Tempirana bomba otkucava u Evropi

Oni će raspravljati o tome da li treba da isplate sledeću tranšu pomoći od osam milijardi evra novoj grčkoj koalicionoj vladi, koja je dogovorena u Atini.

U isto vreme zona evra se suočava sa novom pretnjom od otvaranja drastične dužničke krize u Italiji. Italijanski troškovi zaduživanja su porasli na najviši nivo otkad je u toj zemlji uveden evro.

Troškovi su blizu nivoa na kojem su bili troškovi zaduživanja Grčke, Irske i Portugalije, neposredno pre nego što su morale za zatraže finansijsku pomoć od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda. Tempirana bomba i dalje otkucava. Ministre finansija Evropske unije posebno zabrinjava Italija. Sve dok se u toj zemlji ne usvoji verodostojan plan za štednju, postoji opasnost od njene kapitulacije na finansijskom tržištu.

Zbog ogromnog duga od više od 1.900 milijardi evra, Italija izaziva krizu čitave evrozone. Zbog političke neizvesnosti u Italiji i strepnje da bi dužnička kriza mogla da zahvati tu treću po veličini privredu u okviru evrozone, potonule su vrednosti evra i akcija, pošto ulagači nastoje da smanje izloženost riskantnijim investicijama.

Međunarodni zvaničnici, kao i MMF, pojačali su pritisak na Italiju optužujući je da nema "kredibilitet". Italija je nedavno odbila ponudu finansijske pomoći MMF-a navodeći da ne veruje da je neophodna takva vrsta intervencije.

Italija je, međutim, pozvala predstavnike MMF-a da nadziru finansijske reforme u toj zemlji pošto opada poverenje tržišta u nju.

Italijanski mediji izražavaju bojazan da Berluskoni ne kontroliše dovoljno poslanika da obezbedi brzo usvajanje mera za koje evropski i međunarodni finansijski zvaničnici kažu da moraju biti usvojene kako bi Italija izbegla drastičnu dužničku krizu koja bi je mogla dovesti u položaj Grčke.

Evrozona mora da ubrza napore za jačanje EFSF-a

Budući da raste opasnost da će Italija biti sledeći domino koji će pasti, ministri će razmotriti mogućnosti za povećanje obima fonda za pomoć koji je trenutno suviše mali da bi spasao zemlje poput Italije, Španije, pa čak i Francuske, u kojoj je na vidiku uvođenje novih mera štednje.

"Razvoj situacije na tržištu obveznica ukazuje na potrebu da se ubrzaju pregovori o jačanju kapaciteta EFSF-a", izjavio je portparol evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena, Amadeu Altafaž.

Lideri evrozone žele da povećaju kreditni kapacitet tog fonda na hiljadu milijardi evra i planirali su da to urade do kraja novembra, ali je Altafaž upozorio da je situacija na tržištu, a posebno u Italiji, "promenila pravila igre".

Namera članice evrozone je da povećaju obim fonda bez istovremenog povećavanja garancija koje obezbeđuju pojedine zemlje. Jedna od mogućnosti je da EFSF posluži za osiguranje obveznica prezaduženih zemalja kako bi na taj način investitori bili podstaknuti da kupuju te hartije od vrednosti uz razumnu kamatnu stopu.

Dosad je, međutim, evrozona imala ograničenog uspeha u pokušaju da zemlje izvan tog bloka, a posebno zemlje u razvoju poput Kine, zainteresuje da ulože sredstva u odvojeni investicioni mehanizam kako bi dopunili EFSF.

Rusija spremna da podrži evrozonu sa 10 milijardi

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev kaže da je Rusija spremna da ponudi 10 milijardi dolara Međunarodnom monetarnom fondu koji će biti iskorišćeni za podršku zemljama evrozone.

Predsednik Rusije je stavio do znanja da bi, zauzvrat, njegova zemlja želela da ima veću ulogu u međunarodnim finansijskim institucijama. Rusija je jedna od država koje se zalažu za davanje veće uloge u procesu odlučivanja zemljama u razvoju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kaže da su zemlje BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) akumulirale hiljade milijardi dolara deviznih rezervi koje su spremne da ulože u evrozonu, ali pod uslovom da im se obezbedi veća uloga u finansijskim organizacijama.