Kongres odbio plan, indeksi u padu

Plan od 700 milijardi dolara predložila je administracija predsednika Džordža Buša, koji je izrazio je razočaranje zbog rezultata glasanja u Predstavničkom domu Kongresa SAD, ali i dodao da će nastaviti da se bori s tim problemom.

Vodeći indeks Dau Džons Industrial (DJIA) izgubio je rekordnih sedam odsto vrednosti, odnosno 778 poena i pao na 10.365 poena, preneo je Glas Amerike. Time je nadmašen pad od 685 bodova zabeležen prvog dana trgovanja posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

Indeks Standard end Purs 500 izgubio je 106 poena, ili 8,7 odsto, i spustio se na 1.107 poena, dok je tehnološki indeks NASDAQ izgubio više od devet odsto vrednosti, ili 200 poena, i završio dan na 1.984 poena.

Indeksi na evropskim berzama pali su na najnižu vrednost u protekle tri godine. Londonski indeks Fajnenšel Tajmsa (FTSE 100) izgubio je 5,3 odsto, pariski CAC-40 takodje preko pet odsto, a frankfurtski DAX 4,2 odsto.

Azijske berze takođe su završile dan u minusu - tokijski Nikkei izgubio je preko jedan odsto, a hongkonški Hang Seng preko četiri odsto.

Cena zlata porasla je za 30 dolara - na 908,75 dolara za uncu, ali je cena sirove nafte pala za 10,63 dolara na 96,26 dolara za barel.

Inače, protiv plana koji podrazumeva intervenciju države u privatnom sektoru bez presedana u američkoj istoriji, bilo je skoro dve trećine republikanskih poslanika.

"Izložili smo plan koji je bio velik zato što smo imali veliki problem", naveo je Buš i kazao da će se sastati sa svojim ekonomskim saveznicima i raditi s liderima demokrata i republikanaca u Kongresu kako bi pronašli izlaz iz krize.

Snažan pad akcija IT kompanija u SAD

Odluka Kongresa uticala je i na najveće svetske tehnološke kompanije poput Gugla, Majkrosofta i Epla, koje beleže veliki pad na Njujorškoj berzi. Investitori su masovno prodavali i najpopularnije akcije tehnoloških kompanija zbog straha da kriza na američkom finansijskom tržištu ograničava rast potrošnje, preneo je Rojters.

Proizvođač "mekintoš" (Macintosh) kompjutera i "ajfona" Epl zabeležio je pad cene akcija za 17,9 odsto na 105,26 dolara, što je najniži nivo u prethodne dve godine. Cena akcija Epla, koja je na kraju 2007. godine iznosila 200 dolara, u ponedeljak je tokom dana pala i do sto dolara.

Druga velika imena poput proizvođača "blekberija" (Blackberry) RIM internet pretraživača Gugl (Google) i najvećeg proizvođača telefona Nokije (Nokia) skliznule su za više od 10 odsto nakon vesti da je američki Kongres odbacio plan vredan 700 milijardi dolara za izlaz iz finansijske krize.

Gugl je zabeležio pad vrednosti akcija za 11,6 odsto na 381 dolar, dok je u prethodne dve godine uvek bio iznad 400 dolara, a Jahu (Yahoo) je zabeležio najnižu vrednost akcija u prethodnh pet godina na 16,88 dolara, što je pad od 10,8 odsto u odnosu na prethodno trgovanje.

Cene akcija Majkrosofta skliznule su za 8,7 odsto na 25,01 dolar, a glavni pravnik svetskog lidera na tržištu softvera Bred Smit (Brad Smith) pozvao je američki Kongres da opet razmotri program za zlaz iz krize kako bi "vratio poverenje i stabilnost na finansijsko tržište".

Analitičari i investitori ukazuju da akcije kompanija koje su beležile snažan rast uprkos krizi sada padaju, ali da se to ne događa zbog realne promene osnovnih pokazatelja poslovanja, već zbog toga što investitori strahuju od dugotrajnog pada indeksa i akcija.

Među kompanijama koje su pale manje od proseka je Aj-Bi-Em (IBM), koji ima klijente među velikim kompanijama i koji sprovodi prodornu strategiju širenja na međunarodnim tržištima. Akcije AJ-Bi-Ema opale su za 4,2 odsto na 114,46 dolara.