Dve decenije Radija B92

Radio B92, nekadašnja lokalna beogradska radio-stanica čija je slušanost bila nemerljiva u odnosu na uticaj koji je stekla, a koja je prerasla u nacionalnu medijsku kuću koja pokreće teme, potresa javnu scenu i razvija karakterističnu estetiku - danas je proslavila 20. rođendan.

Pored toga, u galeriji "Ozon" je postavljena izložba posvećena 20. rođendanu najslušanije radio-stanice u Srbiji.

B92 je osnovan kao mala omladinska radio-stanica 1989. godine u tadašnjoj SFRJ, a dobija na popularnosti posle prve zabrane emitovanja 9. marta 1991. godine i postepeno prerasta u pokret.

Više o godišnjici našeg radija gledajte i u dokumentarnom filmu "Dvadeset godina B92", koji će biti emitovan večeras u 22 sata na TV B92.

Matić: B92 će zadržati identitet i ulogu koju ima

Glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić povodom jubileja radija u intervjuu „Politici“ govorio je o dosadašnjem radu B92 i svim preprekama sa kojima se naša kuća suočavala.

Politika: U godini kada Radio B92 slavi jubilej, 20 godina postojanja, cela kuća doživljava napade. Lista pretnji u poslednjih godinu dana je, kao što ste i sami rekli, dugačka. Očekujete li da neko u državi reaguje?

Veran Matić: Postoje sporadične reakcije. Pravna država ne funkcioniše. Policija nas je čuvala nekoliko meseci, ali reč je o tome da treba da se iskorene sistemski problemi koji omogućavaju grupama i pojedincima da često otvoreno iznose pretnje i da pokušavaju nasiljem da onemoguće slobodno informisanje. Često i političke elite koje se deklarišu kao poštovaoci slobodnog i nezavisnog informisanja, kao pobornici istraživačkog novinarstva - kada postanu tema, ili kada se nađu u prostoru preispitivanja njihovih aktivnosti i rezultata - postaju veiki kritičari takvog načina rada medija i novinara.

Mi smo kao medijska kuća nastojali da tokom proteklih dvadeset godina izgradimo veoma jasan profil stanice i artikulišemo skup vrednosti iza kojih ova kuća, i ljudi koje rade u njoj, stoje. Jedan od stalnih fenomena koji krasi B92 je kombinacija respekta i osporavanja vrednosti i principa koje B92 zastupa. Usudio bih se reći da se političke i one druge opcije približavaju i udaljavaju u odnosu na B92, što je jedna od naših najvećih tekovina. Ne naginjemo mi ka opcijama, već je situacija obrnuta.

Nismo se u našoj istoriji puno oslanjali na to da će nam neko drugi doneti slobodu i zaštititi nas, te nastojimo da budemo što snažniji i uticajniji kroz naše programe čiji je cilj zaštita javnog interesa i nastojanje da svaki građanin ove zemlje počne bolje da živi.

Veran Matiæ (Tanjug, arhiva)

Politika: Izjavili ste u "Kažiprstu" da je u Miloševićevo vreme moglo da vam se desi samo da vas ubiju ili zatvore, da ste očekivali napad samo iz jednog centra, a da danas praktično napadi mogu da stignu sa svih strana.

Veran Matić: Danas ne postoji jedan jedinstven centar moći već ih ima jako puno i ono što je najopasnije, svi oni predstavljaju kombinaciju najrazličitijih grupa okupljenih oko zajedničkih interesa, uglavnom ekonomskih, tako da kada doživljavate napade povodom jedne određene teme, oni dolaze iz različitih pravaca: političkog, ekonomskog, a ekstremisti to koriste i nastoje kroz direktno nasilje da ostvare neke svoje bolesne ideje paljenja zgrade. Odnedavno čujem i da se priželjkuje da se zgrada zabetonira kao sarkofag černobilski.
Teško je boriti se protiv takve "hobotnice" koja je u Miloševićevo vreme imala samo jedan krak.

Mi smo umnogome doprineli u tim početnim koracima u konsolidaciji vrednosti iza kojih kao društvo želimo da stojimo. Imajući u vidu činjenicu da je Miloševićevo vreme ostavilo veoma ozbiljan trag na sve nas, pa i na način kako političke i ekonomske elite doživljavaju medije, mi smo često konfrontirani sa paradoksalnom situacijom da su suštinske promene u društvu kozmetičke i krajnje površne i da se u srži problema nalazi nesposobnost elita da promene svoj etos u koji ulazi i pristup medijima generalno.

Politika: Rekli ste takođe da danas program televizija uređuju direktori marketinga, a ne urednici.

Veran Matić: Mislio sam na sve medije, ne samo na televizije; jer se najčešće kao oblik pritiska koristi uskraćivanje ili smanjivanje budžeta za oglašavanje ako se dirne u interese određene interesne grupe ili korporacije ili političkog centra kojem pripada vlasnik neke kompanije ili tajkun, ili jednostavno produžena ruka nekog političkog interesa. Zbog toga se urednici najčešće obraćaju direktoru marketinga i procenjuju da li se sme dirnuti u neku kompaniju i koliki je budžet koji se troši, pa se tako procenjuje šteta.

U B92 vodimo računa o našim poslovnim partnerima sa kojima postoji jasan dogovor da uređivačka politika nema veze sa marketingom, a svako od njih će dobiti priliku da kaže svoju verziju, iznese svoje činjenice u programima u kojima se pominje neki od mogućih problema vezanih za tu kompaniju. Takođe, na vreme se obaveste o tome da istraživački tim radi na temi i da bi bilo u zajedničkom interesu da se dobije što više relevantnih informacija. Neko to iskoristi, a neko ne. Jedino mišljenje koje nam je važno pred emitovanje programa je mišljenje našeg pravnog, advokatskog tima i našeg unutrašnjeg i univerzalnog kodeksa. Mislim da do sada nismo izgubili nijedan proces, upravo jer smo vodili računa da budemo fer i da baratamo činjenicama i dokazima.

Slika sa promotivnog kalendara nakon prve godine postojanja B92: Veran Matiæ, Milan Panteliæ, Milan Pile Miletiæ, Robert Klajn, Nenad Cekiæ, Gorica Nešoviæ, Miško Bilbija, Alisa Stojanoviæ, Jelica Greganoviæ, Srba Bogdanoviæ i Aleksandar Žigiæ

Politika: Da li već imate podatke koliko paketa reklama vam je uskraćeno zbog najnovijeg serijala emisije "Insajder"?

Veran Matić: U ovom trenutku nije moguće napraviti tu računicu, niti se efekti mogu videti odmah, nekada se tek na kraju godine, kada se uporede planovi i dogovori sa realizovanim, mogu videti odstupanja.

Kao što sam pomenuo, mi kao kuća uživamo poziciju respektabilne kuće sa kojom klijenti vole da sarađuju. Takav status uspevamo da sačuvamo čak i u situaciji kada smo svojim pristupom u analizi tema u koliziji sa interesima nekih klijenata. Ovaj podatak govori u prilog tezi da je B92 bila i ostala kuća koja vrednosti nezavisnog novinarstva neguje i promoviše. To najčešće poštuju i klijenti.

Politika: Na kraju, vidite li vi izlaz iz svega ovoga i za B92 i za sve druge medije?

Veran Matić: Period ispred nas je pun iskušenja, gde će pre svega naše slabosti biti na velikom testu. Tehnološka informatička revolucija je još veće iskušenje kojeg mnogi mediji nisu svesni, posebno pisani. Iskušenja kroz koja prolazimo samo mogu da nas učine iskusnijim i jačim. Uprkos činjenici koja preovladava u javnosti, mediji su najodgovorniji za status u kojem se sada nalaze. Uveren sam da nas pridržavanje osnovnim principima vrednosti svake medijske kuće da obezbedi objektivnu, pravovremenu i potpunu informaciju može sačuvati od iskušenja i opasnosti tranzicije našeg društva.

Jedan deo medija sadržajima će otići pod potpunu kontrolu, drugi deo u destrukciju, a najveći deo će postati, bar nekim svojim delom, deo velikih medijskih svetskih globalnih korporacija. B92 će nastojati da u svakom od rešenja zadrži identitet i ulogu koju i sada ima. Možete pogledati i gostovanja poznatih novinara B92 u emisiji "Dizanje".

Gostovanje Zaharija Trnavčevića u emisiji "Dizanje".

Gostovanje Ljubice Gojgić u emisiji "Dizanje".

Gostovanje Gorana Dimitrijevića u emisiji "Dizanje".

Evo i šta su građani Beograda poručili za rođendan B92: