Dolijao zet

Kako vreme prolazi, Hrvatima se Oluja čini sve veličanstvenijom, ne znaju bi li četvrti avgust proglasili Danom armije, Danom borca, Kipom slobode ili kako, Sanader je na obljetnici kazao da je preko toga naizgled kamenjara Hrvatskoj utrt put u Evropsku uniju i u sam NATO: „Nije se gledalo ko je ko i ko je kome bio deda ili stric“, pesnički je dovrhunio govoranciju.

Slavnome Tompsonu Pula nije pružila gostoprimstvo izgovarajući se da je Istra multietnička i antifašistička, ali Tompson isto kao i junaci Oluje“ ne gleda ko je kome bio deda ili stric, samo neka nije Srbin.

Prošle sedmice umro je Mate Parlov, o čijoj rečenici „kako ja mogu biti nacionalista, pa ja sam bio prvak svijeta“ treba svak u okvirima svojih mogucnosti da promisli.

&

Srbija hvata korak sa svetom što se tiče harrasmenta, Bidžin zet priveden je zbog ometanja Palme u obavljanju službene dužnosti, zetić je SMS poruke odašiljao u radno vreme g. Palme, a to je od šest ujutro do deset uveče, poruchenia behu preteća („obračunaćemo se, izdajniče“), ali je autor imao i templates druge storte koje je slao kad god bi mu se ćefnulo a koji su kako javljaju slobodni mediji bili uvredljivi: „Isti si kao Tadić i Čeda“!

Predsednik je dabome u Pekingu gde će pretpostavljam ostati do poslednje odjavne fanfare. Olimpijada je njegov san, veličanstveni koloplet sporta i politike, pa neusporedivi slet koji je umetničko-sportski izdanak vojne smotre, omiljenog predsednikovog žanra, a sve ide u rok službe: dok njegove bivše kolege iz škole pripremaju pitanja za popravni (za koji su doduše sami krivi), predsednik navija a kamere beleže svaki njegov đip, koji kao da je iz američkog filma, ili iz naše reklame za pivo: skače naš vođa sa sjedala kao da ima feder u čakširama i pravi dvokorak ka ekranu, raširenih ruku i stisnutih pesnica naglo koči, yes!!! Liči mi na šefa izbornog štaba kandidata za guvernera iz američkog filma, na taj naučeni, patentirani način iskazuje ushićenje nečim što mi čak i ne vidimo... Prvi put nakon Tita imamo scene posvećene vođi - vladar se uzdigao toliko da je poželjno prikazati ga ponovo kao običnog čoveka, a kud ćeš nešto običnije od navijača! Ali posle Tita imali smo dva turobna, drvendupasta vladara, i zar nije bolje da nama opet rukovodi neko pun života! Zhizneradostnyi Predsednik Srbije zaboravio je da smo iz Amerike povukli ambasadora, pozdravio se sa Bušom i rekao mu: „Srbija nikad neće priznati Kosovo! Vidimo se na otvaranju!“.

Ja se i ne sećam da je naš mladi parlament raspravljao o Tibetu, ali predsednik kaže da Srbija Tibet vidi kao unutrašnju stvar kineskog naroda, da sam Tibetanac poslao bih mu sa one vetrovite visoravni SMS da je Kosovo unutrašnje pitanje albanskog naroda, makar me uhapsili kao Bidžinog zeta, jer predsednik, kao i Palma, radi, obavlja službenu dužnosti, ma koliko izgledalo da uživa u lepoti devojaka koje nose zastave najavljujući sportiste i sportistkinje.