Bez centra za preradu smeća u Šapcu

Pritisak je usledio zbog odluke o izgradnji Nacionalnog centra za preradu hemijskog i medicinskog otpada u toj opštini. Iako je memorandum o saradnji između ministarstva, opštinskih vlasti i Evropske agencije za rekonstrukciju potpisan pre više od godinu dana, od posla neće biti ništa, jer su građani tako odlučili.

Predlog da se gradi postrojenje za preradu industrijskog hemijskog otpada neorganskog porekla u Šapcu koje je dalo ministarstvo za zaštitu životne sredine pre godinu dana, politički predstavnici grada su načelno prihvatili, uz uslov da se o tome moraju izjasniti i građani. Predsednik opštine Miloš Milošević objašnjava da je tada predočeno da je reč o projektu od nacionalnog interesa, ali da bi koristi trebalo da ima i lokalna zajednica – zaposlilo bi se 200 ljudi, a bio bi rešen i problem neadekvatnog odlaganja industrijskog otpada.

“Nažalost izostale su aktivnosti Uprave za zaštitu životne sredine, odnosno Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine i davanja odgovora na pitanja vezana za to postrojenje. Građani Šapca ne znaju da li se radi o postrojenju za tretman hemijskog industrijskog otpada, kakav otpad je u pitanju, koji načini tretiranja otpada su u pitanju. Tako da su onda ljudi došli u stanje straha.”

Sa druge strane ministar za nauku i zaštitu životne sredine Aleksandar Popović kaže da je njegovo ministarstvo uvek bilo otvoreno za sva pitanja i da o ovom projektu ništa nije skrivano. “Osim percepcije da je to nešto jako ružno i jako pogrešno i nešto što zagađuje, a ta percepcija je pogrešna nije se čuo ni jedan jedini racionalni argument protiv izgradnje ovog postrojenja, tim pre što je ovo postrojenje trebalo da zameni dosadašnje postrojenje za proizvodnju PVC, a ta tehnologija je daleko gora po životnu sredinu. Ta postrojenja imaju sve zemlje EU ili gotovo sve zemlje, imate jedno takvo postrojenje u centru Beča, na nekoliko kilometara od Bazela, ima ih u gradovima i to nije ništa strašno. Percepcija šapčana je pogrešna percepcija, ona neće zaposliti ljude, ta percepcija je od Šapca udaljila investiciju od 14 miliona evra.”

Milošević kaže da problem prerade otpada, nije samo ekološki, nego i ekonomski. “Malobrojne su firme koje mogu da finansiraju  i da time opterete cenu svoje proizvodnje, da finansiraju izvoz tog otpada, kao što sad radi npr. Zorka Šabac, koja finansira izvoz tog otpada u Austriju i Švajcarsku gde se on uništava na propisan način.To poskupljuje i samu proizvodnju ovde i to je svakako osim ekološkog i ekonomski problem, jer ima negativne efekte po proizvođače u zemlji.”

Šapčani se već 50 godina bore sa aerozagađenjem, jer stanuju u gradu koji je centar hemijske industrije u zemlji. Iako je Srbiji postrojenje za preradu otpada potrebno, strah građana od novih zagađivača očigledno je jači.