Kupovna moć tek 25 odsto evropske

Istraživanje agencije za istraživanje tržišta GfK objašnjava i raspodelu bogatstva u prošloj godini i pokazuje da je, kada je reč o kupovnoj moći Srbije, podela na sever i jug očita.

Vojvodina ima najveću kupovnu moć stanovništva, a osim toga obuhvata tri od četiri područja u zemlji s nadprosečnom kupovnom moći. Područje grada Beograda je nesumnjivi lider kada je reč i o najviše stanovnika kao i o najvećoj kupovnoj moći, devet od deset najbogatijih opština su na području Beograda, rekao je direktor u agenciji GfK Beograd Goran Tintor.

Najslabiju kupovnu moć od Srbiji susednih zemalja imaju stanovnici Makedonije (36. mesto) - 2.492 evra i Bosne i Hercegovine (37. mesto) s 2.435 evra po stanovniku. Kupovna moć je mera raspoloživog dohotka po glavi stanovnika, uključujući i primljene naknade, posle odbijanja poreza.

Prosečno raspoloživi prihodi u Srbiji predstavljaju samo dve trećine prosečnih prihoda hrvatskih građana. S 10.045 evra Slovenija ima najveću kupovnu moć po glavi stanovnika među zemljama Jugoistočne Evrope. Kupovna moć po stanovniku u Lihtenštajnu je čak 49.014 evra, a u Moldaviji svega 832 evra.

U GfK navode da je kupovna moć po glavi stanovnika u Srbiji na središnjem nivou u poređenju s ostalim zemljama bivše Jugoslavije. Ekonomista Zoran Popov ocenjuje da ovi podaci odslikavaju našu realnost.

"Mi smo zemlja koja je u ekonomskim nevoljama godinama. Današnji obim industrijske proizvodnje je na nivou jedne trećine onoga što smo imali 1986. godine. To pokazuje da ni posle 25 godina ne možemo da postignemo nivo industrijske proizvodnje koji smo tada imali. Kada bi nas neko opisivao, mogao bi da kaže da se radi o jednoj vrlo siromašnoj evropskoj zemlji u kojoj je privreda zapuštena. Srbija je nazadovala poprilično od 2000. naovamo. Ja se bojim da nas ta činjenica sve više i više srozava", smatra Popov.

I ekonomista Saša Đogović ocenjuje da smo jako daleko od EU i po efikasnošću, ali i po moralnim vrednostima. On kaže da u EU, za razliku od Srbije, postoji odgovornost za učinjeno ili neučinjeno.

"Mito i korupcija su u evropskim zemljama svedeni na nizak nivo, a nacionalni, opšti interesi, na vrhu su lestvice. Kod nas je ta piramida obrnuto postavljena. Na bazi toga pesimističan je i život, a samim tim i standard", pojašnjava Đogović.

Kako zaključuje ekonomista Ljubomir Madžar, izvesno iznenađenje predstavlja podatak da smo lošiji od naših suseda, pogotovu od Crne Gore, koja je tradicionalno bila, kada smo bili SFRJ, na začelju.