Premijer: Teret će snositi bogati

Teret ekonomske krize moraće najviše da podnesu bogatiji građani, poručio je premijer obrazlažući nove mere Vlade u borbi protiv svetske ekonomske krize. Prema njegovim rečima, priliv novca u budžet ove godine biće manji od planiranog, a na čemu će se sve štedeti, upravo se pregovara sa misijom MMF-a.

Za popunjavanje manjka u budžetu biće potrebno od milijardu i dvesta miliona do milijardu i po dinara, izjavio je premijer Cvetković na sedmom poslovnom okruglom stolu sa Vladom Srbije.

Siromašni ne treba da brinu, poručuju članovi Vlade Srbije. Građani s dubljim džepom moraće da postanu solidarni i prihvate da u kriznim vremenima podnesu svoj deo tereta. Kakav i koliki - još se odlučuje. Ne zna se ni na osnovu kojih kriterijuma će se utvrđivati ko je bogat.

"Mi nastojimo da se, u okviru stavki koje su predviđene, držimo principa solidarnosti i obezbedimo da se plate i penzije ne smanjuju, da dođe do određenih prebacivanja većih troškova na one bogatije, a da siromašniji budu zadržani", kaže Cvetković.

Projekcije privrednog i ekonomskog rasta svakog meseca su sve crnje, a poboljšanje nije na vidiku, izjavo je predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković obraćajući se okupljenim privrednicima i ekonomistima na okruglom stolu sa Vladom Srbije.

O tome koliko je situacija sa prilivom novca u budžet alarmantna najbolje svedoči podatak da je u prva dva meseca ove godine uvoz robe u Srbiju smanjen za oko 600 miliona evra, a izvoz za 250 miliona evra.

Zato će i vlada, posle skoro decenije prekomernog budžetskog trošenja, početi da smanjuje javne izdatke i gde god je moguće steže kaiš.

Štedeće se na svim nivoima, od lokalnih samouprava pa sve do same vlade, ali će poreska opterećenja biti oštrija za one koji zarađuju više, najavio je Mirko Cvetković.

Premijer tvrdi da vlada ima odgovora na ekonomsku krizu i to iz dva dela. Jedan je tehnički, a drugi strateški.

Tehnički deo su mere štednje, a strateški zavisi od toga koliko će kriza trajati. Ako kriza bude trajala nekoliko godina, premijer Cvetković kaže da će se država pripremiti na funkcionisanje bez stranih investicija. On tvrdi i da je država već počela da štedi.

“Ako hoćete da vam konkretno kažem, imam čitavu listu tih stvari na kojima se štedi. Pa evo, ono što smo dostavili jesu, kada se gleda budžet, mi ćemo još više ići na smanjivanje potrošnje i izgleda da su lokalni bužeti potencijalna mesta za štednju kao i javna preduzeća”, navodi on.

I ekonomisti smatraju da je aranžman sa MMF-om Srbiji neophodan, ali da će pregovori verovatno trajati i duže od dve nedelje.

Iako su pojedini ministri tvrdili da će privredni rast biti oko nule ili čak nešto malo viši, direktor odeljenja za predviđanje i prognoze Ekonomist intelidžensa, Lazar Kekić, kaže da je recesija neminovna.

“Da će biti rasta, sigurno neće biti. Stagnacija u najboljem, naglašavam najboljem, i da će najverovatnije biti neka blaža, verovatno ne tako katastrofalna kao u Ukrajini, ali do pada dohotka će verovatno doći”, ocenjuje on.

Premijer je najavio i 10 do 15 novih mera za podsticajne srpske privrede. Za sada, nije precizirano šta će se konkretno uraditi, ali svakako će se podsticati domaća tražnja i proizvodnja i to kroz subvencioniranje dela kamatne stope.

Ministarka o "solidarnom porezu"

Srbija u novijoj istoriji pamti pokušaj Vlade Mirka Marjanovića da manjak u budžetu '98. godine popuni porezom na luksuz. Idejni tvorac tog projekta bio je Vojislav Šešelj, koji je građanima uveo taksu za izlazak iz zemlje, porez na posedovanje mobilnih telona, satelitskih antena, ali i automobila s motorima jačim od 2.000 kubika. Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da ova Vlada neće uvesti takav porez na luksuz, i novu meru zove porez na solidarnost.

“Ne bih mogla da kažem da je to porez na luksuz. To je porez na lična primanja onih ljudi za koje država utvrdi da su po nekim kriterijumima bogati“, objašnjava ministarka.

“Ideja tog poreza na solidarnost, još uvek razmatramo, jeste da svi oni, bez obzira da li su penzioneri ili zaposleni, svi koji imaju nivo primanja iznad nekog praga koji utvrdimo plaćaju taj dodatni porez. I to je zaista veoma privremeno i u smislu organičeno na 2009.“, kaže Dragutinovićeva.

Ona kaže da Vlada razmišlja i o reformi poreza na imovinu.

Jelašić: Finansiranje platnog deficita

Radovan Jelašiæ (Beta, arhiv)

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da će Srbiji u ovoj godini trebati najmanje tri milijarde evra za finansiranje tekućeg platnog deficita ukoliko on bude iznad 18 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), koliko je iznosio u 2008. godini, dok će za pokrivanje deficita budžeta biti potrebno mnogo manje stredstava.

Jelašić je podsetio da se u 2009. godini očekuje znatno manji priliv stranih investicija zbog čega bi deficit tekućeg platnog bilansa mogao da se poveća i zato se mora naći izvor njegovog finasiranja, a to je kredit od MMF-a.

"Povećanje deficita tekućeg platnog bilansa automatski znači pritisak na kurs dinara, što je razlog više da Srbija uzme kredit od MMF-a", objasnio je Jelašić u pauzi poslovnog okruglog stola.

Odgovarajući na pitanje kako teku pregovori s MMF-om, guverner je rekao da je još rano za procene jer je proteklo svega 48 sati od početka razgovora.

On je kazao da će prilikom sklapanja aranžmana s MMF-om za Vladu Srbije najvažnije biti da ne pogreši u projekcijama makroekonomskih pokazatelja do kraja godine, kako se ne bi narušila makroekonomska stabilnost.

A dok Srbija od Međunarodnog monetarnog fonda očekuje tri milijarde evra, rumunska vlada će tražiti od MMF kredit od 18 milijardi evra (24 milijarde dolara) u naredne dve godine. Više o tome možete čitati u posebnoj vesti.