Više cene hrane kobasica, mleka...

Ni najmanja poskupljenja hrane nisu „bezbolna“ za prazne džepove većine građana Srbije.

Tako od pojeftinjenja u „socijalnoj korpi“, zasada, potrošači nemaju neke koristi, jer je sniženje cena određenih namirnica istovremeno pratilo poskupljenje svih ostalih proizvoda. Iako su cene jogurta, kafe, mesa porasle tek za nekoliko dinara, poskupljenja nisu prošla nezapaženo.

Većina vodećih lanaca odlučila se da na po jednoj izabranoj namirnici odrekne dela zarade, ali su istovremeno pojedini trgovci promenili način maržiranja i na gotovo svim ostalim proizvodima povećali cene. Na taj način nadoknađena su sniženja osnovnih namirnica iz „socijalne korpe“.

"Namera Ministarstva trgovine bila je dobra, ali je akcija loše sprovedena", smatra Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

"Većina trgovaca promovisala je svoje robne marke, a nije bilo prave želje da se obore cene. Zato mora ozbiljno da se radi na dolasku novih lanaca i otvaranju tržišta."

Cene svežeg mesa, ulja, brašna pojedinih proizvođača blago su pale, jer je besparica bila uzrok drastičnog pada prometa. Istovremeno, poskupele su kobasice, salame, jogurt, mleko, pavlaka manjih dobavljača, zatim začini, konzerve, testenine, sokovi, čokolade, keks, voda, pivo za dinar do dva, a praškasti proizvodi za oko pedesetak para po pakovanju.

"Nema značajnijeg rasta cena, bar što se tiče naših dobavljača", tvrde u vodećim trgovinskim lancima.

"Uglavnom je reč o takozvanim postepenim pomeranjima, kada neki artikli poskupe od dinar, dva, najviše pet. Reč je o artiklima manje poznatih robnih marki, koji u prethodnom periodu nisu pratili drastičan skok cena."

Proteklih godina cene su kod nas rasle mimo svake logike, a najviše kod proizvoda koji se svakodnevno nalaze u korpi. Ključnu ulogu u poskupljenju većine proizvoda odigralo je povećanje cena sirovina i energenata, a dobrim delom poskupljenja su bila i posledica toga što trgovci nisu hteli da se odreknu visokih marži.

Zbog astronomskih cena, naročito svežeg mesa i mesnih prerađevina, promet tih namirnica gotovo je simboličan. Stručnjaci procenjuju da su cene hrane dostigle maksimum i da potrošači ne mogu da ga plaćaju, a da se trgovcima ne isplati da roba stoji.

"Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u dubokoj je recesiji i na godišnjem nivou dostiže pad od oko devet odsto", kaže Saša Đogović, ekonomista.

"To je posledica niskog životnog standarda i istovremeno svakodnevnog rasta troškova života. Na smanjenje prometa najviše su uticala poskupljenja osnovnih namirnica, proizvoda takozvanog egzistencijalnog karaktera."