Oprečno o identitetu žrtve

Neki stručnjaci ne smatraju da je otkrivanje identiteta žrtve pogrešna praksa, dok novinari kažu da novinski izveštaji mogu izazvati i direktne posledice po život dece.

Potpredsednica NUNS-a Tamara Skroza navodi da u svim većim novinarskim kodeksima postoji odredba o zaštiti privatnosti dece koje su žrtve nasilja, iako se nigde eskplicitno ne navodi da li to važi i u slučaju kada je dete mrtvo.

"Ne vidim razlog za objavljivanje fotografije i imena deteta radi ubedljivosti priče pošto je tekst o silovanju, raspadanju unutrašnjih organa i smrti devojčice bio dovoljno ilustrativan. I mrtav čovek ima ljudska prava. Mislim da ne treba da nas K.J. pogleda pravo u oči da bismo shvatili šta joj se desilo", rekla je Tamara Skroza.

Dečji psihijatar Oliver Vidojević smatra da je u konkretnom slučaju trebalo objaviti potpunu priču pošto ona više ne može naneti štetu detetu, a može skrenuti pažnju javnosti na problem. 

"Najubedljivije efekte u javnosti izaziva mogućnost ljudi da vide dete koje je preminulo od posledica nasilja, a pošto dete nije imalo adekvatne staratelje, ni majka devojčice nema bilo kakvog osnova da pokrene postupak u cilju zaštite privatnosti. Korektno izveštavanje o tom slučaju ne bi trebalo da se svede na to šta se desilo, već posebna pažnja mora biti posvećena onome šta je preduzeto posle otkrivanja događaja, uključujući adekvatnu kaznu za počinioce", kaže on i dodaje da u drugim slučajevima, kada su deca žrtve nasilja živa, mediji ne bi smeli da otkrivaju identitet žrtve.

Član Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je da bi u slučaju izveštavanja o počiniocu nasilja mediji trebalo da se pridržavaju pravila pretpostavke nevinosti i da ga navode kao osumnjičenog za zločin, a ne krivca, dok sud to ne dokaže. "Identitet maloletnih osoba krije se da bi one bile zaštićene, a pošto je devojčica nastradala navođenje samo inicijala je deplasirano", kaže on.