Do dozvole za selidbe 13 papira

Iako su privrednici očekivali da će sveobuhvatna reforma propisa, od milja nazvana „giljotinom“, mnogo bržim tempom pojednostaviti administrativne procedure i ukinuti nepotrebnu papirologiju, u praksi se to dogodilo samo u nekoliko oblasti.

Da apsurd bude veći, mnogo više papirologije potrebno je za preduzetnike, čiji obim poslova je po pravilu manji nego kod preduzeća registrovanih u istoj delatnosti. „Više od dve decenije pružam usluge transporta i selidbi, a iz godine u godinu potrebno mi je sve više dokumentacije da bih posao obavljao regularno“, kaže preduzetnik koji nije želeo da mu se ime objavi jer „ne bi više skinuo inspekcije sa vrata“.

„Da bih mogao kamionom da uđem u grad, potrebna mi je dozvola, a put do nje vodi najpre do inspekcije u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku. Za njih najpre moram da kopiram saobraćajnu dozvolu vozila, zatim kopiju rešenja o registraciji delatnosti koje izdaje Agencija za privredne registre, prilažem i kopiju ugovora o poslovno tehničkoj saradnji sa servisom koji ima automehaničara i autoelektričara. Potrebno je da dostavim i kopiju registracije iz APR-a i za servis, ali i kopiju radnih knjižica i diploma majstora koji rade automehaničarske i autoelektričarske poslove“, priča on.

Takođe, kako dodaje, potreban mu je i ugovor o parkiranju za kamion, koji sklapa ili sa Parking servisom ili sa nekim drugim pravnim licem.

„Na osnovu tih papira saobraćajni inspektor radi procenu da li sam osposobljen da obavljam taj posao, što me košta 8.000 dinara, a da bi to pretočio u rešenje, plaćam još taksu od 1.200 dinara“, objašnjava ovaj privrednik.

Međutim, to nije kraj procedure.

Sa rešenjem koje izdaje Ministarstvo, dalje se ide, ako je o Beogradu reč, u gradski Sekretarijat za saobraćaj. Njima se prvo podnosi zahtev, zatim opet kopija rešenja o registraciji iz APR-a, naravno i rešenje saobraćajnog inspektora uz administrativnu taksu od 250 dinara, kao i taksu koja se obnavlja svakog meseca, od 3.150 dinara.

Dozvola koja se dobija omogućava prevozniku da pruža usluge na periferiji grada. Ako radi i u širem centru, on nema pravo na parkiranje ispred objekta, već samo na zaustavljanje, što znači najduže 15 minuta.

„To nije vreme za koje mogu da istovarim ili utovarim stvari, selidba ne može da se obavi u tom roku, a kada sam u gradskom sekretarijatu pitao zbog čega, kao pružaoci usluga, ne možemo da se zadržimo na lokaciji dok ne završimo posao, rečeno mi je da su se jedva i za to izborili jer je saobraćajna policija tražila da se ne dozvoli više od tri minuta. Zbog takvih uslova za rad koje je nemoguće ispuniti, često smo prinuđeni da plaćamo kazne, a one nisu ispod 10.000 dinara“, kaže sagovornik lista.

On dodaje da nikada nije siguran da li će mu tražiti još neki dokument i koliko će vremena biti potrebno da inspektor u Ministarstvu i službenik u Sekretarijatu izdaju svoja rešenja, ali da godišnje za taj posao treba izdvojiti najmanje nedelju dana.

U gradskom Sekretarijatu za saobraćaj potvrdili su nam da je to propisani postupak, ali kažu i da je procedura kod preduzeća nešto jednostavnija nego za preduzetnike.

„Za status beogradskog autoprevoznika, firma podnosi samo zahtev u kome navodi koju delatnost obavlja i fotokopiju srednje strane saobraćajne dozvole iz koje se vide podaci o vozilu. Taksa od 439 dinara omogućava godišnju dozvolu za rad, a da bi vozilo moglo i da se zaustavlja , potrebno je svakog meseca uplati još 3.135 dinara“, kažu u gradskom Sekretarijatu za saobraćaj.

U Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku nismo uspeli da dobijemo čak ni informaciju šta je potrebno za dobijanje dozvole u ovakvim slučajevima, kao ni sagovornika koji bi objasnio gomilu nepotrebnih papira koji se traže od stranaka.

Tako je ostalo nejasno zbog čega stranka prilaže kopiju registracije iz APR, kada postoji zvaničan, vrlo ažuran sajt te institucije, na kome je ne samo moguće proveriti sve podatke o preduzeću ili preduzetniku, nego sadrži i aktuelne promene koje fotokopija ne mora da ima.

Takođe, nejasno je i zbog čega se traži registracija za servis, kada je i to moguće proveriti, a potpuno je tek nelogičan zahtev da od servisa sa kojim sarađujete tražite da kopira radne knjižice i diplome svojih radnika, kako biste ostvarili neko svoje pravo.

Dug put

- Kopija saobraćajne dozvole vozila

- Kopija rešenja o registraciji delatnosti u APR

- Kopija ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa servisom

- Kopija registracije servisa u APR

- Kopije radnih knjižica i diploma mehaničara i električara - Ugovor o parkiranju za kamion sa Parking servisom

- Taksa za procenu osposobljenosti od 8.000 dinara

- Taksa za rešenje od 1.200 dinara

- Zahtev gradskom Sekretarijatu za saobraćaj

- Kopija rešenja o registraciji u APR

- Rešenje saobraćajnog inspektora uz administrativnu taksu

- Taksa od 439 dinara za godišnju dozvolu za rad

- Mesečna taksa za parkiranje od 3.135 dinara