Kina ulazi na velika vrata u Srbiju

Kompanije iz te zemlje planiraju da u pohod na Evropu velikim delom krenu iz naše zemlje.

Novi kredit samo je nastavak saradnje Kine i Srbije u energetskom sektoru, s obzirom na to da je već ugovorena kreditna linija od oko 750 miliona evra za obnovu rudnika u Kostolcu, novi blok u istoj TE i izgradnju luke na Dunavu preko koje bi se transportovao ugalj.

To se poklopilo sa najavom velike investicije u Vranju, gde bi jedna od najvećih kineskih privatnih kompanija trebalo da uloži 300 miliona evra u izgradnju solarnih postrojenja, čime bi jug Srbije postao evropski centar za razvoj solarne energije. Kredit koji će Kinezi dati za TENT mogao bi da bude prekretnica u razvoju energetskog sektora u Srbiji.

"To je za nas veoma značajno jer Srbija do sada nije uspela da pronađe partnere za TENT, iako se pričalo da će to biti nemačka kompanija RWE. Ukoliko Kinezi sada uđu u TENT, uz investicije koje imaju u Kostolcu, srpski energetski sektor postaće najveća kineska investicija u ovom delu Evrope", objašnjava izvor blizak pregovaračkom timu Srbije i Kine.

Specijalni savetnik premijera Srbije za energetiku i bivši ministar energetike Petar Škundrić kaže da saradnja sa Kinom teče planiranom dinamikom. On objašnjava da je saradnja vezana, pre svega, za elektroenergetski sektor, ali i dodaje da se tokom boravka u Pekingu susreo sa predsednikom Sinohema, sa kojim je razgovarao o mogućnostima saradnje na pojedinim projektima u naftnom sektoru.

"Glavni aranžman za koji smo dobili zeleno svetlo jeste izgradnja novog bloka termoelektrane u Kostolcu. U narednih mesec dana očekujem potpisivanje ugovora za prvu fazu, čime će se stvoriti preduslovi i za realizaciju druge faze, ukupne vrednosti milijardu dolara", naglašava Škundrić i potvrđuje da postoje planovi kineskih kompanija da direktno investiraju i u druge elektroenergetske projekte.

Ekonomski stručnjaci ističu da su ova dva projekta, uz izgradnju mosta preko Dunava, početak ulaska Kine na velika vrata u Srbiju. I ne samo to, već i pokazatelj toga da se Kina, ali i ostale razvijene azijske zemlje, od ulaganja u Afriku, sve više okreću ka tržištima jugoistočne Evrope.

A da bi i naša, kao i privrede regiona trebalo da se što pre okrenu tržištima Dalekog istoka, naglasila je i Kori Udovički, regionalna direktorka Programa UN za razvoj.

"Srpska privreda je tradicionalno okrenuta evropskom i zapadnim tržištima, gde je sada teška situacija. Zbog toga je važno da se privrede regiona udružuju kako bi lakše osvajale azijsko tržište koje će u narednim decenijama sigurno biti motor globalnog privrednog rasta", rekla je Udovički.

Sa njom se slaže i ekonomista Mlađen Kovačević, koji podseća da su kineske devizne rezerve ogromne i da dosežu čak 3.200 milijardi dolara. "Kina je dugo bila okrenuta afričkim zemljama, gde je kupovala čitave rudnike. Kapaciteti Kine, kako uvozni, tako i oni koji se odnose na investicije u druge zemlje, ogromni su", kaže Kovačević.

O velikom potencijalu Kine govori i podatak da su samo u toku dve godine, i to za vreme svetske ekonomske krize, od 2008. do 2010. godine, uložili 26 milijardi dolara u afričke zemlje. Da bi računica bila jasnija, dovoljno je pomenuti da se u Srbiju za 10 godina, od kredita, donacija, direktnih stranih ulaganja i privatizacija ukupno slilo oko 46 milijardi evra.