Rast od 300% na tuđoj "nesreći", već slave

U Škotskoj se većina građana izjasnila za ostanak u EU, a pad funte pogoduje izvozu ovog cenjenog pića.

Analitičari međutim ocenjuju da bi pozitivni efekti mogli biti samo kratkoročni.

Funta je od referenduma 23. juna izgubila devet odsto vrednosti u odnosu na evro i 15 odsto u odnosu na dolar, što je pojeftinilo izvoz i podstaklo prodaju viskija od kojeg 90 odsto proizvodnje odlazi za izvoz.

"Od juna smo zabeležili povećanje potražnje za buradima viskija za 200 do 300 odsto", zadovoljno navodi čelnik Glazgov destilerije, Lajam Hju.

Ova kompanija, osnovana 2015. godine, još nije prodala ni bocu viskija, ali Hju ukazuje na porast porudžbina u pretprodaji nakon glasanja Britanaca za istupanje iz EU.

Predstavnik za komunikacije udruženja Škoč viski Dejvid Vilijamson istakao je da je izvestan broj članova tog udruženja zabeležio povećanje izvoza.
 
Više od 10.000 osoba radi u škotskoj industriji viskija, što je šest odsto više nego pre tri godine, a dodatnih 30.000 radi u lancu snabdevanja, flaširanja i distribucije.
 
U prvih šest meseci ove godine, glavna tržišta bila su SAD sa 357,4 miliona funti, Francuska sa 193,1 milion funti i Singapur sa 99,6 miliona funti, dok je ukupno izvezeno 533 miliona boca.
 
Godišnji u ovom sektoru iznosi 1,7 milijardi funti, od čega je 48 miliona boca bilo najboljeg Singl malta, za ukupno 432 miliona funti u poslovnoj godini koja se završila u junu.
 
Porast vrednosti funte ipak ne donosi samo dobre vesti za škotsko nacionalno piće, jer dovodi do porasta cena uvoznih proizvoda, poput buradi, pa Lajam Hju iz Glazgov destilerije kaže da je cena buradi za ovu kompaniju osetno povećana.
 
"Šta dobijemo na jednoj strani izgubimo na drugoj", navodi Hju.
 
Analitičar za sektor alkoholnih pića u firmi Euromonitor internešenal Spiros Malandrakis ocenio je da će kratkoročno gledano biti zabeležen rast prodaje, ali da će uslediti period neizvesnosti koji bi mogao negativno da utiče na sektor.
 
Neizvesnost bi bila posebno velika ukoliko bi Škotska odlučila da krene u novi referendum o nezavisnosti, a to je opcija koju je premijerka ove oblasti Nikola Sterdžon ponovo najavila juče kada je u Edinburgu predstavljala plan za Škotsku nakon Bregzita.
 
Ona je rekla da je odlučna da Škotska zadrži mesto na slobodnom tržištu EU, na primer preko evropskog ugovora o slobodnoj trgovini EFTA, ali da je po njenom mišljenju najbolje da Škotska dobije nezavisnost od Velike Britanije i zadrži mesto u EU.