Vlada rešila dva od tri problema

Ekonomista Miladin Kovačević je, međutim, naglasio da je treći gorući problem ostao nerešen, a to je budžetski deficit, odnosno veliki 'jaz' između prihoda i rashoda u budžetu.

"Postignuta je monetarna stabilnost i stabilnost deviznog tržišta. Stabilizovan je devizni kurs i tržište. Eliminisana su očekivanja u pogledu destibilizacije monetarne sfere", rekao je Kovačević.

On je ocenio da je borba za monetarnu stabilnost bila uspešna, zahvaljujući pre svega aranžmanu sa MMF-om, pa su tako stabilizovane cene i kurs dinara.

Drugi važan momenat je da majski, ali i junski pokazatelji ukazuju da se problem likvidnosti dalje ne produbljuje kod preduzeća, odnosno da je zaustavljena dalja 'erozija' likvidnosti u realnom sektoru ekonomije.

"Kada je reč o indikatorima realnih kretanja još uvek imamo period stagnacije na polju industrijske proizvodnje, ali i prometa. Spoljno-trgovinska razmena se prilagođava, izvoz u nekim sektorima raste, uvoz i dalje pada ali se usporava taj pad u junu", naveo je neke od pokazatelja Kovačević.

On je naglasio da je treći problem ujedno i najteži jer je za njegovo rešavanje, potrebna i velika politička podrška. "Taj treći problem je žilav pre svega zato što bi se relaksacija javne potrošnje i dolazak na liniju buđzetske ravnoteže mogla postići samo celovitim i dubinskim reformama javnog sektora", ukazao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, reforme obuhvataju nekoliko glavnih segmenata - jedno su socijalni fondovi države, a zatim slede korporavitizacija javnih preduzeća i lokalnih preduzeća, upravljanje gradskim građevinskim zemljištem, javni servisi...

On ipak optimistički gleda na popunjavanje 'budžetskog jaza' u ovoj godini. "Ako se stend baj aranžman održi, a nema razloga da se ne održi, taj 'jaz' će biti prevladan. Naći će se neko šire pokriće od jaza koji je definisan stend baj aranžmanom od 70 milijardi dinara, bilo da se pokrije dodatnim pozajmicama ili obećanom pomoći od strane EU i Svetske banke", rekao je Kovačević.

Problem je međutim, što je to rešenje nije trajno i ne može se primeniti za nastupajuće godine. "Neophodno je zato u ovom trenutku pokrenuti tu celokupnu reformu javnog stektora, ali to je teži deo posla i on zahteva vrlo snažan impuls i snažnu podršku", zaključio je Kovačević.

Đogović: Učinak nezadovoljavajući

Saradnik Institituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović kaže da je učinak Vlade Srbije u proteklih godinu dana bio nezadovoljavajući. "Vlada Srbija imala je loše projekcije rasta BDP i ignorisala je dolazak svetske ekonomske krize na srpsko tržište", rekao je on.

Kako je rekao, posledice te neodgovornosti su nesagledive po ekonomske prilike u Srbiji i životni standard stanovništva. "I dalje se ne preduzimaju konkretne reforme, pogotovo u javnom sektoru, administraciji, zdravstvu, prosveti i restruktuiranju javnih i društvenih preuzeća", rekao je Đogović.

Prema njegovim rečima, javna potrošnja je prevelika, državni aparat glomazan, Vlada je usmerena ka uzimanju kredita i zaduživanju iz inostranstva, a ne preduzimaju se nikakve konkretne reforme i ulaganja u investicione projekte.

Đogović je ocenio da nije bilo većih pozitivnih pomaka u radu Vlade Srbije u prethodnih godinu dana. "Postoje stidljivi pozitivni signali vezani za aranžman sa Međunaronim monetarnom fondom, ali i taj aranžman je na staklenim nogama, jer je zasnovan na nerealnim projekcijama", rekao je Đogović.