Bramerc krajem marta u Beogradu

Bramerc će sa srpskim zvaničnicima razgovarati o saradnji Beograda sa Hagom, odnosno o potrazi za preostalim haškim optuženicima, Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem. U svom poslednjem izveštaju, Bramerc je zaključio da postoji napredak u saradnji Srbije, ali to nije bilo dovoljno Evropskoj uniji da odblokira primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Bramerc je 17. i 18. novembra 2008. u Beogradu razgovarao sa koordinatorima Akcionog tima za hapšenje preostalih haških begunaca, Rasimom Ljajićem i Vladimirom Vukčevićem, kao i sa direktorom BIA Sašom Vukadinovićem i državnim zvaničnicima Srbije.

On tada nije davao izjave, a u šturom saopštenju iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića navedeno je da je Bramerc ocenio kako postoji napredak u saradnji Srbije s Haškim tribunalom.

Bramerc je u decembru 2008, predstavljajući polugodišnji izveštaj o radu Tribunala u Savetu bezbednosti, naveo da se saradnja Srbije s Hagom "značajno poboljšala", ali da "najkritičnija oblast saradnje" ostaje hapšenje preostalih begunaca.

Ljajić: Više saznanja o Mladiću

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da se njegova "prognoza" o hapšenju Mladića do kraja godine zasniva na proceni da bi za čitavu zemlju posledice bile teške ako se taj slučaj ne okonča do 2010. godine.

Rasim Ljajiæ (Beta)

"Moram da vas podsetim da u poslednje vreme nismo najavljivali akcije, recimo u slučaju Tolimira ili Karadžića, ali su ti slučajevi uspešno rešeni", rekao je Ljajić za RTS.

On je rekao i da nadležne službe sada imaju mnogo više saznanja o Mladiću, tačnije kompletnu rekonstrukciju ranijeg kretanja oba haška optuženika, i Mladića i Hadžića.

Ljajić je potvrdio da postoji koordinacija sa drugim službama bezbednosti, te da su naše službe samo u jednom slučaju od toga imale neposrednu korist. "Od stranih službi ima pogrešnih informacija, pa čak, nažalost, i podmetanja", rekao je Lajić.

Srbija spremna da primi osuđenike

Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom obavestio je čelnike tog suda i generalnog sekretara UN da je Srbija spremna da garantuje punu bezbednost ukoliko bi osuđenici kaznu izdržavali u zatvorima u Srbiji.

Savet se obratio generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, predsedniku i sekretaru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju povodom inicijative da oni koji su pravnosnažno osuđeni pred Tribunalom budu prebačeni na izdržavanje kazne u države bivše SFRJ čiji su državljani.

U pismima se navodi da Srbija izražava spremnost da prihvati svoje državljane osuđene pred Tribunalom, kao i spremnost da obezbedi potpunu bezbednost lokacija na kojima će se izdržavati kazne.

Srbija pruža i čvrste garancije "da se pravnosnažno osuđena lica neće naći na slobodi bez odgovorajuće odluke Tribunala, eventualnog rezidualnog mehanizma koji će naslediti Tribunal, ili drugog nadležnog tela Ujedinjenih nacija", anevedeno je u pismima.

Navodeći strategiju prestanka rada Tribunala, "Nacionalni savet smatra da bi nakon omogućavanja ustupanja predmeta od strane Tribunala pravosuđima država u regionu, ovakva odluka bila veoma značajna, te da bi potvrdila da međunarodna zajednica ima poverenje u države nastale na teritoriji bivše Jugoslavije".