Rusija spremna na trgovinu Kosovom?

Predlog specijalnog izaslanika UN za status Martija Ahtisarija mogao bi da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da šansu da demonstrira svoju sve samouvereniju spoljnu politiku, ali analitičari i zapadne diplomate smatraju da će konačan ishod ipak biti "trgovina", jer Putin ne želi tek tako da pogorša odnose sa SAD.

Rojters podseća da je Ahtisari najavio da će njegov plan biti prosleđen Savetu bezbednosti UN čak i ako ga Beograd ne prihvati, kao i da Moskva uporno tvrdi da plan mora biti prihvatljiv za Srbiju i da se stvari prebrzo odvijaju.

"Ono što je potrebno je strpljiv rad na približavanju dve strane", smatra portparol Kremlja Dmitri Peskov. "U suprotnom, bićemo prinuđeni na jedno ili drugo rešenje, ignorišući jednu ili drugu stranu i onda nećemo rešiti problem već ćemo ga stvoriti u novoj dimenziji".

Peskov je rekao i da je "prerano razgovarati" o tome da li će Rusija iskoristiti pravo veta, ali uticajne ruske diplomatske figure smatraju da će to učiniti ako bude potrebno.

"Nadam se će naši partneri biti dovoljno mudri da ne insistiraju na tome da se ovo iznese pred Savet bezbednosti jer će u tom slučaju Rusija i Kina biti primorane da iskoriste svoje pravo veta", rekao je Rojtersu Konstantin Kosačjov, šef komiteta spoljnih poslova u donjem domu ruskog parlamenta.

Kremlj je upozorio da bi nezavisnost Kosova bila opasan presedan koji bi ohrabrio separatiste širom Evrope.

Neki Evropljani strahuju da bi Moskva mogla da iskoristi autonomiju Kosova kao presedan za nezavisnost proruski orjentisanih separatista u bivšim sovjetskim republikama - Gruziji i Moldaviji koje su proglasile tokom 1990-ih nezavisnost koja nije međunarodno priznata.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer upozorio je, međutim, da Kosovo "ne može da postane model za konflikte u Gruziji".

Stručnjaci smatraju da takav ishod i nije moguć, jer bi Moskva do sada već priznala nezavisnost Gruzije i Moldavije. Ruski zvaničnici, pak, insistiraju na tome da Moskva ne namerava da stvori male, nove nezavisne države koje bi mogle da izazovu nestabilnost.

Urednik lista "Rusija u svetskim poslovima" Fjodor Lukjanov smatra da je pravi interes Rusije u tome što "Kosovo pruža priliku da se naglasi novo pronađeno samopouzdanje Moskve na međunarodnoj pozornici, podstaknuto njenim sve većim naftnim bogatstvom".

"Rusija sa svojim akcijama, počevši sa Kosovom...pokušava da
uzvikne: 'Dosta. Vratili smo se,. Ako mislite da možete sve bez nas, zaboravite na to. To je sada završeno", tvrdi on.

Za sada, navodi Rojters u analizi, taktika Rusije je bila odlaganje.

"Ono što oni žele je još vremena. Ne žele da žure", smatra diplomata koji je želeo da ostane anoniman.

Isti diplomata smatra da bi Iran i Severna Koreja, gde se Moskva protivi uvođenju oštrijih sankcija, bili cena zbog koje bi Rusija pristala na Ahtisarijev plan.

"Na kraju, Rusi će želeti razmenu", smatra on.

Agencija Rojters u drugoj analizi navodi da je srpski premijer Vojislav Kostunica toliko uveren da će Rusija iskoristiti svoj veto u Savetu bezbednosti da već razmišlja o proslavi.

Neki međutim strahuju da bi Srbija, ako uspe da uz pomoć Rusije spreči ovaj projekat EU i SAD, svoje potencijalno članstvo u EU i NATO zamenila nesigurnim sedištem u Moskvi.

"Ako se to dogodi, (Srbija) bi bila jedina balkanska država koja se okrenula Istoku. Bivši sovjetski sateliti Bugarska i Rumunija su se
pridružili bivšoj jugoslovenskoj republici Sloveniji u EU i NATO. Hrvatska, Makedonija, BiH, Crna Gora i Albanija dele isti cilj", navodi Rojters u drugoj analizi.

Zapad veruje da nema mogućnosti da dva miliona Albanaca na Kosovu ostanu deo Srbije, a Ahtisarijev zamenik Alber Roan je nedavno upozorio da ne postoji "realna alternativa predlogu UN".

EU i NATO su pondili brže članstvo ukoliko Srbija bude "konstruktivna" kada je reč o Kosovu ali nisu otvoreno zapretili odsecanjem Srbije ako im se usprotivi.

Rojters navodi da zapadne sile žele da izbegnu provokaciju bilo kakvog buđenja ultranacionalističke desnice.

"Niko ne želi da Beograd postane Minsk", rekao je jedan diplomata EU aludirajući na glavni grad Belorusije kao simbol paranoične, antizapadne autokratije.

Dok se srpski premijer nada vetu Rusije, analitičari u Beogradu smatraju da će Rusija, ako i iskoristi pravo veta, to uraditi iz svojih interesa, ali do veta najverovatnije neće doći.