Ahtisari predstavio nacrt predloga

On je u Beogradu rekao da se neće baviti pitanjem statusa dok ne podnese konačan predlog. "Savet bezbednosti treba da odluči o konačnom statusu. Ovo je samo nacrt. U svetu u kome živimo smatram da je odgovornost političara da štite svoje građane, a ako to ne rade, onda to mora učiniti međunarodna zajednica. I to je jedan od principa, a ne samo 'poštovanje suvereniteta' država", rekao je on.

"Treba videti kako je istorija slična pitanja rešavala u prošlosti", rekao je Ahtisari u Medija centru, uz opasku da nije pravnik, ali da radi sa njima i da je navikao na njihove argumentacije.

Rezime nacrta Ahtisarijevog plana, kao i detalje odredbi sa zvaničnog sajta specijalnog izaslanika UN, možete na srpskom jeziku pročitati na sajtu B92, u odeljku Dokumenti.

Kompromisni predlog

"Podneo sam predlog predsedniku Tadiću i predstavio plan za naredne nedelje. Nisam očekivao komentare, a Tadić je ponovio dobro poznati stav Srbije", rekao je on.

"Cilj rešenja je da postavi temelje budućeg Kosova, stabilno i održivo", rekao je Ahtisari u uvodnom delu obraćanja javnosti posle sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

"Ovo je kompromisni predlog rešenja, a narednih nedelja pozivamo na dalje konsultacije i spreman sam da prihvatim konstruktivne predloge. Konsultacije su važne, pozivam obe strane da iznesu stavove, posle čega finalizujem predlog koji ide na SB", rekao je glavni pregovarač UN. 

On je rekao da se nada da će konačni predlog o statusu Kosova biti završen na proleće, kao i da očekuje da će konsultacije sa Beogradom i Prištinom o njegovom predlogu za rešenje statusa Kosova početi 13. februara.

"Stavovi obe strane su čvrsti i jasni i svi ovde znamo koje su pozicije Beograda, a koje Prištine. Treba da pružimo još jednu priliku stranama i vidimo da li su spremne da učestvuju u tome. Ja i moje kolege im stojimo na raspolaganju. Predvideo sam mesec februar za to", kazao je Ahtisari.

"Rešenje predviđa posebne stavke za zaštitu nealbanaca, uključujući garantovano predstavljanje u vladi, sudstvu i skupštini, određena samouprava ide raznim sektorima, kao što je zdravstvo. Kulturna dobra su zaštićene zone da bi SPC ostala živa i prisutna", rekao je finski diplomata.

"Ovaj predlog je rezultat jednogodišnjih intenzivnih pregovora, 15 rundi direktnih pregovora. EU i NATO su uključeni u sve procese postupka i podržavaju ga", rekao je on.

Govoreći o ruskim stavovima u Kontakt-grupi, on je kazao da ne može sada detaljno da priča o konsultacijama sa Kontakt-grupom. "Na sastanku u Beču nije bilo ničeg dramatičnog. To pomalo liči na bilo koji drugi sastanak Kontakt-grupe", rekao je on.

"To je mala grupa zemalja, a imate i EU sa 27 članica u kojoj postoje različite pozicije. Važno je da bude jedinstven stav kada bude doneta konačna odluka. Ne bih da spekulišem kako će stalne članice SB reagovati, ali je dobro što je Kontakt-grupa ostala jedinstvena", kaže on.

"Bio sam među ljudima koji se zalažu da ceo region Balkana jednog dana treba da uđe u EU. Lično sam prošao kroz taj proces u Finskoj 1975. i tada sam se zalagao da moja zemlja uđe u EU. Znam kako je teško putovati i prelaziti granice, a danas se krećem po Skandinaviji bez dokumentata", rekao je Ahtisari.

"Granice su manje važno pitanje, ceo Balkan, i Srbija i Kosovo moraju da se brže ekonomski razvijaju. Proces širenja EU je od vitalne vrednosti. Jasno je da moraju da postoje dobrosusedski odnosi i bez takve perspektive bih bio zabrinut", rekao je Ahtisari.

Odbijanje i frustracije

Na pitanje da komentariše odbijanje nekih zvaničnika Srbije da danas razgovaraju sa njim, Ahtisari je odgovorio da zbog toga nije frustriran. "Ja mogu samo da iznesem predlog stranama, a ako oni ne iskoriste priliku da to komentarišu, nije moj problem", rekao je on.

"Ovaj plan je trebalo da bude predstavljen u decembru, i tada sam rekao da ću plan da predstavim posle izbora. Od 10. novembra se znalo kad ću da predložim plan. Mnoge organizacije su me u tome podržale. Što se tiče izbora, bilo da je to sad ili kasnije, čini se da će isti ljudi sedeti sa druge strane stola", kaže on.

Na pitanje da li je spreman da pregovora i sa Srpskom radikalnom strankom ako se ta stranka pojavi kao pregovarač, Ahtisari je rekao da se ne bavi time s kim će pregovarati. "Celog života se bavim pregovaranjem, mogu da odredim svoj tim, ali ne sa kim ću pregovarati. Ko god dođe, ja ću pregovarati", rekao je on.

Ahtisarija u Beogradu nije primio premijer Srbije Vojislav Koštunica jer posle izbora, kako je ranije saopšteno, Vlada nema legitimitet da donosi odluke, već obavlja samo tehničke poslove.

Zbog toga, kako je saopštio ministar za državnu upravu Zoran Lončar, Vlada juče na sednici nije ni raspravljala o dolasku Ahtisarija.

"Vlada u ovom trenutku i nema uslova da raspravlja o najvažnijem pitanju za sudbinu i teritorijalni integritet Srbije. Sa obzirom na činjenicu da su održani parlamentarni izbori, ovaj sastav vlade ne može da obavlja funkciju utvrđivanja i vođenja politike", rekao je Lončar.

Ahtisari u Prištini: Bez podele

Sedište UNMIK-a u Prištini (Beta)

Izaslanik UN ponovio je večeras u Prištini stavove Kontakt-grupe da neće biti podele Kosova i pozvao obe strane na dalje razgovore.

Ahtisari je izjavio da još uvek veruje u kompromis, ali nije isključio mogućnost da to možda ne bude postignuto, dodajući da ne može zauvek da čeka i da će na kraju dati svoj predlog Savetu bezbednosti UN.

On je takođe pozvao obe strane da dođu u Beč na dalje konsultacije. "Verujem da ću konačni predlog dati do kraja marta Savetu bezbednosti UN", izjavio je Ahtisari.

"Moram da se uzdržim od pitanja o statusu. Suviše sam dugo u ovom poslu da biste me vi novinari navukli da odgovorim na to pitanje", rekao je Ahtisari na konferenciji za novinare posle sastanka sa predstavnicima vlasti u Prištini, kojima je predao svoj predlog rešanja statusa Kosova.

On je istakao da je "plaćen da se pred novinarima oseća kao idiot zato što ne može da kaže šta je konačni status".

Odgovorajući na pitanje o dvostrukoj većini koju predlog rešenja predviđa u odlučivanju o određenim pitanjima, Ahtisarijev zamenik Alber Roan je objasnio da je "cela priča u tome da manjinske zajednice kod određenih pitanja ne budu preglasane".

Roan je takođe objasnio šta znači zaštićena zona oko srpskih crkava i manastira, kojih je planom predviđeno više od četrdeset. Prema njegovim rečima, to neće biti policijska zaštita, već zaštita da na tim mestima ne može da se gradi.

Veličina tih zona, kako je dodao, je potpuno različita i one se kreću od 15 do 20 metara u gradovima, do mnogo više prostora u nekim drugim mestima.

Glavne crte predloga čitajte u posebnoj vesti. Međunarodne reakcije i analize možete pročitati ovde.

Kosovski Srbi samo preuzeli dokument

Marti Ahtisari se u Prištini od predstavnika kosovskih Srba jedino sreo sa Oliverom Ivanovićem. Ahtisari je rekao da se u Prištini, "od dugačkog spiska srpskih predstavnika, susreo jedino sa predsednikom Srpske liste Ivanovićem".

Ivanović je za B92 objasnio da je posle konsultacija predstavnika Srba sa Kosova odlučeno da ga ne prime kao delegacija, već da on od Ahtisarija samo preuzme dokument i zatim ga prosledi i ostalim srpskim predstavnicima.

"Ono što je prvi utisak je da je to jedan uopšteni dokument, koji se svakako može tumačiti na različite načine. Mislim da kao takav ne bi smeo pred Savet bezbednosti, prosto jer bi ostavio mogućnost zloupotrebe", smatra Ivanović.

"Ono što se očekuje jeste da naš pregovarački tim što pre proanalizira ovaj tekst i da napravi konstruktivne primedbe, ali istovremeno smatram veoma važnim da se formira Vlada i da ta Vlada preuzme tok pregovora, jer će pregovora sigurno biti", kaže on.

Pregovori ili konsultacije

Iako Marti htisari nije pominjao nove direktne pregovore Beograda i Prištine, već samo konsultacije obe strane s njim, predstavnik Evropske komisije za Kosovo Leopold Morer najavio je da će se konsultacije dve stane održati od 12. do 23. februara u Beču.

Morer tvrdi da će bilateralni razgovori Beograda i Prištine biti nastavljeni 12. februara, kada će Marti Ahtisari ponovo predstaviti svoj predlog rešenja statusa Kosova, i da će trajati do 23. februara.

Nakon toga sledi period razmatranja do 2. marta, kada će biti održan i poslednji sastanak, rekao je Morer.

Predlog rešenja statusa Kosova potom će, u martu, biti poslat generalnom sekretaru UN i "mi se nadamo da će u aprilu ili maju Savet bezbednosti UN doneti rezoluciju", rekao je predstavnik Evropske komisije.

On je uveren da će se Srbi, na pregovore u Beču, vratiti sa "konstruktivnim amandmanima".

Tadić primio članove Udruženja nestalih sa Kosova

Protest porodica nestalih (Fonet)

Predsednik Srbije Boris Tadić primio je danas članove Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, saopštio je predsednik tog udruženja Simo Spasić.

Spasić je rekao da su članovi tog udrženja od Tadića "tražili da Srbija stane iza njihove tragedije".

Prema njegovim rečima, Tadić je u Predsedništvu primio oko 200 članova udruženja koji su jutros organizovali protest ispred Predsednistva Srbije u vreme dolaska specijanog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

"Predsedniku smo rekli da pre određivanja statusa Kosova prioritet mora biti naša tragedija i da ne smemo dozvoliti da zločinci ostanu na slobodi", kazao je Spasić.

Predočili smo mu da je za nas nezamislivo to što u Beču nije bilo reči o kidnapovanim i nestalim i tražili smo da Srbija stane iza nas, kazao je Spasić.

Prema njegovim rečima, udruženje je od predsednika tražilo da se u parlamentu izglasa uredba koja će izjednačiti civilne i vojne žrtve, kao i da se u Beogradu podigne spomen obeležje poginulim na Kosovu.

On je pozdravio to što ih je predsedik Srbije primio, iako to nisu očekivali, i što je pojedinačno razgovarao sa svakim od njih. "Predsednik nam je rekao da je svesan naše tragedije", kazao je on.

Spasić je podsetio da su članovi udruženja organizovali protest u nameri da se sastanu sa Ahtisarijem, ali da do tog susreta nije došlo.

Spasić je rekao da je Udruženje pozvalo sve partije da im se pridruže na protestu, ali da niko nije došao. "Videli smo da smo i dalje sami", rekao je Simo Spasić.

Dimitijević: U predlogu nema atributa nezavisnosti

Direktor beogradskog Centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević ocenio je da u predlogu izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija ne postoji atribut nezavisnosti pokrajine koji bi podrazumevao "potpunu neometanu spoljnu i unutrašnju politiku".

Dimitrijević je u Poligrafu TV B92 rekao da proces pregovora o Kosovu još nije završen i da do sednice Saveta bezbednosti UN ima još načina da se "nešto menja, popravlja, kvari".

"Veliko je pitanje da li će se tražiti apsolutna saglasnost obe strane pre sednice Saveta, da li će se tražiti saglasnost oko svih stvari ili je ovo jedan test koliko toga može da se prihvati", rekao je Dimitrijević.

On je ocenio da bi u sadašnjoj situaciji najbolje rešenje bilo da se što pre formira nova vlada, ima koncept i na pregovore šalju najbolji ljudi.

Dimitrijević je još ocenio da će Albanci biti u mnogo boljem položaju da preokrenu u svoju korist ono što piše u Ahtisarijevom predlogu.

Prema njegovim rečima, potrebno je zaštiti Srbe na Kosovu. Žalosno je što politička elita u Srbiji brani i tvrdi da može da sačuva nešto što je izgubljeno 1999. godine, rekao je Dimitrijević.