Uništimo 200.000 hektara godišnje?

Svake godine samo od rudnika izgubimo 200 hektara plodne zemlje, a pepelište (koje stvaraju termoelektrane) godišnje zauzme po 1.200 hektara u Srbiji. Još 100.000 hektara "nestane" uglavnom u Banatu zbog vađenja gline, a 126 šljunkara uništi dodatnih 60.000 hektara.

Oko 20.000 hektara poljoprivredne zemlje uništi erozija zbog vetra i vode, a dodatnih 3.000 hektara gubimo zbog nedostatka ekološke svesti.

Ove zabrinjavajuće rezultate pokazala je studija Instituta za zemljište i ratarstvo, koja se radi na pet godina, a zemlja se redovno kontroliše. Poljoprivredna zemlja u Srbiji i nije toliko zagađena, pogotovo kada se uporedi sa susednim zemljama. "Poljoprivredno zemljište u Srbiji nije mnogo zagađeno i veći deo zemlje ima teških metala daleko ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti. Zemlju najviše uništavaju pesticidi i teški metali, ali poljoprivredno zemljište zagađuje najviše čovek koji pravi jalovišta, prenamenjuje zemljišta, otvara rudnike, kopove, šljunkare...", kaže Vladica Banić, iz Ministarstva poljoprivrede.

Istraživanje je, dakle, pokazalo da hroma u proseku ima po 49 miligrama po kilogramu (u Vojvodini 30 miligrama), a dozvoljena vrednost je 100 miligrama. Nikla ima u zemljištu Zlatibora, Ozrena, Suvobora, Topole, Aranđelovca, ali u granicama dozvoljenog. Cinka ima 48 miligrama, a dozvoljeno je 50. I živa je u granicama normale, kao i arsen.

Olovo je, takođe, u okviru proseka, ali su problem oranice kraj puteva i, naročito, auto-puta, koje su prilično zagađene. Zbog toga poljoprivredni inspektori redovno kontrolišu zemljište i seljacima zabranjuju da seju i sade, ali ne kažnjavaju i one koji su ga zagadili.

"Ubedljivo najveći deo zemlje nije zagađen, ali ljudi zemljište neprestano zakiseljavaju. Kiselost je prisutna svuda u Srbiji. U jugoistočnoj Srbiji, Kolubarskom okrugu, Jadru i Šumadiji je 20 odsto zemlje kiselo. To se dešava jer koriste mineralna i azotna đubriva, a ne koriste prirodna. Solinizirano je 233 hektara u Vojvodini, a to se sve sprečava domaćim đubrivom. Rak-rana je spaljivanje žetve, a domaćin koji spaljuje strnjike najstrašnije degradira zemlju. To se naročito vidi u Bečeju, Bačkom Gradištu, Futogu...", kaže Banić.