Kosovo: Od podele do konfederacije

Volfgang Išinger je nagovestio dve promene dosadašnje politike prema Kosovu, javlja BBC i objašnjava da je i teritorijalna podela Kosova prihvatljiva ako se Beograd i Priština tako dogovore, a i da bi približavanje i Srbije i Kosova Evropskoj uniji moglo da zavisi od njihove sposobnosti da postignu kompromis.

Predsednik projekta za jugoistočnu Evropu u vašingtonskom Centru "Vudro Vilson" Džon Sitilides ocenio je za BBC da "uočava duboku frustraciju 'trojke', ali i Evropske unije i Ujedinjenih nacija, zbog nerešenog kosovskog pitanja" i posebno zbog naizgled nepomirljivih stavova Beograda i Prištine.

Ocenjujući da je "svima u interesu diplomatsko rešenje, a ne rešenje iznuđeno nasiljem ili pretnjom nasilja", on je izneo uverenje da je sada naglasak stavljen na ispitivanje svih mogućih opcija i scenarija, bez ikakvih preduslova ili unapred određenog konačnog rešenja.

Na opasku da se do sada o teritorijalnoj podeli govorilo, i govori, kao o najgorem mogućem rešenju zbog mogućih implikacija po budućnost Makedonije i Bosne, Džon Sitilides je uzvratio ocenom da on na to gleda sa sasvim suprotnog stanovišta.

"Svako ko podržava nezavisno Kosovo istovremeno podržava komadanje Srbije. Ako je komadanje Srbije prihvatljivo, zašto ne otići korak dalje i podeliti Kosovo kako bi se došlo do rešenja koje je prihvatljivije Beogradu", rekao je on.

"Istovremeno, međutim, verujem da je američkoj administraciji, bar u ovom trenutku, veoma teško da učini bilo šta što bi je udaljilo od Ahtisarijevog predloga i nezavisnog Kosova", rekao je Sitilides.

On je kao mudar ocenio stav Brisela da bi evropska integracija i Srbije i Kosova mogla da bude uslovljena njihovim dogovorom i dodao da je EU takav potez trebalo ranije da povuče.

"Vreme je da EU preuzme deo tereta i postane uticajan faktor pošto je ovde reč o, pre svega, evropskom problemu. Unija je ta koja će morati da živi sa ishodom tog procesa i bude prisutna u regionu kada SAD, Rusija i UN odu sa Kosova", rekao je Sitilides.

Prema njegovim rečima, Evropska unija ima pravo da postavlja kakve god uslove ona želi svakoj državi koja teži da joj se pridruži.

"Ovde od Beograda s punim pravom zahteva da reši veoma ozbiljan unutrašnji i spoljašnji problem pre nego što se učlani u Uniju. Na Srbiji je da se odluči između Kosova i Evrope, a na Briselu da bude jasan i da pomogne Srbiji da shvati da je ovo drugo u njenom interesu", kaže on.

"Naravno, fleksibilnost moraju da pokažu i kosovski Albanci, kojima Zapad mora jasno da poruči da nikakvo nasilje neće biti tolerisano. Kosovskim Albancima bi, pored toga, trebalo uskratiti bezuslovnu nezavisnost sve dok ne nauče da igraju po međunarodnim, a ne po sopstvenim pravilima", istakao je Sitilides.

Predsednik Evropskog pokreta na Kosovu Beljulj Bećaj izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je od svih mogućih varijanti rešenja konfederacija najrealnija kao osnov u traganju za rešenjem. "Ako albanska strana bude u situaciji da ne može ostvariti ono što želi, ona mora tražiti rešenje tamo gde je to moguće. Mislim da je najrealnije gledati upravo u tom pravcu", istakao je on.

Model konfederacije kao saveza nezavisnih država, prema njegovim rečima, poštuje tri principa Kontakt grupe: nema menjanja granica, nema povratka na period pre 1999. i nema spajanja s drugom državom.

Bećaj je ocenio da bi ugovor dve suverene i nezavisne države regulisao i prava albanske manjine u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa i zaštitu srpske manjine na Kosovu.

"To bi, po mom sudu, bila najbolja varijanta. Ako dođe do fizičke podele, onda bi nastao težak dug proces koji bi izazvao ogromne posledice, ne samo u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, već i u Makedoniji i Grčkoj", objasnio je on.

"Međutim, Kosovo bi prihvatilo i druga rešenja, kao što je podela Kosova. Hteli mi to da priznamo ili ne, Kosovo je danas faktički podeljeno", kaže on.

Predsednik Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda izjavio je da, iako je i u Beogradu i u Prištini bilo negativnih reakcija na ideju o konfederaciji, to ne mora da znači da do nje na kraju neće doći. "U rukavu se drže razne varijante za poslednji trenutak", kaže on.

Prema njegovim rečima, u Beogradu se razmišlja i o podeli. "Zvanični stavovi su poznati, a to je da se odbija sve, ali mislim da se, ne samo o konfederaciji, nego i o svim drugim scenarijima, i te kako razmišlja. Sve su te opcije na stolu tamo gde se strateški planiraju rešenja i isprobavaće se razne varijante", objasnio je Vejvoda.

Bivši evropski komesar za spoljnu politiku, potpredsednik Međunarodne krizne grupe Kris Paten smatra da će međunarodna zajednica na kraju priznati samostalnost Kosova. "Međunarodna zajednica takoreći nema drugog izbora nego da na kraju da Kosovu nezavisnost", naveo je Paten u autorskom članku za Delo.

Paten piše na nema "nikakvih znakova da će se stav Beograda prema Kosovu promeniti u vreme sadašnje generacije političara, bez obzira na to kakve pritiske doživljava". "Srpski političari ne mogu da izrade plan za uključenje Albanaca u srpski politički, društveni i privredni život, a ako bi to uradili, to bi značilo smrtno opasan rizik za Vladu", piše on.

Nastojanje Beograda da podeli Pokrajinu Paten naziva nastavkom politike Slobodana Miloševića, u nadi da će Albanci jednostrano proglasiti nezavisnost i tako podeliti međunarodnu zajednicu, ili pribeći nasilju, kako bi Srbi u njenim očima postati dobri, piše Paten.