Dan podrške žrtvama torture

Generalna skupština UN je 1984. godine usvojila Konvenciju protiv torture i drugih surovih, nehumanih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, a dokument je stupio na snagu 26. juna 1987. Konvencija obavezuje države potpisnice da torturu proglase kriminalnim delom i da krivično gone i kažnjavaju počinioce takvih dela.

U Konvenciji se izričito precizira da ni komanda sa višeg hijerarhijskog položaja ni izuzetne okolnosti ne mogu biti opravdanje za mučenje, uzimajući u obzir veliki broj konflikata svih vrsta širom planete, tokom kojih zarobljenici postaju žrtve svirepih mučenja.

Države koje su ratifikovale Konvenciju preuzele su obavezu da prate i nadgledaju sprovođenje tog dokumenta na svojoj teritoriji i da o tome izveštavaju Komitet UN protiv torture.

Komitet čini 10 nezavisnih eksperata, koje biraju države potpisnice Konvencije, a posebna uloga dodeljena je specijalnom izveštaču koji razmatra žalbe pojedinaca i grupa izloženih torturi i predlaže mere.

Bivši zarobljenici najbrojnije žrtve torture

Bivši zarobljenici u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj najbrojnije su žrtve torture u Srbiji, izjavio je direktor Centra za rehabilitaciju žrtava torture Branko Vujadinović.

Vujadinović je, na konferenciji za novinare Međunarodne mreže pomoći (IAN), rekao da je od 2000. godine više od 7.200 žrtava rata ili osoba pogođenih ratom prošlo kroz taj centar. Od tog broja, 2.500 osoba iskusilo je torturu tokom rata, rekao je Vujadinović.

Prema njegovim rečima, prošle godine 675 osoba dobilo je psihološku i medicinsku pomoć Centra za rehabilitaciju žrtava rata.

"Žrtve torture su ekstremno osetljive na različite psihološke probleme i kod njih se brzo razvijaju različiti psihološki poremećaji, od kojih je najzastupljeniji posttraumatski stresni sindrom", rekao je Vujadinović.

Dodao je da žrtve rata često pate od anksioznih poremećaja, depresije, a sklone su i alkoholizmu i bolestima zavisnosti.

Načelnik za tretman Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Damir Joka rekao je da se broj zatvorenika od 2003. u Srbiji povećao 60 odsto, a broj zatvorskih ustanova ostao nepromenjen, te da prenaseljenost zatvorskih ustanova može biti izvor sukoba.

Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Pjer Dibman rekao je da se odnos prema torturi menja širom sveta zbog opasnosti od terorizma.

Istraživanja javnog mnjenja pokazala su da su ljudi popopustljiviji prema torturi, pa čak da je u pojedinim slučajevima i opravdavaju, rekao je Dibman.

Mere za sprečavanje torture

Služba za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije saopštila je, povodom Međunarodnog dana žrtava torture, da Srbija preduzima mere kako bi se afirmisala "u doslednoj primeni svojih međunarodnih obaveza" i sprečila torture i nehumano postupanje.

Služba za ljudska i manjinska prava redovno posećuje kazneno-popravne zavode i zatvore u Republici kako bi utvrdila kako se postupa sa štićenicima, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je Srbija dostavila Komitetu UN protiv mučenja inicijalni izveštaj o sprovođenju Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka za period od 1992. do juna 2003. godine, koji će Komitet razmatrati u novembru 2008. godine.

Srbija je svojim najvišim pravnim aktima zagarantovala nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta. Član 25 Ustava Srbije to ističe i propisuje da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Akcija informisanja u Novom Sadu

Međunarodni dan podrške žrtvama torture obeležili su i aktivisti novosadske Sigurne dečje kuće, koji su na novosadskom kupalištu "Štrand" građanima delili propagandni materijal sa informacijama o posledicama zlostavljanja dece i povećanju nasilja u porodici.

Na 36 stepeni u hladu, Novosađani su, osim kupanja u Dunavu, mogli i da se upoznaju sa radom Sigurne dečje kuće, kroz koju je do sada prošlo više stotina zlostavljane, zanemarene ili zloupotrebljene dece, najčešće pristigle posle pokušaja nelegalnog prelaska granice.

Izgladnela i higijenski zapuštena deca u toj kući, makar privremeno, dobijaju pomoć i zaštitu, kaže Milica Čamangos iz Sigurne dečje kuće.

"Trenutno u kući imamo petnaestoro dece, pet beba i ostalih desetoro, uzrasta od 3 do 18 godina. Kapacitet je tridesetoro, i što je njihov broj manji, naš rad je veći", kaže ona.

Sigurna dečja kuća posluje kao institucija i finansira je Grad sa 19 miliona dinara godišnje. U Novom Sadu postoji i Sigurna ženska kuća, na tajnoj lokaciji, koju Grad finasira sa 6 miliona dinara, dok je još 20 miliona dinara obezbeđeno za projekte osposobljavanja žena kada napuste kuću.

"Nasilje je u porastu, od maloletne dece, pa na dalje, i sve institucije, od gradskih preko pokrajinskih i republičkih, moraju se uključiti u rešavanje tog problema, koji postaje sve ozbiljniji", kaže Novka Mojić, članica Gradskog veća Novog Sada.

Najavljenim rebalansom gradskog budžeta predviđeno je da se dodatni novac izdvoji za rad sigurnih kuća, a prema rečima Novke Mojić, jedan od prioriteta biće i da Sigurna ženska kuća uđe u red institucija čiji se rad finansira iz gradskog budžeta. Ona sada funkcioniše na principu projekta.