Odluka SAD - višeznačna poruka

Osim suspenzije 10 miliona dolara pomoći zbog nesaradnje Vlade Srbije sa Tribunalom u Hagu, američka administracija je odlučila i da povuče svoje tehničke savetnike koji su radili u ministarstvima Vlade. Pored činjenice da će se ponovo stvoriti loša slika o Srbiji u međunarodnim institucijama, odluka Vašingtona može uticati i na dugo očekivanu izradu studije o izvodljivosti priključenju Evropskoj uniji.

Potpredsednik Vlade Miroljub Labus veruje da će do kraja januara, kada u Srbiju dolazi visoka delegacija Evropske unije, doći do pomaka u saradnji sa Haškim sudom, ali nije želeo da saopšti nikakve detalje, osim što je rekao da je to u nadležnosti predsednika Vlade Vojislava Koštunice.

"Ja očekujem da će Vlada to da uradi, Koštunica je nadležan za to. Mi imamo njegovo obećanje da te stvari, na jedan korektan način, budu završene pre nego što doće misija EU-a i ja tu niša ne bih dodavao, već bih prepustio njemu i njegovom kabinetu da tu stvar dovedu do kraja", rekao je Labus.

On je rekao i da je ispunjenje obaveza Srbije prema Haškom tribunalu, pre svega, važno za proces evropske integracije zemlje. "Problem saradnje sa Tribunalom je mogao neko vreme da se odlaže, sada je krajnji trenutak da se reši", naglašava Labus. On navodi da rešenje tog problema ne želi da dovodi u vezu s finansijskom pomoći SAD, već sa Studijom izvodljivosti i početkom pregovora sa EU. "Ne bih hteo da minimiziram značaj ove odluke Stejt departmenta, jer je ona, pre svega, vezana za naše političke odnose. SAD su izuzetno važan faktor u međunarodnim finasijskim, diplomatskim i političkim odnosima i sigurno je da, ako imamo taj faktor na svojoj strani pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije, o pridruživanju EU, biće lakši i jednostavniji kao i uključivanje u Svetsku trgovinsku organizaciju. Znači, ne želim da minimiziram značaj te odluke, ali istovremeno hoću da kažem da je to dugoročan problem, koji ovog momenta, konačno mora da se reši",rekao je Labus.

Politička reakcije

Tadiæ i Svilanoviæ

Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od Vlade Srbije da "izađe sa jasnim planom za hitno rešavanje problema nesaradnje sa Haškim tribunalom". "Najnovije mere američke vlade odraziće se na građane Srbije, pre svega na budžetske korisnike. Zato zahtevam od Vlade Srbije da hitnim merama spreči dalju medjunarodnu izolaciju, ekonomsko propadanje zemlje i siromašenje gradjana", kaže se u saopštenju iz Tadićevog kabineta.

Bivši ministar inostranih poslova Goran Svilanović, međutim,  smatra da je odluka Vašingtona šamar Vladi i građanima Srbije i opomena da se moraju ispunjavati međunarodne obaveze. Svilanović je rekao da razume pokušaj premijera Koštunice da obezbedi dobrovoljnu predaju optuženih pred Haškim tribunalom, ali je ocenio da bi vlada već sada trebalo da ih uhapsi. "Insistiranje na političkoj ideji da može sve polako, dovodi i zemlju i građane u situaciju da se osećaju neprijatno. Ne mislim da je to tragedija, ali jeste sramota", rekao je Svilanović.

"Vlada bi trebalo da uhapsi generale i da ih izruči Hagu i da prestane da traži izvinjenje za to što ne poštuje sopstveni Zakon o saradni sa Tribunalom, jer ni na koji način to neće uznemiriti ni političku javost Srbije, niti sve građane. To je obaveza Vlade Srbije", kaže Svilanović.

Svilanović, koji je sada visoki funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, ocenjuje da je suspenzija američke pomoći Srbiji svojevrsni pritisak SAD na pojedine stranke u Vladi Srbije, da utiču na premijera da reši pitanje saradnje sa Haškim sudom: "Jedan krak tih sankcija usmeren je ka tome da pregovori o članstvu naše zemlje u Svetskoj trgovinskoj organizaciji ne budu podržani od strane SAD. To je poruka upućena G17, jer oni odgovaraju za ekonomsko sanje u zemlji. Sami su preuzeli tu odgovornost i njima je poruka- ono što je vama važno, nećemo da podržimo, a vi vidite, da li ćete sedeti u toj Vladi, ili ćete izvršiti dodatni pritisak na premijera da ipak, izvrši svoju obavezu.  Drugi krak je očigledno, usmeren ka Srpskom pokretu obnove. Oni odgovaraju za stanje u aviosaobraćaju i za 'Jat'. Sva nastojanja u prethodnoj godini, koja su bila usmerena ka tome da 'Jat' konačno može da sleti, pa da se eventualno posle razgovara o nabavci aviona koji bi mogli da sleću na aerodrome u SAD, sada su zaustavljena."

Šef Misije OEBS-a u SCG Mauricio Masari, poručio je vlastima u Srbiji da rešenje problema saradnje sa Haškim tribunalom ne bi trebalo dalje odlagati.

"Obraćam vam se ne samo kao predstavnik jedne međunarodne organizacije, već i kao prijatelj koji ovu zemlji želi što pre da vidi u EU, jer mislim da saradnja sa Haškim tribunalom više ne može da se odlaže. Znam da ima straha od eventualnog ugrožavanja bezbednosti, ali je pitanje da li će Srbiji biti bolje sa nepotpunom saradnjom i ne uhapšenim optuženicima za ratne zločine ili sa rešenim problemom i brzim priključenjem EU. Saradnja sa Haškim tribunalom je politički uslov koji mora biti ispunjen, naglasio je Masari.

Reakcije analitičara

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević, ocenio je gostujući u "Vestima" TV B92, da će se na ekonomiju Srbije reflektovati odluka američke administracije, čak i u onom delu koji se odnosi na zaustavljanje pomoći "Jatu", uključujući mogućnost direktnih letova za SAD.

"Mi smo zemlja, i to su verovatno znale SAD, koja je već načeta u prošloj godini. Ako pogledamo strani kapital koji je dolazio u našu zemlju, mi smo prošle godine imali značajan pad stranog kapitala. Prirodno, opadaju donacije, ali su značajno opala strana ulaganja. Jedino što je u stalnom porastu jeste naše uzimanje novih kredita u inostranstvu", kaže Kovačević. On smatra i da je potpuno očekivano i da osim Amerike, ni Evropa ne veruje da ćemo izvršavati druge međuanrodne obaveze, ako ne ispunimo zahtev za saradnju sa Haškim tribunalom.

Slične ocene za B92 izneli su i drugi analitičari. Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević rekao je da je odluka SAD o zamrzavanju finansijske pomoći Srbiji najlošija vest koja od promena 2000. godine dolazi iz inostranstva: "Reč je o povlačenju nekoliko programa, o nemogućnosti Jat ervejza da leti i to je najava promene podrške, koja, umesto Vladi, ide civilnom sektoru. To je jedna kompletna najava promene politike."  

Američka pomoć će ipak stizati za nevladin sektor. To je karakterisalo američku politku u vreme Slobodana Miloševića i ovo je situacija koja jako podseća na početak devedesetih, ocenio je Prokopijević: "Znači, oni su rekli da neće podržavati državu i nikakve oficijelne organe, ali su veoma podržavali civilni sektor, a pre svega nevladine organizacije. Sada se Amerika ovom promenom, praktično, vrća na tu istu politiku. Prema tome, ovo je situacija koja veoma podseća na prve godine Miloševićeve politike i na spoljne reakcije na tu politiku."

Sličnog je mišljenja i ekonomsita Mihajlo Crnobrnja, koji smatra da je odluka Amerike nastavak višegodišnjih, tihih, pritisaka Vašingtona da se Vlada Srbije "natera" na ozbiljniju saradnju sa Hagom. Te mere nisu dramatične za ekonomiju u Srbiji, ali imaju daleko veći politički efekat, jer one potvrđuju našu izolaciju i to da se ovde, i dalje, vodi politika kao i u vreme Miloševića, odnosno politka "teranja prkosa" najvećoj sili na svetu, kaže Crnobrnja. "Amerika još uvek zadržava pravo, ali ga još uvek nije iskoristila, da pojača taj pritisak, odnosno da pojača sankcije tako što bi, na primer, u MMF-u ili Svetskoj banci, gde ona ima odlučujući glas, izdejstvovala daleko ozbiljnije ekonomske sankcije, što bi onda moglo da ima i daleko ozbiljnije ekonomske posledice. Dakle, ova mera, sama po sebi, nema direktne ekonomske posledice, ali nagoveštava mogućnost ozbiljnijih posledica, a svakako da nam, politički, jako smeta", rekao je Crnobrnja.

I on je naveo da zbog poteza Vlade Srbije, i Evropska unije može da načini poteze slične Vašingtonu. I oni će sasvim sigurno pojačati zahtev za saradnju sa Tribunalom, ocenjuje Crnobrnja: "Pošto nam za nekoliko dana dolazi delegacija koja treba da snimi situaciju i da, eventualno, da pozitivno mišljenje o pokretanju studije o izvodljivosti, siguran sam da će to pitanje saradnje sa haškim tribunalom biti vrlo visoko na dnevnom redu za razmatranje, i isto tako sam siguran da će EU insistirati da se pokažu neki znaci aktivnije saradje sa Tribunalom."

Odluka o još jednoj suspenziji američke pomoć Srbiji stigla je četiri meseca pre nego što je to predviđeno američkim zakonom. Uz ranija zamrzavanja, Srbiji će ukupno u ovoj godini biti uskraćeno 40 miliona dolara američke pomoći.