Grčki bankari: Morate da požurite

Lideri Nacionalne banke Leonidas Frangijadakis, Alfa banke Dimitrios Mancunis, Pireus banke Antimos Tomopulos i Eurobanke Fokion Karavijas naglasili su potrebu da pregovori između Grčke i njenih kreditora uskoro budu okončani uz sporazum koji bi obezbedio budućnost Grčke u evrozoni i doveo njenu ekonomiju na dugoročni put održivog rasta, piše Katimerini.

"Vremenski faktor je veoma značajan i bila bi šteta da Grčka ne iskoristi pozitivno ekonomsko okruženje nastalo zahvaljujući monetarnom labavljenju koje je pokrenula Evropska centralna banka i značajnom padu cena nafte", rekao je Frangijadakis. "Ključno je odagnati neizvesnost, ne samo za kreditni sektor već za celokupnu ekonomiju", rekao je Mancunis, dok je Tomopulos poručio da ključ privrednog oporavka leži u prekidu ciklusa nedovoljnog finansiranja i odliva kapitala.

"Grčka trpi dugotrajne kreditne pritiske i neizvesnost koja ugrožava ekonomiju. Takva situacija ne može da se nastavi. Vreme je ključni parametar i potrebno je postići realističan sporazum sa kreditorima što pre, a taj sporazum treba da prihvati većina političkih partija, kao što je to bio slučaj u Portugaliji, Irskoj i na Kipru", rekao je Karavijas.

Dugotrajna nezivesnost već se odrazila na osnove ekonomije, kao što je bruto domaći prozivod (BDP), koji je u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu potonuo 1,3 odsto, nakon rasta od 1,5 odsto iz prethodnog tromesečja. Analitičari veruju da je u prvom kvartalu 2015. evidentiran nulti rast BDP-a.

"Ukoliko ne dođe do sporazuma sa našim partnerima, to bi imalo nesagledive posledice po grčku ekonomiju, a i šire", upozorio je guverner grčke centralne banke Janis Sturnaras.

Odliv kapitala iz grčkih banaka nastavljen je u aprilu, a trend odliva depozita uticao je i na grčke akcije i obveznice. Procenjuje se da se od decembra 2014. do aprila 2015. iz grčkih banaka odlilo oko 30 milijardi evra.

Odliv kapitala iz Grčke ozbiljno je ugrozio sposobnost te zemlje da finansira ekonomiju i preduzeća. Pored toga, zamrzavanje privatizacija i smanjenje stranih direktnih investicija umanjili su šanse da će uskoro doći do privrednog oporavka, piše Katimerini.