Beskućnici i sa diplomom fakulteta

U Srbiji ima najmanje 800 beskućnika koji prođu kroz četiri prihvatilišta, u Beogradu (dva), Novom Sadu i Nišu. Kada se saberu i oni koji se ne obraćaju za pomoć nijednoj instituciji, broj sigurno premašuje hiljadu.

"Ove godine prvi put smo pokušali da popišemo ljude s ulice", kaže Snežana Lapčević, načelnik Odeljenja za popis Republičkog zavoda za statistiku. "Pošto je nemoguće fizički ih evidentirati jer nisu na jednom mestu, koristili smo podatke centara za socijalni rad i prihvatilišta širom Srbije. Brojke nisu sređene, ali za sada pokazuju da ih ima blizu hiljadu."

Samo kroz beogradsko Prihvatilište za odrasla lica, prema rečima direktora Prvoslava Nikolića, godišnje prođe više od 600 ljudi, a kapaciteti su popunjeni preko broja (ima 104 ležaja).

" Ljudi, naročito zimi, spavaju na pomoćnim ležajevima po hodnicima. Važno da je toplo. Uvek imamo bar polovinu novih. Najčešće su starosne dobi između 30 i 60. Starijih je malo. Jedan broj kod nas bude prebačen bukvalno da umre, kada za njih više nema leka. Prošle godine je ovde preminulo 35 ljudi", kaže Nikolić.

On objašnjava da je 20 odsto njihovih ”stanara” iz grupe odraslih koji nisu u stanju da brinu sami o sebi jer imaju psihičkih smetnji, a zvanični staratelji ne mogu da im priušte smeštaj. Ostali su klasični beskućnici, koji nemaju ni porodicu, ni stan, ostali su bez posla ili nikad nisu radili, alkoholičari, narkomani i oni koji su sve prokockali.

I Anđelka Barać, rukovodilac Prihvatilišta u Futogu kraj Novog Sada, potvrđuje da je poslednjih godina među beskućnicima sve više intelektualaca, koji su zbog kocke, droge, pića ili iz drugih razloga ostali bez igde ičega.

"Od 35 ljudi, koliko je trenutno kod nas, troje imaju završen fakultet", kaže Baraćeva, i dodaje da u prihvatilištu ima 35 ležaja, a u dnevnom boravku u Novom Sadu, gde nema spavanja, 12. Međutim, broj nikad ne pada ispod 30-40 ljudi. Njihovi ”gosti” su starosti između 18 i 55 godina i većina se, posle nekog vremena provedenog u prihvatilištu, vraća na ulicu. Tek retki dobiju trajniji smeštaj.

I Niš, pri Gerontološkom centru, ima prihvatnu stanicu, gde beskućnici mogu da ostanu do nedelju dana i prihvatilište gde ostaju duže. U ovom trenutku u prvom je 33 korisnika, a u drugom 21.

"Mada imamo samo 16 kreveta, kod nas je trenutno smešteno 23 dece, od kojih su četvoro beskućnici", kaže Mirjana Rodić, socijalni radnik iz Prihvatilišta za decu pri domu ”Vasa Stajić” u Beogradu. "Ostali su maloletni učinioci krivičnih dela, žrtve trgovine, deca koja imaju probleme u porodici... Prošle godine su kroz našu kuću prošla 54 mala beskućnika".

Oni su stari između sedam i 18 godina. U prihvatilištu se zadržavaju od jednog dana do tri meseca. Najviše ih ima leti i oko Nove godine.

Uprkos pokušajima društva da trajnije reši problem ljudi sa ulice, većina njih, ipak, na kraju se vrati na pločnike.

Preko 600 mališana iz šahta

Osim takozvanih ”primarnih” beskućnika, postoje i oni koji žive pod šatorima i u krajnje neuslovnim objektima. U Beogradu takva deca svraćaju u Svratište za decu ulice, kroz koje je od 2007. prošlo 630 mališana.

Po rečima Marka Šijana, koordinatora Svratišta za decu, pre šest godina bilo je nekoliko mesta u glavnom gradu gde je nekoliko desetina dece živelo u napuštenim kućama, vagonima i šahtovima, ali je većini u međuvremenu obezbeđen smeštaj.