Srbija ni 2012. ne može bez kredita

Po kojim kamatnim stopama ćemo se zaduživati, niko ne želi da precizira, jer je novac na inotržištu sve skuplji.

Domaći zapisi neće imati tako visoku cenu kao ove godine, s ozbirom na to da Narodna banka Srbije smanjuje referentnu kamatnu stopu, što automatski utiče i na vrednost po kojoj se trguje obveznicama. Državni trezor bi u 2012. godini trebalo da pusti na tržište zapise u vrednosti od 304 milijarde dinara, nešto manje nego ove godine. Takođe, država bi trebalo da izađe na međunarodno tržište sa oko 1,4 milijarde dolara novih evroobveznica.

Od ovogodišnje emisije ostalo je u budžetu 50 milijardi dinara.

Prema rečima Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dinamika javnog duga u proteklih godinu dana se ubrzano povećava, te sada iznosi 2,32 milijarde evra.

“S obzirom na sumorne prognoze iz evrozone i sve više zatvaranja banaka, teško da možemo da se zadužujemo po kamatama koje smo dobijali ove godine. To znači da će investitori koji se odluče za naše obveznice diktirati svoju cenu, ali ona nikako ne može da bude ovogodišnjih 7,5 odsto na eurobondove” , tvrdi Đukić.

On objašnjava da za naše obveznice mogu da se odluče investitori iz grupe hazardera, koji će po visokim cenama uzeti naše obveznice, rizikujući da deo izgube.

Đukić naglašava da u sledećoj godini Srbija startuje sa dva negativna preduslova, a to su visoke kamatne stope i nizak nivo privrednog rasta, koji bi to kompenzovao. Kada bi stepen evroizacije privrede bio niži, lakše bi se nosili sa rešavanjem problema. Ali, dinarizacija je spora, tako da će 70 odsto ekonomije ostati u domenu evra, što je zabrinjavajuće.