Nemačka: Odlaganje "Lisabona“

U gornjem i donjem domu nemačkog parlamenta odobrena je odluka o usvajanju Lisabonskog ugovora, ali se još čeka potpis predsednika kako bi odluka parlamenta mogla da bude formalno ratifikovana.

Za dokument, čiji su sadržaj u oktobru prošle godine posle dugogodišnjeg sporenja usvojili šefovi država EU, glasali su poslanici vladajućih stranaka, Hrišćansko-demokratske unije i Socijaldemokratske partije Nemačke. Sa Lisabonskim ugovorom, koji se usvaja umesto ustava EU, propalog zbog neuspešnih referenduma u Francuskoj i Holandiji, saglasni su bili i opozicioni zeleni i liberali, dok je protiv ugovora bila samo levica.

Lisabonski ugovor, koji bi trebalo da usvoji svih 27 članica EU, ranije ovog meseca naišao je na prepreku kada su ga irski glasači odbacili na referendumu.

Iako u Nemačkoj postoji velika podrška tom ugovoru, bavarski političar Konzervativne stranke Peter Gauveler, kao i pripadnici levice, uložili su molbu Ustavnom sudu jer, kako su rekli, "ugovor nije kompatibilan sa nemačkim demokratskim principima".

Ustavni sud trebalo bi da donese odluku na jesen, a neki eksperti smatraju da će ga proglasiti neustavnim. Lisabonski ugovor, između ostalog, predviđa uvođenje funkcija predsednika Evropskog saveta s dužim mandatom i šefa diplomatije Unije.

Kačinjski odbija da potpiše Lisabonski ugovor

Predsednik Poljske Leh Kačinjski izjavio je da ne želi da potpiše Lisabonski ugovor o reformi Evropske unije dok Irska, koja je sporazum odbila, ne promeni mišljenje.

Neočekivano jasno odbijanje da svojim potpisom završi proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma u Poljskoj, pošto ga je već usvojio poljski parlament, Kačinjski je u intervjuu listu "Djenjik" objasnio potrebom da se u EU očuva princip konsenzusa i dogovora bez pritisaka.

"Obavezuje princip konsenzusa. Lisabonski ugovor, a danas da kažem radije - projekt Lisabonskog ugovora - zadržao je taj princip, iako u manjoj meri. Ukoliko se taj princip konsenzusa jednom pogazi, neće ga više biti nikada", rekao je Kačinjski odbijajući pritisak EU na Irsku da ipak prihvati Ugovor.

"Ratifikacija je sada bespredmetna. Ugovora nema, ali Unija postoji", rekao je Kačinjski i podsetio da se o tome da EU neće moći da funkcioniše, govorilo i u vreme kraha prethodnog, evropskog ustavnog sporazuma, koji su odbile Holandija i Francuska, a EU je ipak nastavila da normalno funkcioniše.

Francuska preuzela predsedavanje EU

Dimitrij Rupel (Fonet)

Iako je Francuska formalno od ponoći predsedavajuća EU, slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel predao je simbolično predsedavanje EU francuskom šefu diplomatije Bernaru Kušneru već u ponedeljak po podne.

U ponoć je slična svečanost obavljena pod Ajfelovom kulom u Parizu. A na Trgu Evrope u Novoj Gorici Rupel se tom prilikom Kušneru zahvalio za svu pomoć koju je Francuska dala Sloveniji tokom njenog predsedavanja, pre svega svojom jakom diplomatskom mrežom.

Francuska je, naime, Sloveniji besplatno dala na raspolaganje 108 svojih diplomatskih predstavništava u državama gde Slovenija nije imala svojih.

"Sve vreme smo mogli da računamo i na diskretnu, ali važnu podršku vaše diplomatije, što je sigurno doprinelo uspehu našeg predsedavanja", rekao je Rupel Bernaru Kušneru.

Tom prilikom Rupel je Kušneru rekao i da se tokom slovenačkog predsedavanja EU desilo puno stvari, ali da on želi da nekoliko reči posveti "onome što mu je posebno pri srcu", budućnosti zapadnog Balkana.

Rupel je budućnost zapadnog Balkana "položio Kušneru na srce", dodavši da zna da Kušner dobro poznaje zapadni Balkan i da je sa njim povezao važan deo svog života.

"Mislim da mogu da kažem da nas od kraja jugoslovenske krize deli samo još nekoliko malih koraka. Dugujemo ih pre svega ljudima koji tamo žive. Imaju pravo na život koji imamo mi u EU. Rušenje zidova, otvaranje vrata i prozora prilika je bila i biće politika EU", rekao je Rupel.

Francuski šef diplomatije je tom prilikom rekao da za njega nema malih i velikih država, dodavši da činjenica da je Slovenija prva nova država EU koja je predsedavala EU ima simbolički značaj, kao i da Slovenija može da bude ponosna na taj posao koji je obavila "u jako teškim vremenima".