"Sa MMF-om ne bih ni tikve sadio"

Zahuktala se predizborna kampanja, ambiciozni planovi i velika obećanja. U takvoj atmosferi u sredu stiže misija MMF-a koja očekuje da čuje realnost ekonomske budućnosti Srbije.

Iako će razgovori o aranžmanu iz predostrožnosti početi u vreme predizborne kampanje, analitičati podsećaju da će sporazum moći da sklopi tek naredna Vlada.

MMF očekuje da čuje kako će Srbija uštedeti dodatnih 400 miliona evra. To je nova tema koja udaljava donedavne koalicione partnere u Vladi.

Bajatović je na okruglom stolu "Ekonomska politika Srbije" u organizaciji nedeljnika NIN, izjavio da bi Srbija mogla da dobije i "jeftinije pare", uz manje političkih uslova, od onih koje nudi Međunarodni monetarni fond (MMF).

"Sa MMF-om ni tikve ne bih sadio. Tamo gde oni prave priču, tu 'leba nije bilo", ocenio je Bajatović, osvrćući se na najavljenu posetu misije MMF-a koja 26. februara dolazi u Srbiju kako bi sagledala stanje u javnih finansijama i utvrdila uslove za sklapanje novog aranažmana.

Bajatović je kazao da razume da je aranžman sa MMF-om "bitan za imidž zemlje", ali da Srbiju taj "imidž mnogo košta".

"Mi kroz prozor godišnje bacamo pet puta onoga što nam MMF donosi. Mi i sami možemo da smislimo ekonomske mere", rekao je Bajatović.

On je dodao da je problem Srbije što "ne zna da potroši" novac koji dobija od međunarodnih finansijskih institucija.

Funkcioner socijalista poručio je i da se zauzima za reforme javnog sektora u kojima je najveća nepotrebna potrošnja i istakao da su javna i komunalna preduzeća zbog političkog upravljanja od motora razvoja postali najveći teg za budžet.

Bajatović je rekao da su drugi po veličini problem u Srbiji preduzeća u restrukturiranju i ocenio da Srbiji ne mogu pomoći stranci, već da treba razvijati domaće potencijale i razvijati tehnologiju. "Ako nam najveća prednost bude jeftina radna snaga, onda ćemo generisati siromaštvo", poručio je Bajatović i dodao da se mora izmeniti Zakon o stečaju, kako bi stečaj trajao maksimalno 60 dana.

On je dodao da je Srbija ostala bez bankarskog sistema jer su "pukle skoro sve domaće banke" i poručio da banke moraju da dele sudbinu privrede i da su previsoke kamatne stope.

Lider URS-a Mlađan Dinkić rekao je da su tri ključna problema nezaposlenost i nizak privredni rast, birokratija i visok budžetski deficit i javni dug i istakao da se oni ne mogu rešiti štednjom, već investicijama i potrošnjom.

"Visoki budžetski deficit pokušavao je prethodnih godina, ne samo u Srbiji, da se rešava konceptom štednje. Taj koncept je pogrešan i treba ga napustiti, sve više zemalja ga napušta. Čak i MMF revidira svoje stavove o tome u poslednjim izveštajima. Videćemo šta će reči kada dođu u Srbiju", rekao je on.

"Nema šanse da se budžet oporavi, ako se ne oporavi privreda", rekao je Dinkić i dodao da treba nastaviti podsticaje za investicije.

Dinkić je rekao da u prvih 100 dana vlade treba doneti zakone koji bi eliminisali birokratske procedure, pre svega Zakon o planiranju i izgradnji. On je rekao da se ne zalaže za gašenje Fonda za razvoj, već za njegovu dokapitalizaciju i formiranje državne Razvojne banke.

Dinkić je rekao da se visoki deficit neće rešiti zamrzavanjem plata i penzija, već da je potrebno otplatiti deo najskupljih kredita do kraja godine, kako bi se uštedelo na kamatama, ukinuti solidarni porez i ići na politiku zapošljavanja i investicija.

Funkcioner DS Dušan Nikezić naveo je da su najveći problemi kolaps privrede, porast siromaštva i neodrživi rast zaduživanja i poručio da je neophodno identifikovati ključne grane privrede koje u kratkom roku mogu da dovedu do rasta proizvodnje.

On je ukazao da je neophodno da se vodi pravedna socijalna politika i da je potrebno ulagati u obrazovanje, primarnu zdravstvenu zaštitu.

Lider Zajedno za Srbiju Dušan Petrović, koji je u koaliciji sa NDS Borisa Tadića, rekao je da je najveći problem Srbije nezaposlenost, a da je lek jasan plan razvoja - poljoprivrede, prehrambene industrije, ruidarstva, energetike, IT sektora i turizma.

Finkcioner SDPS Ivan Bauer poručio je da su ključni problemi odlaganje najtežih reformi, neefikasnost javnog sektora, katastrofalno stanje u PIO fondu, nedovoljan priliv investicija i rastući javni dug.

Predstavniik Socijaldemokratske partije Ivan Bauer, ocenio je da je aranžman sa MMF-om važan za Srbije, jer bez njega zemlja teško može da napreduje.

Bauer čija je partija bila u koaliciji sa SNS-om i koja je na predstojecjim poslaničkim izborima na njihovoj listi, kazao je da će se u pregovorima sa MMF-om mora postići konsenzus vlasti, opozicije, ali i čitavog društva da se usvojeni aranžman sprovede.

"Moramo naći rešenje za koje postoji spremnost da se sprovede, ne samo kod vladajuće koalicije, već da većina naroda to prihvata kao neminovnost. Verujem da mogu da se naprave redukcije u budžetu koje će rezultovati time da se postigne aranžman sa MMF-om", rekao je on.

Bauer je ocenio da su informacije o navodnom zahtevu MMF-a za dodatnu uštedu od 400 miliona evra u budžetu nezvanične i dodao da će pregovori početi kada se formira nova vlada.

Eventualni aranžman sa MMF-om Srbiji je potreban zbog međunarodnog kredibiliteta koji bi ohrabrio investitore, ali i otvorio mogućnost jeftinijeg zaduživanja, smatra glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk.

"Tim pre što već sada znamo da su prihodi precenjeni i sada je već izvesno da, po nekim našim računicama, će prihodi biti manji za 50 do 80 milijardi dinara nego što je to Zakonom o budžetu predviđeno, i MMF to sigurno zna, tako da će tu morati da se sačeka. Tako da negde aranžman sa MMF-om je najrealnije očekivati tek krajem leta ili početkom jeseni", ocenjuje on.

Poslednji aranžman Srbije i MMF-a sklopljen je krajem 2011, ali je zamrznut već početkom naredne godine, jer se Srbija nije pridržavala dogovorenog.