolji potez u zivotu i dan danas smo prezadovoljni sto smo tu.
Za razliku od mnogih koji pricaju i mastaju o zapadu, bili smo, videli, opet za razliku od mnogih koji po inostranstvu rade svasta, uz mnogo truda dosli do dobro placenih i cenjenih poslova i na kraju zakljucili da sve to moze i ovde...
U Srbiji vlada jedna ucmalost, ljudi cekaju da se neko pobrine za njih umesto da se pobrinu sami za sebe...

Da mozemo da sredimo papire ovde, tesko da bismo se ikada vratili u Srbiju. Eto, toliko o tekstu...

Dvoje nas je, ja i brat, sa fakultetskim diplomama u Nemackoj i ne nameravamo da se vratimo jos barem deset, petnaest godina - Toliko ce proci dok u Srbiji ne postanu vidljive promene sistema i nacina zivota. Oduvek me je izludjivala bahatost, nemoralna i kriminalna sredina koja je unistila i unistava zivote vecini normalnih i postenih gradjana. Nikada novac nije bio motiv za odlazak, vec sloboda, red, lepota, kultura, prosvecenost, civilizovano drustvo.

Poznajem dosta ljudi koji su otišli, ali i dosta njih koji su se vratili. Napuštanje siromašnih zemalja je normalna pojava, a isto tako i povratak u zemlje koje su u ekonomskom usponu (čak i naseljavanje stranaca). Moji preci po očevoj ženskoj liniji bili su Švajcarci koji su krajem devetnaestog veka došli i ostali u Beogradu, jer je u to vreme Srbija bila dinamično mesto. Duboko verujem u preporod Srbije, pregurali smo najgore i nije nam potreban defetizam koji širi određeni broj komentatora (uz dužno poštovanje). Takav stav nije ni zdrav niti može da deluje vaspitno na omladinu. Deluje kao izbacivanje negativne energije, istresanje frustracija i sl. Mladim ljudima uvek treba reći istinu a to je - da je naša zemlja siromašna, ali da je pred nama velika šansa da svi zajedno doprinesemo njenom usponu. Samo hrabro i bez malodušnosti!

Na svakih 100.000 ljudi koji ode, vrati se 5.000 ljudi, super brojka zar ne... ;)

Primoran sam da posaljem komentar jer ovo nije prva vest slicne sadrzine objavljena na vodecim medijima. Ocigledno je da ministarstvo za dijasporu pokusava da sprovede neke programe i privuce ljude da se vrate. Moje misljenje je da objavljivanjem polu-informacija to ne treba da rade. Evo zasto - procenat ljudi, od tih neverovatnih 100000 koji se vracaju je mizeran, vrlo je moguce da su ova trojica jedini, sto cini 0.003%. Kad se budu pojavili komentari na vest, videcete da preko 90% ljudi nema ni najmanju nameru da se vraca i da ne veruje uopste u oporavak srpske privrede za njihova zivota. Ministarstvo za dijasporu i drzava Srbija treba da ucine mnogo vise od objavljivanja ovakvih prica u koje niko ne veruje. Postoje nacini, konkretni, Srbiji to treba da bude interes, ali za sada se sve svodi na traljave pokusaje popout ovog.

Jedan sam od tih 100 hiljada, ali nigde u tekstu ne videh talas povratnika. Nevedeno je par pojedinacnih slucajeva, kojih itekako ima, ali daleko od toga da je talas po sredi kao sto se u naslovu implicira.
Ljudi ce se sve vise vracati kako Srbija bude hvatala korak za razvijenijim delovima Evrope.
Svima nam zelim da kad tad osetimo radosti povratka!

nisam sigurna da ovakav optimistican tekst oslikava realno stanje...otisla sam iz zemlje -89 i kad god pomislim da bih se vratila, desavanja kod nas me razuvere...medju prijateljima i rodbinom u srbiji sve cesce cujem - e da mogu da odem odavde, odmah bi to uradio...mozda se bolje zivi tamo sada uz pomoc kredita, ali je ostala gomila gluposti, veliki nerad, drskost,negativna selekcija...puno praznih obecanja...pomrcina u tunelu i dalje... srbija mi postaje omiljena destinacija za kraci odmor, ne i za svakodnevni zivot, na zalost...

Da je nasa drzava bila mudra, kao sto nije, bar po pitanju mladih kadrova i talenata, svi oni bi ovde imali mesta i svoja znanja bi usmerili na dobrobit nase drzave i naroda. Ovako su prinudjeni da rade za one koji nas ne postuju i ruse. Da se umesto politike zaposljavanja stranackih vojnika zaposljavaju doktori nauka, pre svega mladi ljudi, i da im se obezbedjuju sredstva za rad na sopstvenim projektima, nasa drzava bi imala svetliju buducnost. Njihova pojedinacna snalazenja su takodje dobra, ali, ne i odlucujuca.

Vrlo interesantna vest. Bilo bi dobro da Nacionalna TV ili TV B92 info, naprave emisiju sa Mihajlom Popesku, Natanom Albaharijem i Lazarom Krsticem, sa mogucnoscu da gledaoci postavljaju pitanja kako bi se moglo iz prve ruke saznati istina o mrkotrpnom ziotu izvan Srbije, da se ne bi ljudi maltretirali ispred ambasada, a jos gore od svega je tesko razocarenj kada se nastane u nekoj drzavi van Srbije, a sve zbog dorobiti nasih ljudi

ima nas i inzenjera koji smo se vratili ... i jos uvek se kajemo

e moj Popesku...

Odlazak obrazovanih ljudi ne dozivljavam kao losu vec dobru stvar jer i sam sam fakultetski obrazovan, zaposlen sam i zivim u Srbiji.Ukoliko budem menjao posao u interesu mi je da ima 100.000 obrazovanih kandidata za posao manje, odnosno da postoji manjak konkurencije.
Ukoliko njih 100.000 pocnu da se vracaju u Srbiju, sa sve znanjima i radnim iskustvima iz inostranstva, lose se pise ljudima koji jure neki pristojniji posao ovde.
E tako se voli Srbija!!!

Sta je ovo, vest iz Politike? Ja se ne vracam. U Srbiji mogu mnogo lagodnije da zivim nego sto ovde trenutno zivim, ali sam okruzena normalnim ljudima i imam normalan zivot...U toj Srbiji sve ludo...

Mislite da se vratimo i otvorimo svoje proizvodne pogone da bi nam drzava zaracunala carinu iako su stranci koji otvaraju filijale oslobodjeni te carine? I na taj nacin od nas automatski napravila privrednike drugog reda? Kome se prodaju price o domacoj privredi kad stranac koji ulazi na trziste Srbije ima odmah prednost od 20tak posto... Pa nismo ni mi vise naivni gospodo u Vladi. Samo zaista zalim sto obican narod ne vidi sa kakvim se licemerjem unistava srpska privreda i srpski privrednik. Hvala

Cuj, Nottingham jedan od najboljih univerziteta u UK! Bolju salu nisam cuo vec duze vreme... Oxford, Cambridge, LSE, UCL kaskaju iza...

Uz malo srece je medju prvih 30 i to negde na dnu liste...

Al' cim ga je Poesko zavrsio odma mu je rejting porastao na najbolji unverzitet na svetu :)))

Postovana Gospodo,
Zanimljiv i redak teks za danasnje prilike ali i komentari su krajnje razliciti pa bi bilo zanimljivo i moje iskustvo. Ja se licno posle sest godina boravka u Skandinaviji vracam u Bg familijarno. Odlazak i zivot u inostranstvu je vrlo komlexno i individualno pitanje. Gledajuci zivot i istoriju vecine nasih ili nazovi ih tako ljudi ovde mislim da je puniji promasaja iz dana u dan. Glupo je porediti ljude sa razlicitim obrazovanjem i karakerima poreklom itd koji ko zna kako nazalost odu iz Srbije. Mislim da smo daleko od nekih uredjenih drzava i drustava ali smo ipak civilizacija za mnoge. Ja sam dipl ing ETF i sa mojom strukom verovatno nije problem u vecini sveta snaci se a i u Bg isto tako. Ja citam o nekim strasnim platama i drago mi je ako je bar pola istina mada sumnjam i vecina bar sada a i u skoroj buducnosti ce ovde na Zapadu bar sto se tice Evrope ziveti i zaradjivati za racune mesecno tj prezivljavati. Covek nazalost ne bira gde ce se roditi pa ako ima srece treba ako je moguce pravilno izabrati pravu iseljenicku destinaciju. Ja licno se vracam na svoje i ono sto me cini srecniji a za ostatak cu se pobrinuti. Mislim da ce se vrednim i pametnim ljudima svugde posreciti i to u onoj meri sto zavisi od njih. Moje misljinje je licno i voleo bih da se sto vise ljudi vrati i da sami i zajednicki resavamo gore pomenute probleme jer ih umesto nas niko nece resiti. Ja sam prakticar i to je korak blize realnosti a ona je nekad surova nazalost. Srecno svima gde god daste samo nezaboravite nikad bar ono malo vrednog i dobrog iza VAS. Srecno

Мислили смо да се вратимо. Али корупција у здравству је врло велика. Нама је то у интересу. И што сад ми да се грчимо као блесави у Србији, отварамо приватно, а онај брат у државној болници узима за операцију 400 евра, излази са посла и ради приватно, сигурна пензија, здравствено осигурање сигурно и има исту или већу плату као приватник!? Овде у САД знаш да ако неко више има то је зато што поштено подместио леђа. А о сујети и да не причам која постоји у здарвсту. Чекамо и даље...не хвала.

Iz mog lutalackog iskustva sreo sam dosta Grka koji su se vratili posle pada hunte. A neki su se vratili sad nedavno pootvarali hotele restorane i ide nekako. Sad sam u Skandinaviji, u Danskoj. Ovde je preporucljivo otici negde van i provesti par godina sto skolovati se sto skupiti iskustvo nauciti jezik. Cak na upisu za neke skole dobija se poen vise ako se provelo neko vreme u inostranstvu. A za posao se takodje trazi internacionalno iskustvo vecina kompanija i posluje po citavoj evropi. Hocu da kazem ljudi idu gore dole nastanjuju se. Godisnje prebogatu Dansku napusti oko 30 000 ljudi sto zbog posla sto zbog sunca nista nije tragicno niti spektakularno. Otici iz Srbije je tesko pa se tu stvara lazna dilema oko velikih odluka koje su danas tako normalne u vecini evropskih zemalja...

Postoji izreka: "Kuca je tamo odakle zelis da pobjegnes kad si mlad i gdje zelis da se vratis kad ostaris!"
Sto se mene tice tim je sve receno po pitanju (e)/
(i)migracije uopste. Za one medju nama kojima ovom izrekom nije sve receno, zelio bih da kazem jos i sljedece.
Nepobitno je da u svima nama postoji emotivna veza sa "rodnim" krajem. Kod nekoga je ona manje ili vise izrazena, neki toga nisu ni svjesni (jer zaboga ovdje na Zapadu nam je tako dobro) ali ona nepobitno postoji..
Kad odes, drago ti je sto si otisao, srecan sto si se iskobeljao iz sredine koja te je sputavala na sve moguce nacine, ljut na tu istu sredinu koja te je primorala da se uputis u nepoznato, gord jer si odlucan da se uhvatis u kostac sa svim (jezickim, finansijskim, kulturnim) preprekama i ponosan kad uspijes. Vremenom (mjerenim godinama boravka u inostranstvu) sva navedena osjecanja su izgubila na ostrini i zatupila. Odavno si vec pronasao, manje-vise uspjesno, svoje mjesto u novoj sredini. Umjesto zadovoljstava kada ti “domaci” daju pohvalu na odlicno savladanom jeziku, to prerasta u ravnodusnost ili cak pocinje da iritira. I pored toga sto si ucinio sve kako se nebi osjecao strancem, zakljucujes kako ces to, ipak, uvijek biti i ostati pa neznam koliko puta njihovim drzavljaninom bio. Neko bi rekao, to je vrijeme kad racionalno ustupa mjesto iracionalnom. Ja se ne bih sa tom konstatacijom potpuno slozio ali bih dodao da je to zasigurno vrijeme kada se mi na “strani” okrecemo opet sami sebi i prolazimo svojevrsnu katarzu koja se zavrsava otreznjenjem od “Zapada”.
Naravno da svi koji prodju ovu katarzu (ukljucujuci i mene) ne pakuju odmah kofere i kupuju karte u jednom smjeru u pravcu Srbije. To bi bilo za olako zakljuciti. Stecena sigurnost se nenapusta na precac. Svako od nas ima svoje razloge zbog cega to (jos) ne cini ili nikad nece uciniti. Hocu samo da kazem da vecina nas na ovaj ili onaj nacin koketira sa mislju o povratku, a ocigledno ima dosta onih koji izmedju ostalih motivisani i ovim razlogom cine korak dalje i vracaju se u Srbiju.
Sigurno je da za mnoge od nas prije ili kasnije dodje vrijeme kada je biti “medju svojim narodom”, makar dio tog naroda bio i prost i radikalan, a drustvo daleko od idealnog, postaje vaznije od “lagodnosti zivota” koje pruza Zapad. Naravno, ne po svaku cijenu (elementarni uslovi moraju da postoje), ali po znatno snizenim kriterijumima..
Vjerovatno je ovaj rezon tesko objasniti nekom ko nije zivio na strani, ali eto ja sam to barem pokusao. Sto se mene tice, pitanje nije da li cu se vratititi nego kako i kada?

Vratice se rode.

Ne znam ko se vraca, ali meni je troje drugara otislo u poslednjih 6 meseci, a sad planira i jedna drugarica. Ako u veselim devedesetim...

Tim ljudima sto zavrsavaju takve fakultete bice dobro gde god da zive u svetu. Za ostale prosecne ljude ostaje samo da zive i rade i dalje u inostranstvu, jer ovde nemaju nikakve perspektive.

Problem je sto ljudi misle da je jedinina razlika izmedju Srbije i razvijenih zemljalja u velicini plate.

Moj je utisak da se i od malog broja ljudi koji su se vratili vecina ubrzo razocarala i pokusala ponovo da ode. Do sada je, cini mi se, tako bilo, a radovalo bi me da je sada nesto drugacije.
Kada bi protok ljudi bio slobodan onda bi sigurno veci broj ljudi vratio makar na godinu dve da ponovo proba da zivi kod nas (naravno i da ode) ali za sada je povratak za mnoge preveliki rizik jer posle mozes da se namucis da se ponovo iskobeljas (cak i turisticki da odes nazad u svet moze da bude problem a da ne govorim ko zeli ponovo da prolazi kroz procedure studentskih ili radnih viza, da ponovo juri silne garancije poslodavca na nevidjeno itd.

Od 1991. godine vise od 50 mojih prijatelja je napustilo zemlju. Niko se od njih nije vratio, niti namerava.

Imam sedmoro drugara koji su trenutno van Srbije (svi sa diplomama), niko od njih ne govori o povratku... Mozda jednog dana...

kakvi optimisti!

Uvek ima naivčina koje nasednu na ko zna kakve priče, onih koji iz porodičnih i drugih razloga *moraju* da se vrate iako to ne žele i onih koji ne uspevaju da se uklope i prilagode novoj sredini, pa im se čini da će se povratkom u Srbiju otarasiti svih svojih razočarenja i frustracija. Takvi se najčešće vrlo brzo posle povratka otrezne i gorko pokaju. Trebalo bi i njih obuhvatiti statistikom da bi slika bila realnija.
Osim toga, kao što je već napomenuto, treba detaljnije pogledati strukturu i kvalifikacije onih koji su se vratili.
Ali kako god bilo, ni u kom slučaju se ne može govoriti o nekakvom "talasu povratka" ...

Prosto cu vam i plasticno opisati. Ja sam generacija '80, maturirali smo '99 u Beogradu. Od nas 32 iz razreda iz srednje skole nas 14 je jos u Srbiji. Ali u pravom smislu reci od Aljaske (ima jedan tamo) do Australije.

Nesumnjivo je da kod mnogih koji su van postoji zelja da se vrate, ali ovi navedeni primeri nisu nimalo ilustrativni. Hajde navedite primer nekoga ko se vratio bez da je vec imao obezbedjen posao u nekoj stranoj firmi ili da nije imao kontakte u Srbiji koji mu omogucuju da ne gazi po blatu u kojem se nalazi veliki deo naseg stanovnistva. Istina je da postoje u Srbiji neke sanse da se razvije biznis, idemo ka EU, ali te sanse ipak cuvaju za sebe, svoju decu i prijatelje, politicari i tajkuni. Ostatku populacije preostaje da im se pridruzi, ili da ode. Inace i moje je iskustvo da i dalje mladi i perspektivni ljudi u mnogo vecoj meri napustaju Srbiju nego sto se u nju vracaju.

Ako čovek stekne visoko obrazovanje u inostranstvu, normalno je da tamo i ostane. Tačno je da su zarade na zapadu velike i da su troškovi visoki, ali mislim da je to bolje nego da su zarade male a troškovi visoki. Zalud priča da se naši ljudi vraćaju u zemlju. Oni koji su otišli, nemaju potrebe da se vrate. Oni koji se vrate, uzalud su išli...mislim..biti diplomac Jejl univerziteta, a raditi u Srbiji je kao kad bi Stiv Džobs, Bil Gejts ili neko sličan..zbog prijatelja, odlučio da vozi polovnog fiću..što je mnogo, mnogo je..nemojmo se z..

Pojedinci se vraćaju da pomognu razvoj demokratije i privredu Srbije???? Ostavljaju plate od preko 2.000€? Ili su možda prali sudove tamo? Zdravom razumu je ovo drugo bliže
Da nije smešno bilo bi tužno.

"A mozgovi svi pale odavde da se ne vrate, dugo bili visak, a sad ih satro trebate."

Iz Notingema nema ko se ne bi vratio...

Da, da, kako da ne...
Pa normalno da se vracaju, jer ce sa debelim kapitalom, koji su stekli, na tom zapadu "tamo gde se mnogo radi" (a gde bi ja rado da odem sa svojom porodicom) u ovom korumpiranom drustvu moci da zarade jos vise para.
Jer ovde i dalje vazi ona stara...para vrti di burgija nece...

Sigurno, jos kad' cuju rezultate u borbi protiv korupcije, nagrnuce ovamo!

Nakon sto sam se u Srbiji prijavio na 85 radnih mesta, i nikada nisam ni na intervju pozvan, bez obzira na sve silne specijalizacije i druge treninge koje sam zavrsio, plus dosta godina iskustva sam odlucio konkurisati u jednu firmu u EU, gde jesam primljen, i sada sam i radnu dozvolu dobio pre koji dan.
Meni je zaista nejasno kako su ti ljudi uspeli naci posao, ili su imali dobru vezu pa se sve lako "resilo"?

Na jednom mestu su mi rekli da sam "overeducated", i dodali da je to radno mesto ionako rezervisano za stranackog kadra. Ja sam iz celog mog drustva zadnji koji je jos u Srbiji, a uskoro idem i ja.

Meni se vest ucinila kao da oni ne govore u istoj zemlji u kojoj se i ja jos uvek nalazim.

Evo ovde u firmi u Beogradu ima nas 20-ak programera i svi planiraju da odu, niko ne vidi svoju buducnost ovde mada smo (za nase uslove) dobro placeni.

Moj brat i sestra su u Canadi, ja sam u proceduri i cim dobijem vizu idem sa porodicom.

Znam da ce ovde biti bolje za 20 godina i da ce se za 30 godina ziveti sasvim pristojno ali ja to ne mogu da cekam, imam dete od 3 godine...

Neka se vracaju, evo kod mene u firmi imace posao za 500 - 700 evra, stalno otvoren konkurs...

Nemojte da zaboravite da mi u Srbiji ne umemo da cenimo i postujemo znanje.Svi nasi veliki naucnici,ljudi su se dokazali u inostranstvu i njih su itekako cenili svuda u svetu samo u Srbiji NE.Navikli smo da se razbacujemo sa pametnim mozgovima i to i dalje radimo.Sve cemo da nadoknadimo brzo ali ovaj katasrofalan odliv mozgova u veoma dalekoj buducnosti mozda

Svaka "vest" ovog tipa zaziva iste komentare, vec je dosadno i potpuno izlisno trositi vreme na pisanje i citanje istih.

Vratio se Vlade Divac, Duda Ivkovic, Svetislav Pesic, Dragoslav Stepanovic...Sergej Trifunovic.....

Dve su stvari najbitnije za povratak emigracije. Dobra zarada i stabilni uslovi zivota. Ovaj prvi se za mnoge od nas koji imaju obrazovanje i iskustvo i moze ostvariti, ali ovaj drugi ne. Ovde, u danasnjim vestima ima naslov o problemu korupcije i kriminala u Srbiji za koji svako u dijaspori zna i bio bi jako naivan ako zaista naseda na "afirmativne" tekstove o povratku. Za mene licno nesigurnost je osnovni razlog sto ne razmisljam o povratku a iste komentare cujem i u lokalnoj zajednici nase imigracije.

Pricaju o pvratnickom talasu kao da je u najmanju ruku u pitanju cunami. A ono talas kao kad bacite kamicak u vodu.

Ja se vracam samo za godisnji odmor i na kraju u sanduku. Broj komentara mi ukazuje da vas vise cita emigracija nego domaca publika. Sto se teksta tice, tacno je da se poneko i vrati, ali je to mali broj ljudi. Valja pomenuti da vecina povratnika dolazi sa stranim pasosima u dzepu, mnogim potencijalnim beneficijama, i pre svega mogucnoscu da odu nazad u svet kada god im se prohte. Meni je ovde plata preko 4 soma evra, ali mogu razumeti ideju da neko sa 2-3 somica mesecno ima tamo slican zivotni stil kao ja, pogotovo ako ima i strano drzavljanstvo. Doduse, valja onda i zenu uposliti negde slicno, naci deci dobru skolu, nije to bas sve tako prosto...

primeri koje ste naveli nisu uopste reprezentativni, a i ne predstavljaju pravo stanje stvari.
navodite kao primer coveka koji je zavrsio Yale, koji je extra cenjen u celom svetu, koga je tesko upisati, finansirati i sl. tesko je dobiti stipendiju, pa je vrlo moguce da je decko iz imucne porodice. gde se zaposlio taj momak? da nije mozda u magnohromu iz kraljeva, fap-u iz priboja? ne on se zaposlio u stranom predstavnistvu.
pa naravno. nema bolje zemlje za zivot od srbije, ali ako imas mesecna primanja 3-4,000 evra. onda se moze mnogo, a i medju svojima si.
uglavnom se vracaju mamini i tatini sinovi koje ovde ceka nesto, ili oni kojima je nostalgija jaca od razuma...
problem emigracije je u prosecnim ljudima, koji rade tamo prosecne poslove, a zive kao oni koji ovde imaju vec spomenute pare. i takvi se vracaju (npr. moja drugarica sa porodicom), ali je takvih malo i svakako ne mogu da budu osnova za neki trend.

Mojoj porodici i meni trenutno ni u ludilu ne pada na pamet da se vratim u ovakvu Srbiju. A da ce biti u skorije vreme drugacija, u to isto ne verujemo, tako da...hvala lepo.

Davne '87 sam gledajuci u izlog jedne beogradske piljare nadomak zeleznicke stanice ustanovio da sa mojom mesecnom inzenjerskom platom mogu da kupim celu kutiju ananasa. Onda sam izracunao da, izrazeno u ananasu, ne zaradjujem vise od egzoticnog gospodina sa suknjicom od lisca, sa oboda amazonske prasume. Sledece godine sam bio u Australiji. Ne znam kave su sada cene ananasa tamo. Ovde u Melburnu vise nikad nisam imao volju za njim.

Progamer, 10 godina samo to radim.
Kakav talas povratnika, pa mi imamo veliki manjak programera, uskoro cemo morati da uvozimo programere iz Indije, Bugarske...

Ovi stalno pricaju istu pricu, i beze od realnosti. Realnost je da se mali broj ljudi vraca. Ja sam jedan od tog malog broja ljudi. Vratio sam se pre par godina. Pun entuzijazma. Pokusao da pokrenem biznis (na zalost, uvoz/prodaja, jer niko nije hteo da plati znanje/iskustvo, u ovoj drzavi). Tada sam shvatio da ja moram platiti carinu + porez, dok neki (doticni je bio blizak sa tadasnjim 'domacinskim' ministrom) nisu morali placati ni carinu ni porez, i mrtvi-ladni su prodavali stvar za kes, bez racuna, itd. Prijave nisu urodile plodom, njemu niko nista nije smeo. I tako, zatvorio sam firmu, jer je tesko boriti se protiv takve nelojalne konkurencije.
Potom sam pokusao naci posao u ovoj rupi. Poslao nekih 50 CV-a na razne adrese (velike firme i slicno), nisam dobio nijedan odgovor. Potom sam preko nekih licnih kontakta dobio uveravanja da ce me "uglaviti negde, ako njihovi dobiju vlast na izborima". Mislim da je time sve receno - sve sto treba da se zna o ovoj drzavi.
Gadi mi se rodjena drzava, ja opet idem napolje, jer ovde ne mogu ni posao naci (verovatno sam "nesposoban", jel'?), a napolju nemam takvih problema. Ovde nema buducnosti za ljude koje interesuje normalan zivot i rad, koji nisu politicki angazovani, i koji nemaju kumova/rodjaka/komsija na "vaznim" mestima.

Jos nisam nigde ni otisla iako stalno razmisljam o tome jer zavrsavam internacionalni fakultet. Ali ako mi se ovde otvore mogucnosti kakve se nude na zapadu sto se tice zaposljavanja (a ima ih dosta) rado cu ostati ovde. Problem je u tome sto ja ne vidim da se mnogo radi na pomaku iz praznih prica da se ljudima obezbede uslovi za posten zivot i rad. Nezaposlenost je velika a tek poslednjih godina se popularizuje otvaranje sopstvenih biznisa. Da ne kazem kroz koje sve teskoce verovatno prolazi svako ko bi samo da zivi od svog posla i rada. Neka ova i svaka sledeca vlada poradi na pravim uslovima za otvaranje novih radnih mesta i nema problema. Drugi je problem u kojoj zemlji neko hoce da zivi i da li mu je muka da ga neko polupismen maltretira pa jos za male pare.

Ziveo sam u Torontu sa familijom 13 godina, zavrsio sam ETF, imao dobar posao, udobno mesto za stanovanje, sve kako treba, ali sam se vratio sa porodicom u Bgd, i ne kajem se. U Torontu je sve bolje (standard, plata, automobili, ljubazni ljudi, ...) ali je nekako dosadno, nista me tangira, ni dobro ni lose sto se dogodi u tom gradu i u toj zemlji. I dalje volim Toronto, i nisam zatvorio vrata za sobom kao ni pre 14 godina kad sam odalzio, ali za sada nameravam da ostanem u Srbiji i da nastavim da spajam dva dobra iz dva sveta. Naravno da se nisam vratio u staru firmu da radim za 300 evra, ali takve firme i izumiru, zar ne. Nas imigrante mogu podeliti u tri grupe. Oni koji su otisli i zaboravili odakle su, oni su uglavnom vrlo srecni (30%), otisli a stalno se osvrcu nazad, citaju B92 tri puta dnevno, pljuju po svemu u novoj domovini cim im se nesto i najmajne ne svidi, pljuju po Srbiji da bi sebi opravadali svoj odlazak iako ih niko nizasta ne krivi i vratice se samo da ih sahrane ovde (60%, prilicno nesrecni ljudi), 10% koji smo se vratili, ili idu tamo-ovamo ,...Nisam nezadovoljan svojim bivstvovanjem, dokle god ostanem sirokog vidika.
Ako razmislajte o iseljavanji ili vracanju, vidite u kojoj grupi pripadate, ali nikako ne ocekujte da cete pobeci iz svoje koze i da ce vam neko ili neka vlast namestiti sve potaman.

Veruje se da je Srbiju napustilo mnogo vise visokoskolaca. U zemlju se vracaju samo oni koji nisu sami pripremali ispite vec su na neki nacin kupili-dobili diplome. Takvih ima i sada. Kada dobiju posao za koji nisu kvalifikovani onda nemaju drugog izlaza vec da se vrate u zemlju i da pokusaju da rade politiku koja im je diplome dala.

Evo, trčim da se vratim, al' sve se nešto saplićem ...

Evo citam danasnje naslove ostalih vesti na ovom sajtu: Korupcija i dalje problem u Srbiji, Smrzavanje u ucionicama, Osuda napada na gej festival, Impulsi skuplji od Nove godine, Bez smanjivanja vojske Srbije. Pa ko je lud da se vrati?

Od pocetka devedesetih je proslo gotovo dve decenije. Za to vreme ljudi koji su tada napustili zemlju su stvorili porodice, dobili ili odgajili decu, postigli nesto u karijeri i ustedeli odredjenu kolicinu para. Sada jedan deo emigrantskog talasa devedesetih, sada vec u srednjim godinama, se polako vraca u zemlju i to je cinjenica. Jednostavno, njihova situacija i pogled na stanje u Srbiji su veoma drugaciji od ljudi koji tek planiraju da emigriraju, koji su uglavnom mladji i sem svog znanja nemaju nista vise...

E. mislim, stvarno - pa sad na svaka dva dana citamo egzaltirane izjave nasih zvanicnika u stilu "vratite se, dragi nasi, u nasem raju samo jos vi nedostajete". Zar onima koji to rade nije jasno da ce za peljusanje visokoobrazvane dijaspore ipak morati dobro da se pomuce i smisle nesto mnogo originalnije od "ho-ruk" patriotizma?

Od kad "talas" cine 3 osobe kao primer??
Dragi ljudi, zar vama dve vesti kao ona o korupciji u Srbiji i ova o povratnicima deluju logicno jedna sa drugom?
Zar neko zaista ima zelju da se vrati u zemlju koja ima toliki stepen korupcije? A pritom joj to nije jedini problem!

Pre neki dan diskutujem sa drugaricom iz Beograda na slicnu temu. Nesto smo komentarisale cene u Srbiji. I kaze ona meni: "Nije ovde tako lose, ima dosta kanala i nacina da se snadjes".
E rekoh, to i jeste glavni problem - ja ne zelim da mi zivot bude snalazenje! Dosta sam se snalazila, ja hocu zivot da zivim!
I zato ne razmisljam da se uskoro vratim.

Vratice se onaj ko voli Srbiju. Ko ne mari, nece se vratiti a ako je u Srbiji, otici ce napolje.

Ako je zemlja u stabilnom stanju (ne vode se ratovi) savim mi je svejedno gde ću živeti. Bilo to Srbija bilo neka druga...
S' vremena na vrema, kada razmišljam da odem iz Srbije, to je zbog primitivnosti i sebičnosti njenih građana, zbog mržnje koju osećaju prema manjinama.
Kao homoseksualac, muka mi je da slušam sa svih strana pretnje kako se homoseksualcima nikada neće dopustiti osnovna društvena prava (npr. na brak) i da će se pre Srbija cela zapaliti ako treba, ali ekstremisti i klero-fašisti ni crkva to neće dozvoliti. Neverovatno kakav je ovo oblik devijacije.
Muka mi je, muka mi je, muka...

Bilo bi nas i vise ali nepada mi napamet da prvo sluzim vojsku 9 meseci za platu od $20 mesecno, kada ovde to zaradim za sat. da nije te vojske razmislio bih

Ma super, neka se vrate ... a ja bas razmisljam o odlasku. Vidim da svi navode primanja kao osnovni razlog, ali ja i ovde imam dobru platu. Ono sto mene muci je mentalitet ljudi na koje moram da naletim kad izadjem iz svoje kuce. Ne mogu da se ulizujem salterskim sluzbenicima da bi ih umolio da rade svoj posao, ne mogu da branim kriminalce zato sto su Srbi, ne mogu vise da anticipiram koja budala ce koji sledeci suludi potez da napravi u saobracaju, ne mogu da slusam nevaspitane i zle ljude ...
Sve u svemu ... nije ovo vise zemlja u kojoj sam rodjen i ovaj narod nije ni nalik onome sa kojim sam odrastao, a nikada nisam ziveo van Beograda (ako izuzmemo letovanja i poslovne puteve u inostranstvo ... i na moju veliku zalost - JNA).

Ja vec pet godina zivim u inostranstvu(Engleska). Radim kao lekar i meni je fino. U Srbiju volim da dodjem i uvek se lepo provedem. Ne razmisljam o povratku jos jer sam se nekako navikla na 'sigurnost' (sta god to znacilo).

Citajuci clanak, setih se Ljubivoja Rsumovica, i "fazona i fora", pa cu reci "dobra fora!". A sad malo politicke pozadine, vidim ovde se pominju neki "multi-kulti" likovi. Prvo neki Makedonac ili Bugarin, pa onda Persijanac, i na kraju Lazar pa jos Krstic...jos i djak generacije...I ja bih se rado vratio, porodica, prijatelji, svetlo zelena travica doma mog. Ali kad sam gledao secu prsta Srdjanu Todorovicu (rode), ili Cvijanovica sa Batom (tranzicija) ispred ambasada, presela mi Srbija. E zato treba otici, napraviti odstupnicu iz Geta, pa doci dole mozda da radis, na odmor, ili u penziju, cak i na duplu ako si u obe drzave placao porez! Koliko znam dvojno drzavljanstvo nije protivzakonito u Srbiji. Zivela mi!

Evo ja sam se vratila u Beograd, s tim da sam ovde dobila toliko dobru ponudu da je bilo nemoguce odbiti je, i sta da vam kazem, najvise se druzim s ljudima koji su isto ziveli negde pa se vratili, najbolje komuniciramo, jer nit' smo tamo nit' ovamo, ali nema savrseno, svuda nesto fali, tako da treba odrediti prioritete i delovati u skladu s tim.

Punim 18 godina u Kanadi. Integracija u ovaj sistem je bila dosta naporna ali se isplatila. Zadnjih godina provodim dosta vremena u Srbiji, u proputovanju ili ti rekreativnim posetama. Ozbiljno sam razmisljao o povratku, cak sam i radio par meseci za jednu od jacih firmi u Srbiji, jer kako mi mnogi rekose, stvari idu nabolje. Verujte mi da za sada nema ekonomskog razloga da se jedan iskusan inzenjer vrati u Srbiju a da ima inzenjerski posao na zapadu.
Kada inzinjeri iz Srbije budu mogli sebi i porodici priustiti rekreativnu posetu Kanadi da bi usput "osmotrili" mogucnosti za zaposljavanje i unapredjenje, onda ce biti prilika i za obrnuto. Zato se pitam koji su pravi motivi ljudi koji se vracaju..ekonomski verovatno nisu.

Mnogo godina kasnije od nostalgije za rodnim krajem ostaje samo "zal za mlados" koja je prisutna kod manje vise svih ne vise tako mladih ljudksih bica. Niko ne moze da se vrati u vreme i prostor svoje mladosti jer oni vise odavno ne postoje. Odlazak ne pogorsava situaciju u tom smislu. Neki to shvate tek kad se vrate.

Ja sam ne-hriscanin, i vraticu se ja, vraticu se, samo kada u Srbiji ne bude bilo vise ovakvih vesti:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=24&nav_category=12&nav_id=320326
Nije sve u parama i vecoj plati.