Srpski "lov na naciste"

Naime, prema pisanju "Blica", Srbija će tražiti izručenje Milivoja Ašnera odgovornog za masovna ubistva Jevreja, Srba i Roma u Slavonskoj Požegi. U Tužilaštvu je za B92 potvrđeno da je počelo prikupljanje dokaza u tom slučaju kako bi mogla da se pokrene istraga i zatraži suđenje u Srbiji.

Tužilaštvo istovremeno intenzivno prikuplja informacije vezane za slučaj Petera Egnera osumnjičenog da je kao pripadnik Gestapoa učestvovao u zločinima počinjenim u logoru Staro Sajmište u Beogradu.

Milivoj Ašner bio je šef policije u Slavonskoj Požegi u vreme NDH, a iako odgovoran za monstuozne zločine i danas živi slobodno u Austriji. Njegovo izručenje tražila je Hrvatska još 2005, ali je Austrija odgovorila da je previše bolestan da bi izdržao suđenje.

Ašner je početkom juna ove godine fotografisan kako iz čašu piva prati utakmicu Hrvatske reprezentacije na Evropskom Šampionatu u fudbalu. Posle negativnog odgovora Austrije u odnosu na Hrvatsku, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine napiosalo je nekoliko zahteva u vezi sa ovim slučajem i počelo rad na prikupljenju dokaza:

"Naša intencija je da jednostavno prikupimo dokaze i da sprovedemo istragu i da uputimo zahtev Ministarstvu pravde Srbije kako bi se tražilo izručenje Ašnera. Pre svega, važna je poruka koju želimo da time da pošaljemo a to je da ni jedan zločin ne zastareva, pogotovo ne ratni zločin", kaže Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine.

Dokaze o Ašneru predao je Efraim Zurof, predsednik Centra Simon Vizental, prvo hrvatskim a potom i srpskim vlastima. Prema pisanju "Blica", odluci da se postupak pokrene u Beogradu i zatraži izručenje ovog naciste Srbiji usledila je nakon saradnje Ministarstva pravde i Tužilaštva za ratne zločine Srbije sa Zurofom.

Ministarka Snežana Malović kaže za B92 da ratni zločini ne zastarevaju i da će mministartsvo u ovimm slučajevima postupati hitno.

"Upravo zbog važnosti teme Ministarstvo pravde je upuitilo pismo gospodinu Zurofu gde je izrazilo spremnost za posredovanjem i organozovanjem sastanka kome će prisustvovati predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Ministarstva pravde i svakako organizacije koju gospodin Zurof predvodi", kaže Snežana Malović, ministarka pravde.

Po završetku Drugog svetskog rata Ujedinjene nacije donele su odluku da ratni zločini ne zastarevaju nikada, pa je tako i posle više od pola veka moguće suditi počiniocima. Mnogi su izbegli ruku pravde a među njima je i Peter Egner, pripadnik Gestapoa u logoru na beogradskom Starom Sajmištu, gde su ubijene hiljade Jevreja, Roma i Srba.

U prvoj izjavi za beogradske medije, Egner je rekao da nije počinio nikakve zločine i da se ne kaje što je, kao folksdojčer, bio pripadnik nemačke vojske. U izjavi Blicu, Egner kaže da je pre nepuna dva meseca bio u Srbiji, a nekoliko sati i u Beogradu.

"Moji preci su sahranjeni u groblju u Crvenki i ja sam sa grupom Nemaca došao u posetu. Zajedno sa bratom i sestrom sam se poklonio svojim precima, jer nisam zaboravio odakle potičem. Nikada nikoga nisam povredio u svom Beogardu. Imate moju reč", kaže Egner.

U zahtevu američkih vlasti kojim se traži oduzimanje državljanstva SAD Egneru piše da je njegova jedinica odgovorna za smrt više od 11.000 ljudi. Posle Drugog svetskog rata organizovana su suđenja nacistima, ali veliki broj zahteva jugoslovenskih vlasti za izručenjem saveznici nisu ispoštovali, kaže istoričar Milan Koljanin koji je napisao knjigu o logoru na Starom Sajmištu.

"Prema toj statistici, od blizu 3.000 zahteva koje je Jugoslavija uputila savezničkim snagama samo 164 su ispunjena - to već dovoljno govori o tome koliko je u to vreme Zapad sprovodio jednu restriktivnu politiku isporučivanja i ovaj slučaj je jedan od takvih“, kaže Koljanin.

Suđenje za zločine na Sajmištu održano je 60-ih u Nemačkoj. Tada je komandant logora osuđen na samo 2,5 godine zatvora, dok je njegov pomoćnik Edgar Enger poznat kao "Dželat"“, oslobođen. Mnogi nacisti su posle rata uspeli da pobegnu, a izbijanje hladnog rata pomoglo je da većina njih nikada ne bude pronađena, objašnjava Koljanin.

"Onda su mnogi od ratnih zločinaca pobegli pokazalo se kasnije sa znanjem zapadnih obaveštajnih službi a tehnički deo posla obavljala je rimokatolička crkva odnosno vatikan. Tako su mnogi pobegli u Južnu Ameriku, jedn deo i u Severenu a deo i u Kanadu", kaže Koljanin.

Tako je prošle nedelje jedan od najtraženih nacista Aribert Hajm, zloglasni lekar iz Mathauzena koji je vršio eksperimente nad logorašima, viđen u Južnoj Americi.

Nova lekarska ispitivanja Ašnera

Austrijske vlasti naložile su nova lekarska i psihijatrijska ispitivanja kako bi se utvrdilo da li zdravstveno stanje osumnjičenog naciste, Milivoja Ašnera, dozvoljava da bude izručen Hrvatskoj radi suđenja zbog zločina tokom Drugog svetskog rata, javlja Beta.

Tužilac austrijske južne pokrajine Koruška izrazio je danas nadu da će novim procenama 95-godišnjeg Ašnera biti uklonjene preostale sumnje po pitanju njegovog zdravstvenog stanja.

Hrvatska traži od Austrije da izruči Ašnera, šefa ustaške policije koji se tereti za ratne zločine počinjenje tokom Drugog svetskog rata nad Srbima, Jevrejima i Romima na području Požege u Slavoniji.

Ašner negira te optužbe i tvrdi da nikada nije bio član ustaškog pokreta već samo običan činovnik.

Austrija je do sada odbijala da Ašnera izruči Hrvatskoj zato što su lekari procenili da on ne može da prati suđenje i da boluje od demencije. Međutim, kritike na račun vlasti u Beču ponovo su se pojavile nakon što je Ašner prošlog meseca viđen na fudbalskoj utakmici Evropskog prvenstva.