Posao za 400.000 ljudi, BDP 8.000 €

To predviđa strategija razvoja Srbije, koju je sa još nekoliko autora uradio predsednik Srbije Boris Tadić.

U periodu od deset godina bi, kako se navodi u dokomentu objavljenom na sajtu predsednika republike, prosečna godišnja stopa rasta BDP-a trebalo da bude između pet i šest odsto kako bi 2020. godine dostigao 55 milijardi evra, odnosno 8.000 evra po stanovniku.

Dve trećine rasta BDP trebalo bi da budu rezultat rasta produktivnosti, a jedna trećina treba da bude posledica rasta zaposlenosti. Broj zaposlenih u Srbiji bi u narednih deset godina trebalo da se poveća za 400.000, čime će broj zaposlenih starosti od 20 do 64 godine biti povećan sa sadašnjih 49 na 65 odsto. Učešće izvoza robe i usluga u BDP se u posmatranom periodu udvostručuje sa 33 na 65 odsto, učešće investicija u BDP se bliži nivou od 30 odsto, a učešće industrije i građevinarstva se sa sadašnjih 22 povećava na 25,5 odsto.

U narednoj deceniji bi ukupna potrošnja domaćinstava i sektora države trebalo da se poveća za oko 90 odsto, a godišnji rast cena se tokom tog perioda stabilizuje na tri odsto.

U istom periodu bi i broj građana starosti između 30 i 34 godine sa univerzitetskom diplomom trebalo da bude povećan sa 21 na 30 odsto.

Jedan od preduslova za ostvarivanje plana "Srbija 2020" jesu institucionalne reforme, koje bi trebalo da obuhvate reafirmaciju parlamenta i parlamentarizma, jačanje efikasnosti i odgovornosti izvršne vlasti, izgradnju modernog i efikasnog pravosudja, decentralizaciju i regionalizaciju, kodifikaciju pravnog sistema i afirmaciju regulatornih i kontrolnih organa i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Drugi preduslov za realizaciju strategije jeste izgradnja infrastrukture, koja će biti podeljena u tri faze, i na kraju rezultirati mrežom autoputeva ka svim susednim državama i dostupnošću infrastrukture kakva postoji u razvijenim državama EU.

"Naši građani moraju da misle, uče i rade za 21. vek. Da bismo promenili Srbiju, moramo da menjamo sami sebe. Naša dugoročna vizija je jasna, ali da bi dostigli zacrtane ciljeve u 2020. godini moramo započeti sa uspešnim sprovođenjem ove Strategije u 2011. godini i redovno meriti njen napredak", navodi se u strategiji.

Srbija će, kako se poručuje u dokumentu, ukoliko bude spremna da se uhvati u koštac sa izazovima finansijske krize, ali i globalizovanog sveta koji se brzo menja, pobediti u godinama koje dolaze.

Konačni tekst strategije bi, posle javne rasprave i pošto bude predstavljena EU i partnerima u regionu, trebalo da usvoji Vlada Srbije u prvom kvartalu 2011. godine, nakon čega će iz nje proisteći sektorske strategije.

"Strategija" samo spisak lepih želja

Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta, povodom predstavljanja strategije pita šta je to državu sprečavalo da se protekle četiri godine bori protiv organizovanog kriminala, da reformiše pravosuđe, napravi ekonomske reforme.

"Kad vam neko kaže posle četiri ili osam godina vlasti, da priprema strategiju za naredni period, vama to može da zvuči kao neka predizborna kampanja, drugačije ne može, pre svega sa stanovišta resursa kojima država raspolaže“, dodaje Janković navodi i da se strategija može tumačiti kao odgovor Srbije na zahteve Evropske Komisije.

"Evropa od nas traži neke stvari već poslednjih deset godina i šta smo mi od tih stvari uradili u proteklih deset godina? Dobili smo beli šengen i pripremili se za kandidaturu, šta je to. Ako se osvrnemo unazad, ako pogledamo sadašnji trenutak, budućnost nam ne izgleda onako kako se najavljuje", smatra Janković.

"Ono što je važno i što je uslov svih uslova to je razvijanje ekonomije, smanjivanje nezaposlenosti, a s obzirom da znamo da naša država ima i danas problem da zatvori budžetski deficit, onda vam je jasno na šta nam liče sve te strategije u budućnosti. Mislim da je to, nažalost, samo spisak lepih želja“, kaže on.