PKS: Pomoć domaćim proizvodnim firmama

Ova firma svoje proizvode izvozi u dvadesetak zemalja.

Čadež je održao sastanak sa generalnim direktorom Chemical Agrosava Petrom Mirkovićem, obišao fabriku i upoznao se sa procesom proizvodnje.

Sekretar Udruženja za hemijsku industriju u PKS Dragan Stevanović je rekao Tanjugu da je Agrosava jedan od svetlih primera uspešnih domaćih firmi koje se bave proizvodnjom stateških proizvoda i koje su izvozno orijentisane.

Poručio je da će PKS nastaviti da pomaze takva preduzeća.

Naglasio je da su semenski materijal i pesticidi strateški proizvodi za svaku državu, pa tako i našu.

Stevanović je kazao da je C hemical Agrosava nastala 1990. godine i počela sa šest zaposlenih, a sada da ima oko 200 zaposlenih među kojima je i 11 doktora nauka, što pokazuje njihovu orijentaciju na domaći razvoj i inovativne tehnologije.

Istakao je da Agrosava ima veliki izvozni potencijal i da će PKS pomoći toj firmi, kao i svim sličnim firmama koje imaju izvozni potencijal i dobar program.

PKS će nastaviti da pomaže svim fabrikama i preduzećima kao što je Agrosava koje imaju veliki izvozni potencijal i spremne su da izvoze na svetsko tržište.

Direktor sektora za oplemenjivanje i umnožavanje semena u Agrosavi doktor Nenad Vasić je rekao Tanjugu da je kukuruz najvažnija ratarska kultura u Srbiji, ali i Jugoistočnoj Evropi i da to preduzeće ima sopstveni program selekcije, osnovan još pre 15 godina.

"Imamo najveći privatni program selekcije i jedan od najvećih programa selekcije kukuruza na prostoru bivše Jugoslavije i u ovom delu Evrope. Do sada imamo priznato više od 60 hibrida u Srbiji i oko 30 u EU. Po broju registrovanih hibrida u EU smo najbolji na ovom delu tržišta".

Naveo je da Agrosava ima ozbiljnu saradnju sa nekoliko privatnih programa kukuruza u SAD, koje su u toj oblasti najače u svetu, kao i da sa njima razmenjuju informacije i genetiučki materijal.

"U SAD isključivo radimo sa kompanijama koje rade sa ne GMO kukuruzom, po zakonu, ali i našem opredeljenju, nismo pristalice GMO kukuruza", istakao je on.

Vasić je kazao da to Srbiji kao proizvođaču GMO nije potreban iz čisto ekonomskih razloga.

Naglasio je da i u SAD postoje ljude koji se bave kukuruzom koji nije GMO.

Prema njegovim rečima, u SAD ima oko 10 odsto ne GMO kukuruza ili oko tri miliona hektara.

"Nadam se da će taj ude da se poveća", dodao je.

Agrosava ima saradnju sa jednom kanadskom firmom na razvoju jedinstvenog programa selekcije silažnog hibrida, po čemu je jedinstvena u Evropi, a koji je namenjen stočarima sa visokom proizvodnjom mleka i mesa.

Agrosava u Srbiji drži i oko 10 do 12 odsto tržišta semena, a svoje proizvode najviše izvozi na teritoriji bivše Jugoslavije, Rusije, Ukrajine, Irana, Severne Afrike, Alžira, Maroka, Turske...

Započeli su sa nemačkom kompanijom i program selekcije uljane repice za tržišta Srbije, Nemačke i trećih zemalja.

"Ušli smo pre dve godine i u sopstveni razvoj oplemenjivačkog programa pšenice. Osnovali svoj program selekcije pšenice koji je još u povoju, a prvi rezultati su veoma ohrabrujući. Radimo i na razvoju hibrida pšenice i prva smo kompanija koja je na ove prostore donela hibride pšenice", dodao je Vasić.

Osnovna delatnost firme je proizvodnja i razvoj pesticida, folijarnih hraniva, hibridnog semena kukuruza i sorti pšenice.

Agrosava sarađuje od osnivanja sarađuje sa renomiranim kompanijama iz oblasti zaštite bilja kao što su BAYER, BASF, Arysta, Aglukon i drugim ( prepakivanje, proizvodnja, distribucija i skladištenje proizvoda).

Jedina su kompanija iz ovog dela Evrope koja ima registrovana stredstva za zaštitu bilja u Ruskoj Federaciji.