Kriza ruši imperije srpskih tajkuna

Iako je najveći broj domaćih biznismena prikazao pozitivan rezultat, činjenica je da su profiti tanji nego ranije, mada bi te podatke trebalo uzeti sa rezervom.

Naime, praktično svi tajkuni posluju preko svojih of-šor kompanija, u koje kanališu najveći deo svoje zarade, kako bi izbegli plaćanje poreza u Srbiji, tako da je moguće da slabiji bilansi pokazani u računovodstvenim knjigama zapravo ukazuju na sve agresivnije korišćenje poreskih rajeva. Kako god bilo, nema sumnje da je protekla godina bila teška za vodeće srpske preduzetnike, koji svoja bogatstva mahom duguju prodaji stranih proizvoda u Srbiji, zbog čega su naročito pogođeni činjenicom da zbog krize većina stanovništva sve manje troši.

Jedan od najočiglednijih primera je Predrag Ranković Peconi, tajkun u čijem se vlasništvu između ostalih nalaze i fabrika ulja Vital i fabrika cigareta Monus. Njegova uljara, koja na tržištu ima nekoliko veoma jakih konkurenata, prošle godine je zaradila samo 30,5 miliona dinara ili oko 300.000 evra, dok je u 2008. neto dobit bila 570 miliona dinara.

Istovremeno, Vital se dodatno zadužio, pa su njegove kratkoročne obaveze dostigle čak 2,5 milijarde dinara sa ranijih dve milijarde. Monus je nešto bolje prošao, pošto je čak zabeležio veću neto dobit nego pretprošle godine, ali su mu zato kratkoročne obaveze porasle sa 2,6 na 3,2 milijarde dinara.

Peconi je i jedan od najlakših na davanju otkaza, pošto je samo u Vitalu radnu snagu skresao sa ranijih 600 na 314, u fabrici Sunce sa 388 na 263, u Monusu sa 228 na 208, Medeli sa 200 na 165 i Albusu sa 294 na 198 radnika.

Međutim, ima i drugačijih primera, pa je tako Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga, uprkos teškoj godini i ogromnim dugovima u kojima se našao ipak uspeo da ostvari relativno dobre rezultate, bez većeg smanjenja radne snage. Tako je lanac supermarketa Delta maksi prošle godine ostvario neto dobit od 1,8 milijardi dinara, u odnosu na 1,6 u 2008. godini, što pokazuje da trgovcima robom široke potrošnje ide dobro uprkos tome što građani imaju sve manje novca.

Kratkoročne obaveze Maksija su međutim porasle za skoro 4,5 milijarde dinara (na 30,4 milijarde). Najveći skok u dobiti zabeležio je Deltin ogranak koji se bavi nekretninama, zabeleživši dobit od čak 2,2 milijarde dinara, u odnosnu na 200 miliona iz 2008. Ipak, teško da ti podaci vlasnika ove kompanije mogu mnogo da uteše, kada se zna koliko problema zapravo ima sa prodajom naselja Belvil i drugim građevinskim poduhvatima u kojoj je tržište nekretnina gotovo zamrlo.

Manju dobit, a veće obaveze zabeležio je i MK komerc, kao i Ist pointove firme, Beogradska pekarska industrija i Valjaonica bakra Sevojno, čijem je vlasniku Zoranu Drakuliću ostala upamćena izjava od pre nekoliko meseci da „novine pišu kako se tajkuni voze jahtama, a mi noćima ne spavamo“ od problema.

Nekadašnji vlasnik Grand kafe Slobodan Vučićević takođe ima slabije rezultate nego ranije, pošto je njegova glavna investiciona jedinica NCA Investment group ostvarila 94 miliona dinara dobiti, u odnosu na ranijih 127 miliona. Međutim, gotovo sav profit te njegove firme, „pojela“ je druga NCA consulting, koja je drugu godinu za redom zabeležila gubitak i to u iznosu od 73 miliona dinara.

Lošu godinu imao je i Nenad Popović, vlasnik ABS holdinga, čija je firma Minel elektrogradnja pretrpela 170 miliona dinara gubitka, što je nešto manje od gubitka iz 2008. od 232 miliona.