Rusija: Vojska se povukla

"Povlačenje je obavljeno bez ikakvih incidenata i završeno je po planu u 19.50 po moskovskom vremenu (17.50 po srednjeevropskom)", piše u saopštenju ruskog ministarstva odbrane. Ipak, predsednici SAD i Francuske tvrde da Rusija nije u potpunosti povukla svoje trupe iz Gruzije, te da samim tim nije ispunila obaveze iz mirovnog plana.

Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da su trupe, poslate kao pomoć mirotvorcima, koji će u Gruziji ostati i nakon povlačenja vojske, počele da sprovode svoje obaveze.

"Ministar odbrane Anatolij Serdjukov izvestio je vrhovnog komandanta oružanih snaga i predsednika Dmitrija Medvedeva o završetku povlačenja, a u skladu sa naredbom da ruske trupe napuste gruzijsku teritoriju", piše u saopštenju.

Navodi se i da "ruske vojne kolone nastavljaju ka teritoriji Južne Osetije. Deo tih jedinica se već nalazi u stalnim bazama na ruskoj teritoriji".

"Kontrolni punktovi mirotvoraca u bezbednosnoj zoni počeli su da sprovode zadatke koji su postavljeni pred njih. Na ovaj način, ruska strana je primenila tačke iz sporazuma koji su u Moskvi potpisali Medvedev i (francuski predsednik Nikola) Sarkozi", piše u saopštenju ruskog ministarstva odbrane.

Buš i Sarkozi: Rusi se ne povlače

SAD i Francuska su se složile da Rusija nije ispunila odredbe iz sporazuma o primirju koje se tiču njenog povlačenja iz Gruzije, saopštila je danas Bela kuća.

Američki i francuski predsednici, Džordž Buš i Nikola Sarkozi, razmatrali su danas situaciju u Gruziji i složili se "da Rusija mora da ispuni" obaveze propisane sporazumom o prekidu vatre, rekao je novinarima portparol Bele kuće Gordon Džondro.

Pentagon je, takođe, saopštio da još nema jasnih znakova bitnog povlačenja ruskih snaga iz Gruzije, uprkos objavi Moskve da je završila povlačenje.

"Ono što sam rekao jutros još uvek važi", rekao je portparol Pentagona Brajan Vajtman, upitan da prokomentariše rusko saopštenje.

"Postoji neko kretanje trupa, međutim, na ovoj tački je teško utvrditi da li se radi o povlačenju ili samo o premeštanju vojske. Međutim, ta kretanja su i dalje neznatna", dodao je on.

Stejt department je saopštio da je Moskva započela povlačenje, ali da nije ispunila uslove iz sporazuma o primirju.

"Rusi su konačno počeli da razmeštaju svoje trupe iz Gruzije, ali, bez sumnje, nisu ispunili svoje obaveze iz sporazuma o primirju", rekao je portparol Stejt dempartmenta Robert Vud.

On je dodao da su SAD tražile od Rusije da se u potpunosti pridržava sporazuma, kao i da uspostavljanje kontrolnih punktova, kao što su oni oko crnomorske luke Poti i u neutralnim zonama, što Rusi rade, "definitivno nisu deo sporazuma".

Međusobna zamrzavanja

Rusija je obavestila NATO da do daljeg obustavlja vojnu saradnju sa državama članicama Alijanse, saopštio je NATO.

Predstavnica NATO-a Karmen Romero rekla je da je Alijansa kroz vojne kanale dobila obaveštenje da je Ministarstvo odbrane Rusije odlučilo da "obustavi međunarodnu vojnu saradnju između Rusije i zemalja članica NATO-a".

SAD su u brzoj reakcija na odluku Moskve umanjile značaj tog poteza, uz ocenu da je NATO već delotvorno zamrznuo saradnju s Rusijom u znak protesta zbog nastavljenog pristustva ruskih snaga na teritoriji Gruzije.

Portparol američkog Nacionalnog saveta za bezbednost Gordon Džonrou rekao je da je "za sve praktične svrhe" vojna saradnja s Rusijom okončana.

"Ne mogu da zamislim okolnosti pod kojima bi se sada upustili u vojnu saradnju s Rusijom dok se ne reši situacija u Gruziji", naveo je Džonrou. Stejt department SAD ocenio je odluku Rusije kao "nesrećnu".

Jakšić: Prerano govoriti o Hladnom ratu

Spoljnopolitički komentator lista Politika Boško Jakšić naveo je u emisiji Uvećanje B92 da takvu odluku Rusije ne treba posmatrati kao dramatičnu.

"Ne zaboravimo da su Amerikanci, kao jedan od prvih odgovora, otkazali ranije zakazane pomorske manevre. To je jedna od ilustracija ove faze zaoštravanja. Mislim da je zaoštravanje ozbiljno i da je u toku borba za nove sfere uticaja. Mislim da je, ipak, prerano govoriti o Hladnom ratu, čak i u nekakvoj novoj formi", naveo je Jakšić.

Podsetimo, ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO-a u utorak su saopštili da će dalje odnose s Rusijom razvijati u zavisnosti od toga da li će Moskva povući trupe iz Gruzije, kako je obećala. Ministri NATO-a nisu zatražili hitno prekidanje saradnje.

SAD: Osnovana odbrana mirovnjaka, ali...

Novi ambasador SAD u Rusiji Džon Bajerli izjavio je da je Rusija "potpuno osnovano odgovorila" na napad gruzijskih vojnika na ruske mirovnjake u Južnoj Osetiji, ali da je na kraju "malo preterala" i da to misle "mnoge članice međunarodne zajednice" a ne samo SAD.

"Sada su te snage prešle na gruzijsku zemlju i teritorijalna celovitost Gruzije se našla pod pretnjom", rekao je Bajerli u svom prvom intervjuu datom dnevniku "Komersant", dodajući da SAD sada ubeđuju "rusku stranu da uvažava sporazum o prekidu vatre i izvede svoju vojsku sa gruzijske teritorije".

Šef američke diplomatske misije u Moskvi rekao je da što pre ruska vojska ode na granice na kojima se nalazila do početka konflikta, tim pre se mogu uvesti u zonu konflikta međunarodni posmatrači i potom možda u kasnijoj etapi međunarodni mirovnjaci, posle čega se može početi rad na rešavanju konflikata.

"Od samog početka smo ponavljali da se silom taj konflikt ne može rešavati ", rekao je Bajerli.

"SAD su upozoravale Gruziju"

Američki predstavnik u NATO-u Kurt Volker izjavio je da su Sjedinjene Američke Države upozoravale Gruziju da ne pokušava silom da preuzme kontrolu nad Južnom Osetijom, uključujući i veče uoči napada gruzijske vojske koji je doveo do žestokog odgovora Rusije. Američki ambasador pri NATO-u rekao je da Rusija traži izgovor da isproba svoju vojnu moć i pošalje vojsku u Gruziju, kao što je to i bio slučaj kad su gruzijski vojnici ušli 8. avgusta u Južnu Osetiju, autonomnu oblast koja je otcepljena od Gruzije.

Na pitanje da li je Vašington bio upoznat sa namerom Gruzije da preuzme kontrolu nad Južnom Osetijom, Volker je rekao da SAD već dugo vremena neprestano savetuju vlasti u Tbilisiju da ne posežu za vojnim rešenjem u toj oblasti.

"Uključujući i dan pre nego što su gruzijske snage ušle u Južnu Osetiju, rekli smo 'ne činite to, ne dozvolite da budete uvučeni u vojni sukob, to nije u vašem interesu'", rekao je Volker na norveškom Institutu za međunarodna pitanja, preneo je Rojters.

"Ali, pritisak na Gruziju je bio ogroman i osetili su da moraju da preduzmu nešto... i dali su Rusiji izgovor koji je tražila da pokrene veliku vojnu operaciju sa više od 20.000 vojnika", kazao je američki predstavnik u Severnoatlantskoj alijansi.

Volker je rekao da se Gruzija nalazila dugo pod pritiskom Moskve zbog ograničenja koja su joj nametnuta u trgovini i viznom režimu, kao i putem manjih vojnih obračuna tokom raspoređivanja ruskih vojnika u okviru mirovne operacije u Južnoj Osetiji.

"Lako se vidi da je pažljivo pripreman pritisak na Gruziju, na koji je ona nerazumno odgovorila", kazao je Volker. On je naveo da su u Gruziji potrebne međunarodne mirovne snage, pošto Rusija nije više pouzdana u ulozi čuvara mira u toj državi.

Volker je objasnio da bi te snage mogle da obezbede Ujedinjene nacije, Evropska unija ili OEBS, forum čiji su Rusija, SAD i Gruzija članovi.